{"id":9867,"date":"2017-03-06T01:00:00","date_gmt":"2017-03-06T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/soja-lekovitost-i-sojini-proizvodi\/"},"modified":"2022-07-06T19:30:22","modified_gmt":"2022-07-06T17:30:22","slug":"soja-lekovitost-i-sojini-proizvodi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/zdrava-ishrana\/soja-lekovitost-i-sojini-proizvodi\/","title":{"rendered":"Soja – lekovitost i sojini proizvodi"},"content":{"rendered":"

Sastav sojinog zrna<\/strong><\/span><\/p>\n

Proteini <\/strong>\u2013 Soja je najbogatiji prirodni izvor proteina, sadr\u017ei preko 36% proteina (meso sadr\u017ei oko 20%, jaja oko 12,5%). Njeni proteini sadr\u017ee sve aminokiseline neophodne telu kako odraslih tako i dece. Sojin protein je visoke biolo\u0161ke vrednosti, koji sadr\u017ei i metionin, te mo\u017ee konkurisati i mesu.<\/p>\n

Masno\u0107e <\/strong>\u2013 Za razliku od drugih mahunarki soja je bogata nezasi\u0107enim masno\u0107ama, sadr\u017ei oko 19,9% masno\u0107e (linolnu kiselinu 55% i oleinsku kiselinu 21%). Sadr\u017ei omega-3 masne kiseline i malu koli\u010dinu zasi\u0107enih masnih kiselina kao \u0161to su palmitinska 9% i stearinska 6%. Po\u0161to su masne kiseline sojinog zrna uglavnom nezasi\u0107ene, povoljno deluje na smanjenje holesterola.<\/p>\n

Ugljeni hidrati<\/strong> \u2013 Za razliku od drugih mahunarki (so\u010divo, pasulj, mungo pasulj, azuki pasulj), soja sadr\u017ei veoma malo skroba, zbog \u010dega je dobro podnose dijabeti\u010dari.<\/p>\n

Vitamini <\/strong>\u2013 100g soje obezbe\u0111uje polovinu dnevnih potreba za vitaminom B1, B2 i 20% dnevnih potreba za vitaminom B6 i E. To je \u010dini vode\u0107om me\u0111u mahunarkama. Soja je siroma\u0161na vitaminom C (6mg\/100g) i sadr\u017ei veoma malo provitamina A.<\/p>\n

Minerali <\/strong>\u2013 Bogata je gvo\u017e\u0111em \u2013 100g soje obezbe\u0111uje 15,7 mg gvo\u017e\u0111a, pet puta vi\u0161e nego meso. To je ne-hemo gvo\u017e\u0111e. Ono se apsorbuje te\u017ee nego hemogvo\u017e\u0111e koje sadr\u017ei meso. Vitamin C u vo\u0107u i povr\u0107u, koje se jede zajedno sa sojom, zna\u010dajno pove\u0107ava apsorpciju ovog gvo\u017e\u0111a. Soja je bogata fosforom, magnezijumom i kalijumom \u2013 100g soje zadovoljava dnevnu potrebu za ovim mineralima. Bogata je kalcijumom (277mg\/100g) \u2013 100g obezbe\u0111uje tre\u0107inu potreba za ovim mineralom. Prednost soje je \u0161to ne sadr\u017ei natrijum, mineral koji zadr\u017eava te\u010dnost u tkivima, \u0161to je pogodno u slu\u010daju kardiovaskularnih bolesti<\/p>\n

Vlakna <\/strong>\u2013 Soja sadr\u017ei dosta vlakana \u2013 9,3%, od kojih je ve\u0107ina rastvorljiva. Vlakna u sojinom zrnu regul\u0161u rad digestivnog trakta i smanjuju nivo holesterola.
\n
\nHranljive supstance<\/strong> \u2013 Sojino zrno sadr\u017ei zna\u010dajnu koli\u010dinu supstanci koje nisu hranljive u pravom smislu te re\u010di, ali su veoma zna\u010dajne za odre\u0111ene aktivnosti u telu. Neke od tih supstanci su i izoflavoni koji imaju izvanredna terapeutska dejstva, predstavljaju mo\u0107ne antioksidanse, spre\u010davaju rak dojke i prostate. Izoflavoni podsti\u010du korisna dejstva prirodnog estrogena.<\/p>\n

