{"id":9895,"date":"2017-03-23T01:00:00","date_gmt":"2017-03-23T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/spavanje-i-uticaj-sna-na-opste-zdravstveno-stanje-coveka\/"},"modified":"2022-02-25T12:40:21","modified_gmt":"2022-02-25T11:40:21","slug":"spavanje-i-uticaj-sna-na-opste-zdravstveno-stanje-coveka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/spavanje-i-uticaj-sna-na-opste-zdravstveno-stanje-coveka\/","title":{"rendered":"Spavanje i uticaj sna na op\u0161te zdravstveno stanje \u010doveka"},"content":{"rendered":"

Biolo\u0161ki ritmovi – cirkadijalni ritam kod \u010doveka<\/span><\/strong><\/p>\n

\nPojave koje se u \u017eivom svetu, uklju\u010duju\u0107i i \u010doveka, ponavljaju istim redom i u istim vremenskim intervalima nazivaju se biolo\u0161kim ritmovima<\/strong>. Na primer: seoba i parenje ptica, menstrualni ciklus \u017eena<\/strong>, budna stanja i spavanje \u010doveka, otkucaji srca<\/strong>, disanje itd. S obzirom da u prirodi vladaju razli\u010dita ritmi\u010dna zbivanja kao \u0161to je smena godi\u0161njih doba, ritmi\u010dno pojavljivanje dana i no\u0107i, plime i oseke osnovano je pretpostaviti da se to odra\u017eava na \u010doveka u vidu najrazli\u010ditijih ritmova tzv. biolo\u0161kih ritmova<\/strong>. Tako su do sada identifikovane slede\u0107e promene u biolo\u0161kom \u010dasovniku: cirkadijalni ritmovi<\/strong>, odnosno dnevni ritmovi uslovljeni smenjivanjem dana i no\u0107i, bio-ritmovi<\/strong> ili mese\u010dni ritmovi (bar kod \u017eena), sezonski (godi\u0161nji ritmovi), povezani sa promenom godi\u0161njeg doba i drugi. Samo ime ciklusa to govori, cirkadijski od circa \u0161to zna\u010di oko\/okolo i dies sto zna\u010di dan.<\/p>\n

Izvesna istra\u017eivanja fiziologa i psihologa potvr\u0111uju zna\u010daj ritmi\u010dnog ponavljanja zbivanja u \u010doveku na njegovo pona\u0161anje i posebno, na njegovu radnu aktivnost. Aktuelnost tih istra\u017eivanja je do\u0161la do izra\u017eaja sa \u0161irenjem smenskog rada, koji u zna\u010dajnoj meri naru\u0161ava uobi\u010dajene ritmove koji se odvijaju u \u010doveku. \u0160to ima za posledicu pove\u0107anje broja povreda na radu<\/strong>, mentalnih pote\u0161ko\u0107a<\/strong> i sl. Fiziolo\u0161ke funkcije na\u0161eg organizma tokom 24 sata menjaju se u zavisnosti od bioritma<\/strong> koji se svakodnevno ponavlja po ustaljenom \u010dasovniku. Ukoliko po\u0161tujemo ovaj biolo\u0161ki sat, mo\u017eemo da utvrdimo kada smo najspremniji za posao, a kada za san, kao i kada je na\u0161 imunolo\u0161ki sistem najslabiji<\/strong>, koje je najbolje vreme za rekreaciju, kada treba da uzimamo lekove kako bi njihov efekat bio najoptimalniji itd.<\/p>\n

\"bioritam-mart-2017.jpg\"Na\u0161 bioritam reguli\u0161e jedna \u0107elijska grupacija u mozgu, nukleus suprahiazmatikus<\/strong>, koja predstavlja deo me\u0111umozga i nalazi se blizu mesta gde se ukr\u0161taju oba o\u010dna \u017eivca, pa tako registruju koliki je intenzitet svetla ili mraka izvan na\u0161eg tela. Ove informacije iz na\u0161e okoline obra\u0111uju se u tom \u0107elijskom me\u0111ukompleksu i predaju epifizi, \u017elezdi udaljenoj nekoliko centimetara od te grupacije \u0107elija, koju neki nazivaju \u201etre\u0107e oko\u201c. Ova \u017elezda reaguje lu\u010denjem hormona melatonina<\/strong>. Zbog toga nukleus suprahiazmatikus neki nazivaju \u201eunutra\u0161njim satom\u201c, a melatonin njegovom \u201ekazaljkom\u201c. Kada je dan lep i sun\u010dan, ose\u0107amo se prijatnije i veseliji smo<\/strong>, a za fiziolo\u0161ke promene koje se tada doga\u0111aju u na\u0161em telu zadu\u017een je serotonin, neurotransmiter \u010dije stvaranje stimuli\u0161e sun\u010deva svetlost. Kada ga u na\u0161em telu ima vi\u0161e, bolje smo raspolo\u017eeni, imamo bolji apetit<\/strong>, manje smo nervozni i skloni depresiji.<\/p>\n