Fitosteroli <\/strong>\u2013 Supstance sli\u010dne holesterolu, ali biljnog porekla. Spre\u010davaju apsorciju holesterola. Soja je jedna od namirnica najbogatijih fitosterolom 161mg\/100g.
\n
\nLekovita dejstva sojinog zrna<\/strong><\/span>
\n
\nProblemi sa menopauzom i menstrualnim ciklusom<\/strong> \u2013 Konzumiranjem soje, \u017eene mogu odr\u017eavati hormonsku ravnote\u017eu. Soja reguli\u0161e nivo estrogena, ubla\u017eavaju\u0107i simptome menopauze. Redovno uzimanje soje i njenih proizvoda bogatih izoflavonima, kao \u0161to je tofu, sojino mleko ili bra\u0161no, poma\u017ee da se prevazi\u0111u problemi menopauze kod \u017eena.
\n
\nKancerogena oboljenja<\/strong> \u2013 Soja spre\u010dava neke vrste raka, delovanjem najmanje dve antikancerogene supstance: izoflavonida (vrsta fitoestrogena) i saponina (sojino zrno ima najvi\u0161e saponina). Tofu je izoflavonima najbogatiji proizvod od soje. Ove supstance sadr\u017ee genistin koji deluje kao citostatik i zaustavlja razvoj kancerogenih \u0107elija. Sojin fitoestrogen podsti\u010de delovanje prirodnog estrogena. Pokazalo se da soja smanjuje rizik od nastanka slede\u0107ih vrsta raka:<\/p>\n

– Rak dojke
\n– Rak prostate
\n– Rak plu\u0107a
\n– Rak debelog creva<\/p>\n

Kardiovaskularna oboljenja, ateroskleroza<\/strong> \u2013 Soja, odnosno fitoestrogen iz soje pobolj\u0161ava zdravlje srca i arterija. Soja smanjuje nivo triglicerida, vrste lipida koji cirkuli\u0161u u krvi spre\u010davaju\u0107i aterosklerozu.<\/p>\n

Holesterol <\/strong>\u2013 Konzumiranjem soje i njenih proizvoda, umesto proteina \u017eivotinjskog porekla, smanjuje se ukupni nivo holesterola jer soja je bogata nezasi\u0107enim masnim kiselinama. Izoflavoni smanjuju nivo \u0161tetnog LDL holesterola, a pove\u0107avaju nivo korisnog HDL holesterola. Saponini iz soje, jedna od nehranljivih komponenti, spre\u010davaju apsorpciju holesterola iz hrane u crevima, a tako\u0111e i rast kancerogenih \u0107elija. Vlakna i druge nehranljive supstance koje se nalaze u soji (fitinska kiselina i proteaze inhibitori), tako\u0111e smanjuju holesterol. Fitinska kiselina neutrali\u0161e delovanje kancerogenih supstanci. Istra\u017eivanja pokazuju da konzumiranje 30-50g sojinog proteina (dve \u0161olje sojinog mleka ili jedan sojin burger) umesto iste koli\u010dine \u017eivotinjskog porekla redukuje holesterol. Ukupni holesterol se smanjuje za 9,3%, LDL za 12,9%, trigliceridi za 10,5%, a HDL ili korisni holesterol se pove\u0107ava za 2,4%.<\/p>\n

Osteoporoza <\/strong>\u2013 Poznato je da prevelika upotreba proteina \u017eivotinjskog porekla podsti\u010de gubitak kalcijuma i doprinosi pojavi osteoporoze. Sojin protein smanjuje izbacivanje kalcijuma putem mokra\u0107e i pove\u0107ava mineralizaciju i gustinu kostiju.<\/p>\n

Oboljenja bubrega<\/strong> \u2013 Sojin protein ne omoeta rad bubrega kao proteini \u017eivotinjskog porekla. U slu\u010daju problema sa bubrezima preporu\u010duje se zamena mesa sojom.<\/p>\n

Proizvodi od soje<\/strong><\/span><\/p>\n

Sojino mleko<\/strong> \u2013 U Evropskoj uniji se koristi naziv sojin napitak ili sok. Sojino mleko se koristi kao zamena za kravlje mleko i naro\u010dito se preporu\u010duje u slede\u0107im slu\u010dajevima:<\/p>\n

– netolerancije na laktozu
\n– alergija, ekcema i nekih vrsta dermatitisa prouzrokovanim kravljim mlekom
\n– visokog nivoa holesterola (pove\u0107anog nivoa masno\u0107e u krvi) ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti
\n– osteoporoze<\/p>\n

Sojino mleko za razliku od kravljeg ne sadr\u017ei laktozu (mle\u010dni \u0161e\u0107er) i kazein (mle\u010dni protein), koji mogu izazvati alergiju i holesterol. <\/p>\n

Sojino mleko mo\u017ee se pripremati u ku\u0107nim uslovima. Postupak se sastoji iz slede\u0107ih koraka:<\/p>\n

1. Potapanja zrna soje
\n2. Miksanje ili mlevenje zrna u ka\u0161u
\n3. Ka\u0161a se me\u0161a sa vodom i kuva
\n4. Ce\u0111enje \u2013 dobijena te\u010dnost je sojino mleko, a preostali \u010dvrsti deo je okara.<\/p>\n

Tofu <\/strong>\u2013 Naziv poti\u010de iz japanskog jezika i zna\u010di meso bez kostiju, a zapravo je sir od soje koji se dobija koagulacijom sojinog mleka uz dodavanje kalijumove soli, nigarija. Njegova struktura sli\u010dna je \u0161vapskom siru. Zbog lake svarljivosti i neutralnog ukusa, odli\u010dno se kombinuje sa mno\u0161tvom slanih i slatkih jela. Tofu je sojin proizvod bogat proteinima (8%), kalcijumom (105mg\/100g), gvo\u017e\u0111em (5,37mg\/100g) i cinkom (0.8g\/100g). Od svih sojinih proizvoda tofu je najbogatiji izoflavonima, zbog \u010dega se preporu\u010duje kod slede\u0107ih poreme\u0107aja:<\/p>\n

– tegobe menopauze,
\n– ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti,
\n– osteoporoze,
\n– raka, naro\u010dito kod raka dojke, prostate i debelog creva.<\/p>\n

Sojina pa\u0161teta<\/strong> \u2013 Priprema se od kuvanih zrna soje. Postupak se sastoji od sledecih koraka:<\/p>\n

1. Potapanje zrna 12-15h
\n2. Menjanje vode i odstranjivanje opne koja se odvojila (ispiranjem u toploj vodi olak\u0161ava se uklanjanje opne)
\n3. Kuvanje
\n4. Ce\u0111enje i mlevenje kuvanih zrna<\/p>\n

Sojino ulje<\/strong> \u2013 Sadr\u017ei polinezasi\u0107ene masne kiseline koje smanjuju nivo holesterola. Bogato je esencijalnim masnim kiselinama, linolenskom kiselinom (6,8g\/100g) i omega-3 masnim kiselinama. Preporu\u010duje se u slu\u010daju:<\/p>\n