Cirkadijalni sat je lociran u suphraizmati\u010dnom jedru<\/strong> (CSN) prednjeg hipotalamusa Sunce je spolja\u0161nji sat po kome se bazdari\/uskla\u0111uje na\u0161 sat. Na\u0161 sat, unutra\u0161nji sat, unutra\u0161nji stvoritelj ritma se zove SCN-suprahijazmati\u010dko jedro koje se nalazi ko \u0161to smo rekli u hipotalamusu. Dakle, Sunce kao spolja\u0161nji sat \u0161alje signale za pravilan rad unutra\u0161njeg sata tj. SCN-a, koji kontroli\u0161e cirkadijske ritmove koji usagla\u0161avaju razli\u010dite fiziolo\u0161ke promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i no\u0107i-kada ima Sun\u010deve svetlosti i kada je svetlost odsutna. Kada nismo usagla\u0161eni sa prirodom patimo od poreme\u0107aja cirkadijskog ritma koji se manifestuje na razli\u010dite na\u010dine: gojaznost, dijabetes, nesanica, depresija, bolesti srca, kancer.<\/strong><\/em><\/p>\n

Na\u0161e o\u010di nisu samo sredstvo gledanja ve\u0107 i mesto ulaska energije u na\u0161e telo! Svetlost ulaze\u0107i u oko delom ide vizualnim putem do zadnjeg dela mozga tj. centra za vid, a delom ide energetskim putem do hipotalamusa odakle reguli\u0161e \u017eivotne funkcije tela. Hipotalamus upravlja autonomnim nervnim sistemom<\/strong>, ali i endokrinim sistemom, po\u010dev\u0161i od glavne \u017elezde u telu – hipofize. U hipotalamusu se sakupljaju i sve informacije o tome \u0161to se doga\u0111a u telu<\/strong> informacije dobijene \u010dulima, o imunolo\u0161kom i emotivnom sistemu. U njemu se sve sakuplja i zato se zove mozgov mozak. Ve\u0107i deo svetlosti koja ulazi kroz oko, oko 75% odlazi u hipotalamus na mesto na kojem se nalazi telesni biolo\u0161ki sat, i odatle upravlja autonomnim nervnim sistemom i endokrinim sistemom. Epifizu su zvali regulatorom regulatora<\/strong> – ona koja reguli\u0161e sve u telu. Kada svetlost ulazi u oko, ve\u0107ina odlazi u hipotalamus, a hipotalamus tu informaciju predaje epifizi. Epifiza tu informaciju koristi da odredi koli\u010dinu svetlosti u okolini je li dan ili no\u0107, koje je doba dana ili godine. Tu informaciju prima svaka \u0107elija istovremeno.
\n <\/p>\n

Problemi spavanja<\/span><\/strong><\/p>\n

\nCiklusi dnevnog svetla i tame na zadivljuju\u0107i na\u010din uti\u010du na zdravlje i raspolo\u017eenje ljudi. Svetlost je od \u017eivotne va\u017enosti za \u010dovekovo zdravlje<\/strong>. Idealan na\u010din \u017eivota podrazumeva pravilnu ishranu, pijenje vode i ve\u017ebanje<\/strong><\/em>. Me\u0111utim, ukoliko \u010dovek ne spava kvalitetno, njegovo zdravlje ne\u0107e biti besprekorno.<\/p>\n

\"san-mart-2017.jpg\"
\nLo\u0161 san neizostavno ugro\u017eava zdravlje<\/strong>. Od su\u0161tinske je va\u017enosti da o\u010duvamo prirodan ritam smenjivanja dnevne svetlosti i no\u0107ne tame. Unapre\u0111enje zdravlje uspostavljanjem i o\u010duvanjem uspe\u0161nih zdravstvenih navika, \u0161to uklju\u010duje i redovnost u spavanju. Poreme\u0107aj spavanja mo\u017ee prouzrokovati: emocionalne probleme, te\u0161ko\u0107e u pam\u0107enju, lo\u0161ije motori\u010dke sposobnosti, smanjenu sposobnost na poslu, pove\u0107anu u\u010destalost nezgoda u saobra\u0107aju, kardiovaskularne probleme, mortalitet.<\/strong> Kod nas i u svetu, mladi izlaze uve\u010de oko deset sati ili sede za kompjuterom sa upaljenim svetlom, piju visokoenergetska pi\u0107a (red bull, guarana), neprospavana no\u0107 napravi pretumbaciju, u organizmu, spavanje po svetlom delu dana ne daje kvalitet sna (podo\u010dnjaci, bleda lica, anemija), danju spava i uve\u010de ne mo\u017ee da zaspi.<\/p>\n


\n\u0160ta su slobodni radikali i koja je njihova uloga<\/span><\/strong>?<\/span><\/strong><\/p>\n

\nSve stvari su sa\u010dinjene iz molekula. Slobodan radikal je neobi\u010dan molekul \u2013 on je \u201cneuravnote\u017een<\/em><\/strong>\u201d. Svaki molekul se sastoji iz jezgra, od protona i neutrona koje je okru\u017eeno elektronima. Ti elektroni kru\u017ee po orbitama oko jezgra \u2013 ne\u0161to kao zemlja koja putuje oko sunca. U \u017eivim organizmima, takvi elektroni se obi\u010dno nalaze u parovima. Me\u0111utim, neki molekuli imaju elektrone koji nisu u paru, zvane \u201cnespareni elektron<\/em><\/strong>i\u201d. Ti molekuli se zovu \u201cslobodni radikali<\/strong><\/em>\u201d. Nespareni elektroni u slobodnim radikalima imaju veliki zna\u010daj. Oni poseduju sna\u017enu te\u017enju da steknu partnera. \u010cesto \u0107e u toku deli\u0107a sekunde, slobodni radikali \u201cukrasti<\/strong><\/em>\u201d elektron iz susednog jedinjenja. Za suseda koji je izgubio elektron ka\u017ee se da je \u201coksidovan\u201d. \u0160tavi\u0161e, to oksidovano jedinjenje tipi\u010dno postaje slobodan radikal. Po\u0161to mu sada nedostaje elektron, ima sna\u017enu \u017eelju da ukrade jedan od nekog od svojih suseda \u2013 i obi\u010dno to \u010dini veoma brzo. Rezultat je lan\u010dana reakcija, u kojoj oksidacija i o\u0161te\u0107enja mogu da se \u0161ire sa jednog molekula na drugi, dok ne\u0161to ne zaustavi proces. Molekuli koji mogu da zaustave tu lan\u010danu reakciju se nazivaju antioksidansi. Nisu svi slobodni radikali lo\u0161i. U stvari, uz odgovaraju\u0107e vreme i mesto neophodni su za zdravlje. Na primer, jedan od na\u010dina na koji telo uni\u0161tava otrove je preko sistema koji koristi oksidacione reakcije i slobodne radikale. <\/p>\n

\"slobodni-radikali-mart-2017.jpg\"Slobodni radikali su tako\u0111e neophodni da bi bela krvna zrnca efektivno uni\u0161tavala klice<\/strong>. Slobodni radikali se tako\u0111e javljaju u telesnim procesima u vreme kada se telo bori sa infekcijama. Iako su ti reaktivni molekuli neophodni za borbu sa klicama<\/strong>, prevelika koli\u010dina (ili njihovo prisustvo na pogre\u0161nim mestima<\/em>), mo\u017ee da bude \u0161tetna za zdrava tkiva. <\/p>\n

Nekoliko vrsta \u0161e\u0107era, uklju\u010duju\u0107i normalni \u0161e\u0107er u krvi – glukozu, mogu da se kombinuju sa belan\u010devinama u telu kako bi proizveli slobodne radikale. Neki veruju da povi\u0161eni nivo \u0161e\u0107era u krvi kod dijabeti\u010dara, prouzrokuje komplikacije delom usled stvaranja, prekomernog nivoa slobodnih radikala. Slobodni radikali, i oksidacija koju prouzrokuju, su tako\u0111e bili povezani sa sr\u010danim oboljenjima. Oksidovani holesterol je predstavljen kao glavni krivac za izazivanje sr\u010danih oboljenja.<\/strong><\/p>\n