– pove\u0107anog nivoa holesterola
\n– tromboze
\n– ateroskleroze
\n– sr\u010danih bolesti
\n
\nSojin lecetin<\/strong> \u2013 Lecetin je fosfolipid \u010diji molekuli nastaju kombinovanjem razli\u010ditih masnih kiselina (stearinske, palmitrinske, oleinske) sa holinom i fosfornom kiselinom. Dobija se industrijski (me\u0161anjem rastvara\u010da heksana sa toplim, usitnjenim sojinim zrnima), bezukusan je i podse\u0107a na smolu. Lecetin koji se koristi u ishrani ili u industriji hrane poti\u010de od sojinog ulja. Sojino ulje sadr\u017ei izme\u0111u 1-3% lecetina. Lecetin se naj\u010de\u0161\u0107e koristi kao adetiv jer je efikasan emulgator koji rastvara ulja u fine kapljice i omogu\u0107ava njihovo me\u0161anje sa vodom. Soja je najbogatiji prirodni izvor lecetina, mada se lecetin nalazi i u semenu drugih biljaka, kao i u jajetu (\u017eumancetu). Na\u0161e telo mo\u017ee da stvara lecetin kada se on ne unosi hranom u dovoljnim koli\u010dinama. \u0106elije jetre kao i nervne \u0107elije sadr\u017ee najvi\u0161e lecetina. Iako nema dovoljno nau\u010dnih dokaza o lekovitom svojstvu lecetina, on se koristi u slede\u0107im slu\u010dajevima:<\/p>\n

– za smanjenje nivoa holesterola u krvi
\n– kod bolesti jetre \u2013 lecetin sadr\u017ei holin (vitaminski faktor neophodan u inhibiciji masnih rezervi u jetri, telo mo\u017ee da proizvodi holin, ali najve\u0107i deo se unosi ishranom)
\n– kod razli\u010ditih poreme\u0107aja nervnog sistema, nervnih poreme\u0107aja, uklju\u010duju\u0107i depresiju<\/p>\n

Upotreba sojinog lecetina u kulinarstvu<\/strong> \u2013 Sojin lecetin se mo\u017ee koristiti za pripremanje slatkih i slanih jela, kao dodatak slanim namazima ili slatkim filovima za kola\u010de. Da bi se lak\u0161e koristio (pome\u0161ao sa sastojcima u koje se dodaje) mo\u017ee se prethodno otopiti na blagoj temperaturi. Tako\u0111e, mo\u017ee se dodavati u ulje, kako se ono ne bi lepilo za posu\u0111e. Me\u0161avinu malo otopljenog lecetina sa uljem koristite za podmazivanje plehova i posu\u0111a u kojem pe\u010dete hleb i druga peciva.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Soja (Glycine max (L.) Merr.) je biljna vrsta iz porodice Fabaceae. Centar porekla ove biljne vrste je Kina odakle i poti\u010du prvi zapisi o njoj (3000. Godine p.n.e.). Razvojom pomorskog saobra\u0107aja u 18. veku nove ere, soju polako upoznaju druge civilizacije, te se ona pojavljuje u botani\u010dkim ba\u0161tama Erope i Amerike. U Evropi je soja poznata preko 200 godina, a doneo ju je jedan dalmatinski moreplovac u 18. veku. Soju danas gaji preko 35 zemalja sveta. Najve\u0107i proizvo\u0111a\u010di soje su SAD, Kina, Argentina, koji ukupno ostvaruju 90% svetske proizvodnje. Svetska proizvodnja ovog visokovrednovanog poljoprivrednog proizvoda danas prema\u0161uje 100 miliona tona godi\u0161nje. U Srbiji intezivnija proizvodnja soje po\u010dinje izgradnjom pogona za preradu soje 1975 godine.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9868,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3575],"tags":[1086,874,1649,472,463,1842,824,309,522,310,2771,1227,839,967],"class_list":["post-9867","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zdrava-ishrana","tag-antikancerogeno-dejstvo","tag-holesterol","tag-kardio-vaskularne-bolesti","tag-lekovita-biljka","tag-lekovitost","tag-masnoce","tag-minerali","tag-mleko","tag-pasteta","tag-proteini","tag-soja","tag-ugljeni-hidrati","tag-ulje","tag-vlakna"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9867","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9867"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9867\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9868"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9867"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9867"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9867"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}