\n\u0160ta su antioksidanti i koja je njihova uloga?<\/span><\/strong><\/p>\n

\nAntioksidansi su definisani i kao supstance, koje mogu \u0161titi \u0107elije vlastitog organizma od \u0161tetnog delovanja, oksidativnog stresa ili slobodnih radikala. Antioskidativna za\u0161tita je, fiziolo\u0161ki proces, koji u zdravom organizmu funkcioni\u0161e neprekidno, i ima za cilj da spre\u010di \u0161tetno delovanje prooksidativnih faktora<\/strong>. Iako je kiseonik neophodan za \u017eivot, to samo po sebi ne zna\u010di, da on nije opasan za njegovo o\u010duvanje. U procesu stvaranja energije \u0107elije koriste kiseonik, koji u reakciji oksidacije mo\u017ee da stvara \u201enusproizvode\u201c, poznate pod nazivom slobodni radikali. Slobodnim radikalima nedostaje najmanje jedan elektron, i zato oni neprestano nastoje da prisvoje jedan elektron iz okoline. Ako ovo njihovo dejstvo nije neutralisano antioksidansima, koji imaju sposobnost da slobodnom radikalu predaju elektron, dolazi, do lan\u010dane reakcije stvaranja isparljivih slobodnih radikale, koji mogu o\u0161tetiti zid \u0107elije, zidove krvnih sudova, proteine, masti, pa \u010dak i DNK u jedru \u0107elije. Prema tome, iako su oksidacione reakcije od su\u0161tinskog zna\u010daja za \u017eivot, one mogu biti fatalne. Kao rezultat toga, \u017eivotinje i biljke su razvili slo\u017eene sisteme antioksidativne za\u0161tite sa mnogim vrstama antioksidanasa.<\/p>\n

Savremena medicinska literatura, sve vi\u0161e opisuje oko 70 hroni\u010dnih degenerativnih bolesti, koje su rezultat ovog procesa. Bolesti kao \u0161to su koronarne bolesti, rak, \u0161e\u0107erna bolest, parkinsonova bolest, artritis, makularna degeneracija, lupus<\/em><\/strong>, samo su neke od mnogobrojnih bolesti, nastale kao rezultat akumulacije malih oksidativnih promena, koje se de\u0161avaju tokom du\u017eeg vremenskog perioda. Naravno, postoje stvari koje mo\u017eemo da u\u010dinimo kako bismo ograni\u010dili na\u0161e izlaganje slobodnim radikalima. <\/p>\n

\"antioksidansi-mart-2017.jpg\"Me\u0111utim, po\u0161to ih sva \u017eiva stvorenja proizvode, ne mo\u017eemo u potpunosti da izbegnemo ta visokoreaktivna jedinjenja. Iz tog razloga ve\u0107ina stru\u010dnjaka ohrabruje osobe da poja\u010daju svoju antioksidativnu odbranu pored izbegavanja slobodnih radikala. <\/p>\n

Popravljaju \u0161tetu koju su slobodni radikali naneli na\u0161em genetskom materijalu<\/strong>, tj. na\u0161em organizmu. <\/p>\n

\u0160to vi\u0161e antioksidanata u na\u0161em organizmu, bi\u0107emo bolje za\u0161ti\u0107eni od slobodnih radikala, i ima\u0107emo kompletno zdraviji organizam i du\u017ee \u0107emo \u017eiveti. Najmo\u0107niji antioksidant je melatonin (o kome \u0107emo govoriti kasnije). Deluje na na\u0161 imunolo\u0161ki sistem<\/strong>, i stvara odbranbeni sistem prvenstveno u borbi protiv virusa, koje ne mo\u017eemo eleminisati antibioticima, kao \u0161to mo\u017eemo eleminisati bakterije.<\/p>\n

Antioksidanti su klasifikovani prema nivou, i na\u010dinu delovanja u ljudskom organizmu na:<\/strong><\/p>\n

Preventivne antioksidante<\/strong>, koji spre\u010davaju nastanak slobodnih radikala. \u201cSkevind\u017eer<\/strong>\u201d antioksidante, koji poseduju sposobnost da \u201chvataju<\/strong><\/em>\u201d slobodne radikale. \u201cReparacione<\/strong>\u201d antioksidante, koji deluju posebnim mehanizmima, obnavljuju\u0107i ili uklanjaju\u0107i o\u0161te\u0107ene vitalne biomolekule koji nastaju u uslovima oksidativnog stresa.<\/p>\n

Prema mestu nastajanja, antioksidanti zna\u010dajni za ljudski organizam dele se na: endogene i egzogene<\/strong>. Endogeni antioksidansi predstavljaju antioksidanse koji nastaju u ljudskom organizmu. Egzogeni antioksidansi (kao \u0161to im naziv govori) unose se putem hrane ili lekova. <\/span><\/strong><\/p>\n


\n\u0160ta je melatonin i koja je njegova uloga?<\/span><\/strong><\/p>\n

\nMelatonin nije strana supstanca za telo, ve\u0107 prirodni hormon koji se proizvodi u telu, i koji se nalazi u odre\u0111enim namirnicama. Mo\u017eemo da pobolj\u0161amo proizvodnju melatonina u sopstvenim telima na prirodan na\u010din, bez pribegavanja skupim dodacima. Dobro je poznato da nivo melatonina kod ljudi opada tokom \u017eivota<\/strong>. Opadanje nivoa melatonina tokom \u017eivota.<\/p>\n

Tri bitne stavke koje predstavljaju najop\u0161tiju sliku o melatoninu su:<\/strong><\/p>\n

1. melatonin produ\u017eava na\u0161 \u017eivot,
\n2. melatonin donosi mladala\u010dku snagu i energiju,
\n3. melatonin je najmo\u0107niji antioksidant.<\/p>\n

Da ukratko nabrojimo sve pozitivne doprinose melatonina zdravlju \u010doveka:<\/strong> <\/p>\n

– Daje snagu sr\u010danom mi\u0161i\u0107u<\/strong>, spu\u0161ta krvni pritisak, daje elektri\u010dnu stabilnost sr\u010danom mi\u0161i\u0107u i smanjuje broj otkucaja u jedinici vremena.
\n<\/em>
\n– Srce koje radi sporije, koje se bolje i sna\u017enije gr\u010di, i koje radi pod manjim pritiskom, du\u017ee \u0107e raditi od srca koje radi sa ubrzanom frekvencijom, i koje radi pod velikim optere\u0107enjem. <\/p>\n

– Melatonin sni\u017eava lo\u0161 LDL holesterol<\/strong>, a istovremeno podi\u017ee dobar HDL holesterol. Sni\u017eava trigliceride (masno\u0107e koje poti\u010du od koncetrovanih ugljenih hidrata). <\/p>\n

– \u010cuva na\u0161e krvne sudove od zakre\u010denja<\/strong>, od arteroskleroze i samim tim spre\u010dava nastanak koronarne bolesti, angine pektoris, sr\u010danog infarkta, mo\u017edanog \u0161loga, demencije, Alshajmerove bolesti. <\/p>\n

– Dokazano je da melatonin ima antidepresivno dejstvo<\/strong>. Osobe koje imaju depresiju, koje imaju samoubila\u010dke ideje u svom mozgu imaju niske koncentracije melatonina i kad im se podigne nivo melatonina depresija is\u010dezne. <\/p>\n

– Deluje antistresno<\/strong>, i spre\u010dava da stres ispolji ne\u017eeljeno dejstvo na na\u0161 imunolo\u0161ki sistem.<\/p>\n

Kako podsta\u0107i sintezu melatonina u organizmu? <\/strong><\/p>\n

Ako \u017eelimo da popravimo na\u0161 nivo melatonina, moramo da shvatimo kako telo proizvodi ovaj vitalni hormon. Proizvodnja melatonina se odigrava u pinealnom telu, si\u0107u\u0161nom organu koji se nalazi ta\u010dno u centru mozga. Ova \u017elezda je veli\u010dine zrna kukuruza<\/strong>, i ima oblik si\u0107u\u0161ne \u0161i\u0161arke. Izgled obja\u0161njava koren njenog imena. Latinski pinealis je izvedeno od pinea \u0161to zna\u010di \u0161i\u0161arka. Kao svedo\u010danstvo o njenom zna\u010daju, pinealno telo je prva \u017elezda koja se formira tokom razvoja ljudskog fetusa. Zna\u010dajno je napomenuti da pinealno telo nije samo fabrika melatonina. Ova si\u0107u\u0161na \u017elezda lu\u010di najmanje \u010detiri zna\u010dajna jedinjenja:<\/strong><\/p>\n

a) Epitalamin<\/strong>, protein za koji se smatra da pove\u0107ava kapacitet u\u010denja i usporava starenje.
\nb) Serotonin<\/strong>, podi\u017ee raspolo\u017eenje i uti\u010de na spavanje i bol.
\nc) Arginin vazotocin<\/strong>, mo\u0107an protein sposoban za brzo izazivanje dubokog sna.
\nd) Melatonin<\/strong>, mo\u0107ni hormon koji \u201cpopravlja i podmla\u0111uje\u201d.<\/p>\n

Postoji nekoliko koraka u hemijskoj proizvodnji melatonina:<\/strong><\/p>\n

1) Pinealno telo uzima iz krvi aminokiselinu triptofan i vitamin B-6.
\n2) Triptofan se u \u017elezdi pretvara u serotonin.
\n3) Serotonin se pretvara u melatonin.
\n4) Enzim zvan NAT (N-acetil transferaza) mora biti prisutan za kona\u010dni korak. Bez dovoljnih koli\u010dina NAT-a, proizvodnja melatonina se ote\u017eava.<\/p>\n

Regulacija proizvodnje melatonina. Uprkos onome \u0161to mo\u017ee da izgleda kao veoma pravolinijski hemijski proces, telo pa\u017eljivo reguli\u0161e proizvodnju melatonina. Proces je u velikoj meri kontrolisan ciklusom svetlo-mra\u010dno. <\/p>\n

Optimalna proizvodnja melatonina se javlja jedino no\u0107u i zavisi od tamnog okru\u017eenja<\/strong><\/p>\n

No\u0107ni nivo melatonina, uglavnom dosti\u017ee vrh oko dva ujutru, do tri ujutru. U toku ovih no\u0107nih \u010dasova, nivo melatonina je 5 do 10 puta ve\u0107i nego tokom dana. Signali svetlo-mra\u010dno se prenose preko opti\u010dkih nerava<\/strong>, do kontrolnog centra u mozgu, u kome se nalazi na\u0161 \u201ctelesni \u010dasovnik\u201d o kom je bilo re\u010di. Ovaj \u010dasovnik, zauzvrat, govori pinealnom telu da ne proizvodi melatonin kada se signal svetlosti prenosi od o\u010diju. Kada kontrolni centar prima mra\u010dan signal od o\u010diju, pokre\u0107e \u017elezdu da proizvodi melatonin, koji se izlu\u010duje u krvotok. Testovi na \u017eivotinjama ukazuju, da mre\u017enja\u010da oka tako\u0111e mo\u017ee direktno da proizvodi melatonin<\/strong>. Pod uslovima mraka, tkivo zadnjeg dela oka mo\u017ee samostalno da deluje u proizvodnji melatonina.<\/p>\n

Melatonin se ne skladi\u0161ti u pinealnom telu, on napu\u0161ta \u017elezdu prostom difuzijom<\/strong> <\/p>\n

\"melatonin-mart-2017.jpg\"Vreme poluraspada je kratko tokom prvih nekoliko minuta, posle \u010dega dolazi druga, du\u017ea faza. Kao rezultat toga, ne mo\u017eemo se za danas oslanjati na ju\u010dera\u0161nji melatonin. Potrebne su nam ve\u0107e koli\u010dine melatonina svake ve\u010deri. <\/p>\n

Stimulatori sinteze melatonina: Izlo\u017eite se sjajnoj sun\u010devoj svetlosti u toku celog dana. No\u0107u izbegavati izlaganje ve\u0161ta\u010dkom svetlu, i po mogu\u0107nosti ranije odlaziti na spavanje, jer je san mnogo korisniji pre pono\u0107i, nego posle pono\u0107i (dva sata dobrog sna pre pono\u0107i je korisnije, nego \u010detiri sata posle pono\u0107i<\/strong><\/em>). <\/p>\n

Prirodna svetlost je neverovatno intenzivnija od ve\u0161ta\u010dke. Prirodna svetlost mo\u017ee da dosegne 3.000 luksa pri svetlom sun\u010danom danu. Svetlo unutra\u0161njeg okru\u017eenja mo\u017ee da obezbedi samo 400 luksa, \u0161to je manje od 15% intenziteta dnevne svetlosti.<\/p>\n

Prirodna svetlost je najbolja za proizvodnju melatonina<\/strong> <\/p>\n

Pre vi\u0161e godina je utvr\u0111eno da je no\u0107no svetlo smanjivalo proizvodnju melatonina kod ljudi. Zna\u010dajno je izbegavati izlaganje svetlosti no\u0107u, i ujedno ga pove\u0107ati na najve\u0107u meru tokom dnevnih \u010dasova. Znamo da nizak intenzitet svetlosti (50 luksa) nije problem, ali danivo od 500 luksa i vi\u0161e no\u0107u, zna\u010dajno umanjuje osloba\u0111anje melatonina. Uzimaju\u0107i u obzir tu informaciju, po\u017eeljno je umanjiti na najmanju mogu\u0107u meru izlaganje svetlosti no\u0107u<\/strong>, a tamo gde je svetlo neophodno u no\u0107nim \u010dasovima (na primer, bude\u0107i se da bi se koristilo kupatilo), treba koristiti \u0161to je mogu\u0107e prigu\u0161enije svetlo. U zapadnim zemljama, navika ostajanja budnim do kasno no\u0107u je generalno povezana sa izlaganjem zna\u010dajnim koli\u010dinama svetlosti tokom tih \u010dasova. Sa stanovi\u0161ta proizvodnje melatonina, bilo bi bolje oti\u0107i u krevet ranije kako bi se iskoristila prednost no\u0107ne tame, a zatim rano ustalo.<\/strong><\/p>\n

Fizi\u010dka aktivnost u toku dana, pobolj\u0161ava proizvodnju melatonina<\/strong> <\/p>\n

U toku dana je bitno \u0161to vi\u0161e biti fizi\u010dki aktivan, jer pored pozitivnih doprinosa sintezi melatonina, fizi\u010dka aktivnost prevenira \u0161e\u0107ernu bolest, sni\u017eava krvni pritisak, smanjuje masno\u0107u u krvi, spre\u010dava kardiovaskularne bolesti, stimuli\u0161e imunitet, pobolj\u0161ava raspolo\u017eenje, ima antistresno dejstvo i ostala pozitivna dejstva. <\/p>\n

Jesti hranu bogatu melatoninom, triptofanom, vitaminom B-6 i kalcijumom<\/strong> <\/p>\n

Melatonin je prisutan u mnogim namirnicama. Konzumiranje namirnica bogatih prirodnim melatoninom mo\u017ee da povisi nivo melatonina u krvotoku. Namirnice bogate melatoninom su: ovas, kukuruz, pirina\u010d, \u0111umbir, paradajz, banana, je\u010dam. Kao \u0161to smo zapazili, triptofan je neophodan pinealnom telu za proizvodnju i serotonina i melatonina. Zbog toga mislimo da je triptofan zna\u010dajno jedinjenje, koje treba jesti u obimnim koli\u010dinama, ako \u017eelimo da na\u0161 nivo melatonina bude na najboljem nivou. Istra\u017eivanja na \u017eivotinjama su zaista pokazala da pove\u0107ane koli\u010dine L-triptofana mogu da proizvedu \u010detvorostruki porast nivoa melatonina u krvi. Iznena\u0111uju\u0107e je bilo da su \u017eivotinje koje nisu imale pinealno telo, pokazivale isti upe\u010datljiv rast. To obezbe\u0111uje dokaze o sposobnosti creva da proizvodi melatonin iz triptofana<\/strong>. To su dobre vesti, po\u0161to pinealno telo kod starijih \u017eivotinja te\u017ei da gubi sposobnost proizvodnje melatonina od gradivnih blokova triptofana i serotonina, usled smanjenja koli\u010dine enzima NAT, koji je ranije spomenut u proizvodnji melatonina. Bogati izvori triptofana su: tofu sir, pe\u010dane semenke bundeve, bra\u0161no od glutena, seme susama, badem, crni orasi, crnooki pasulj, punomasno mleko. U istra\u017eivanjima na \u017eivotinjama, izgleda da je vitamin B6 neophodan za proizvodnju serotonina iz triptofana<\/strong>. Serotonin je, jedinjenje koje pinealno telo koristi za proizvodnju melatonina. Ako je ljudima tako\u0111e potreban vitamin B6 za proizvodnju serotonina, pove\u0107anje unosa ovog vitamina \u0107e pomo\u0107i pove\u0107anju nivoa melatonina. Bogati izvori vitamina B6 su: slatka paprika, srce arti\u010doke, seme suncokreta, seme susama, banana, orasi, so\u010divo, pasulj. Postoje dokazi da je kalcijum zna\u010dajan molekul za pinealno telo da bi proizvodilo melatonin. Jedno istra\u017eivanje je pokazalo da se kod \u017eivotinja kojima je davana hrana u kojoj je nedostajao kalcijum razvilo skupljeno pinealno telo<\/strong>. Dalja potpora za zna\u010daj kalcijuma se vidi, u razornim rezultatima na nivo melatonina lekova, koji blokiraju kalcijumove kanale.<\/p>\n

Umerenost u ishrani i gladovanje<\/strong><\/p>\n

Smanjen unos hrane kod odraslih i starih osoba, dovodi do sinteze melatonina kao kod mladih osoba. Umerenost u ishrani ima efekta ako je to na\u0161 \u017eivotni princip. U toku gladovanja i posta, dolazi do pove\u0107anja melatonina<\/strong>. Gladovnje podsti\u010de sintezu melatonina van centralnog nervnog sistema, sinteti\u0161u\u0107e se u zidovima creva. Gladovanje omogu\u0107uje odmaranje pinalne \u017elezde od neprekidne sinteze melatonina i time pinalna \u017elezda mo\u017ee du\u017ee da radi.<\/p>\n

Inhibitori sinteze melatonina<\/strong><\/p>\n

Istra\u017eivanja ukazuju da stres i slabe ve\u0161tine izla\u017eenja na kraj sa stresom umanjuju proizvodnju melatonina<\/strong>. Prema tome, pronala\u017eenje odgovaraju\u0107ih mehanizama za izla\u017eenje na kraj za kontrolu stresa, je neophodno za prirodno ostvarivanje najboljeg nivoa melatonina. Kofein treba izbegavati.<\/strong> On stimuli\u0161e telesni sistem hormona za stres (simpati\u010dki nervni sistem), i te\u017ei da oslabi proizvodnju melatonina. Mo\u017ee da umanji proizvodnju melatonina u toku 6 \u010dasova. Nesanica i poreme\u0107en san su obi\u010dno rezultat. Mo\u017eda je naj\u010de\u0161\u0107e upotrebljavano sredstvo kori\u0161\u0107eno u poku\u0161aju da se iza\u0111e na kraj sa stresnim situacijama \u0161irom sveta – alkohol. Me\u0111utim, alkohol se ne mo\u017ee primenjivati kao lek za pobolj\u0161anje proizvodnje melatonina kod osoba pod stresom. Alkohol umanjuje nivo melatonina. I samo dva me\u0161ana pi\u0107a uzeta oko 7 \u010dasova popodne, mogu da umanje proizvodnju melatonina u toku \u010dak pet ili vi\u0161e \u010dasova kasnije. Proizvodnja melatonina je smanjena za do 41% u pono\u0107<\/strong>. Duvan je izgleda jo\u0161 jedan proizvod koji umanjuje stvaranje melatonina. Istra\u017eivanja ukazuju da pu\u0161a\u010di imaju ni\u017ei no\u0107ni nivo melatonina od nepu\u0161a\u010da.<\/p>\n


\nZaklju\u010dak<\/span><\/strong><\/p>\n

\nDakle, zdravlje nije rezultat sudbine ili nekog slu\u010daja, jer zdravlje je izraz na\u0161ih svakodnevnih brojnih sitnih izbora i odluka. Svakog dana birama izme\u0111u zakona i principa koji nas vode ka zdravlju i du\u017eem \u017eivotu<\/strong>, i nekih principa i zakona koji nas vode u bolest, i prevremeno starenje i umiranje. Zdravlje je rezultat onoga \u0161to smo mi uradil<\/strong>i, onoga \u0161to mi biramo u toku na\u0161eg \u017eivota, pre svega detinjstva i mladosti, i zato roditelji imaju veliku odgovornost da svojim primerom uti\u010du, da usvoje dobre principe i da ih prenesu na mla\u0111e. I zato je neophodno birati zdrave principe, i bi\u0107emo nagra\u0111eni vi\u0161estruko. Prvo moramo da znamo da li je neka navika dobra ili lo\u0161a po na\u0161e zdavlje<\/strong>, to jest pou\u010diti ljude \u0161ta je ispravno, a \u0161ta nije. Kad se ti zdravi principi znaju, onda ih je potrebno primeniti u svakodnevnom \u017eivotu. Trebamo biti uporni i da ne odustajemo. Da idemo korak po korak.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\n– Vladimir \u0160inik<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zdravlje u velikoj meri zavisi od na\u010dina \u017eivota. Mnogi pogre\u0161no smatraju da su nasle\u0111ene crte (geneti\u010dki faktori) prvenstveni faktori koji odre\u0111uju kvalitet \u017eivota i koliko dugo \u0107e \u017eiveti. Istra\u017eivanja du\u017eine \u017eivota povezana sa stilom \u017eivota. Nave\u0161\u0107emo nekoliko elemenata koji doprinose dobrom zdravlju, a to je: \u010dist vazduh, zdrava pitka voda, zdrava prorodna biljna ishrana, fizi\u010dka aktivnost, Sunce i boravak na Suncu, spavanje i odmor, antistresni program, vera, optimizam, pozitivne emocije.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9901,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[795,3134,1077,3135,740,722,712,1024,2338,1316],"class_list":["post-9895","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-antioksidansi","tag-cirkardijalni-ritam","tag-dan-i-noc","tag-melatonin","tag-metabolizam","tag-nesanica","tag-post-na-sokovima","tag-san","tag-slobodni-radikali","tag-spavanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9895"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9895\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9901"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}