{"id":9853,"date":"2017-02-27T01:00:00","date_gmt":"2017-02-27T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/vens-ferel-vakcine-novi-genocid\/"},"modified":"2022-02-25T12:40:19","modified_gmt":"2022-02-25T11:40:19","slug":"vens-ferel-vakcine-novi-genocid","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/vens-ferel-vakcine-novi-genocid\/","title":{"rendered":"Vens Ferel: Vakcine, novi genocid?"},"content":{"rendered":"

Obavezne vakcine<\/strong><\/span><\/p>\n

(Male boginje)<\/strong><\/p>\n

\u201eMoje ime je Vendi \u0160ol (Wendy Scholl). \u017divim na Floridi sa svojim mu\u017eem, Gerijem, i tri \u0107erke, Stejsi, Holi, i D\u017eeki. Dozvolite mi da naglasim da su sve tri na\u0161e \u0107erke ro\u0111ene kao zdrave, normalne bebe. Ovde sam da bih ispri\u010dala o Stejsijinoj reakciji na vakcinu protiv malih boginja\u2026 pri \u010demu se po zvani\u010dnoj medicini sve \u0161to se u roku od 7 do 10 dana nakon dobijanja vakcine javlja u vezi sa neurolo\u0161kim poreme\u0107ajima ili napadima ili o\u0161te\u0107enjem mozga uklapa u reakcije na vakcinu.<\/p>\n

Sa 16 meseci starosti, Stejsi je primila vakcinu protiv malih boginja. Bila je sre\u0107na, zdrava, normalna beba, tipi\u010dna, radoznala, \u017eivahna sve do desetog dana nakon primanja vakcine, kada sam u\u0161la u njenu sobu i videla je kako le\u017ei u svojoj kolevci, ispru\u017eena na stomaku, pri \u010demu joj je glava bila okrenuta na jednu stranu. Njene o\u010di su bile staklaste i uko\u010dene.<\/p>\n

Dahtala je, bore\u0107i se za dah. Njena mala glava le\u017eala je u lokvi krvi koja je isticala iz njenih usta. Bio je to u\u017easan prizor, ali u tom trenutku nisam znala da moja sre\u0107na, vesela beba nikada vi\u0161e ne\u0107e biti ista. Kada smo stigli u ambulantu, Stejsi je imala temperaturu od 40,5 stepeni. Prvih \u010detiri dana boravka u bolnici Stejsi se borila za svoj \u017eivot. Bila je u komi i imala bubre\u017enu insuficijenciju. Plu\u0107a su joj se punila te\u010dno\u0161\u0107u i imala je napade.<\/p>\n

Dijagnoza je glasila \u2018post-vakcinacijski encefalitis\u2019, a prognoza je bila mra\u010dna. Leva strana joj je bila paralizovana, bila je sklona napadi-ma, i imala probleme sa vidom. Me\u0111utim, doktori su nam rekli da smo imali puno sre\u0107e. Nisam se ose\u0107ala kao da imam sre\u0107e.<\/p>\n

Bili smo u\u017easnuti \u010dinjenicom da ju je ova vakcina, koja joj je data kako bi joj se obezbedilo bezbednije detinjstvo, skoro ubila. Nisam znala da je uop\u0161te postojala mogu\u0107nost ovakvog tipa reakcije. Sada je to na\u0161a realnost<\/strong><\/em>\u201c. \u2013 (Wendy Scholl, testimony given to Hearings Be- fore the Subcommittee on Health and the Environment; 98th Con- gress, 2nd Session, December 19, 1984; u Vaccine Injury Compensa- tion, p. 110.)<\/p>\n

Ve\u0107ina slu\u010dajeva malih boginja (re\u0111e zvanih rubeola) nije ozbiljna, kada je veliki deo populacije izlo\u017een klicama. Simptomi se generalno povla\u010de u roku od dve sedmice. Me\u0111utim, jedan slu\u010daj u 100.000 vodi do subakutnog skleroznog panencefalititsa (SSPE), koji proizvodi otvrdnjavanje mozga i obi\u010dno je smrtonosan.<\/p>\n

Do 1955. godine, bilo je 0,03 smrtnih slu\u010dajeva na 100.000. Zatim je 1963, istra\u017eiva\u010dki tim pod vo\u0111stvom Endersa (J. F. Enders), razvio vakcinu protiv malih boginja. Masovno vakcinisanje je otpo\u010delo.<\/p>\n

Po izve\u0161taju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969. godine, istra\u017eivanje koje je izvr\u0161ila Svetska zdravstvena organizacija (WHO) utvrdilo je da su ljudi koji su vakcinisani protiv malih boginja bili izlo\u017eeni 14 puta ve\u0107oj verovatno\u0107i od dobijanja bolesti od onih koji nisu bili vakcinisani. Istra\u017eivanje iz 1985. sprovedeno pod okriljem ameri\u010dke vlade napomenulo je da se 80% \u201enespre\u010divih\u201c slu\u010dajeva malih boginja javilo kod ljudi koji su bili vakcinisani (20th Immunizatio Con- ference Proceedings, May 6-9, 1985, p. 21).<\/p>\n

\u201ePreno\u0161enje malih boginja jasno je dokumentovano me\u0111u vakcinisanim osobama. Pri nekim velikim epidemijama, 95% slu\u010dajeva bilo je vakcinisano<\/strong><\/em>\u201c. \u2013 (Federal Drug Administration Workshop to Review Warnings, September 18, 1992, p. 27 reported by Dr. Atkinson of the Centers for Disease Control CDC)..<\/p>\n

\u201eSvetska zdravstvena organizacija sprovela je istra\u017eivanje i ustanovila da dok je kod nevakcinisane grupe dece podlo\u017ene malim boginjama normalna stopa dobijanja bolesti iznosila 2,4%, u kontrolnoj grupi koja je vakinisana, stopa dobijanja bolesti porasla je na 33,5%<\/em><\/strong>\u201c. \u2013( Paavo Airola, Ph.D., Every Woman\u2019s Book, 1979, p. 279.)<\/p>\n

Istra\u017eivanje pedijatara u Njujorku otkriva da je samo 3,2% njih prijavljivalo slu\u010dajeve malih boginja zdravstvenom odseku.<\/p>\n

Istra\u017eivanje medicinskih knjiga otkriva da vakcina protiv malih boginja mo\u017ee da prouzrokuje probleme sa u\u010denjem, retardaciju, ataksiju, asepti\u010dni meningitis, poreme\u0107aje sa napadima, paralizu i smrt.<\/p>\n

U sekundarne komplikacije povezane sa vakcinom spadaju encefalitis, subakutni sklerozni panencefalitis, multipla skleroza, toksi\u010dna epidermalna nekroliza, anafilakti\u010dki \u0161ok, Rejev sindrom, Gilen-Bare sindrom, poreme\u0107aji sa zgru\u0161avanjem krvi, juvenilni dijabetes, i mo\u017eda Ho\u010dkinova bolest i rak (R.S. Mendelsohn, How to Raise a Healthy Child, p. 215).<\/p>\n

\u201eIako je jedan od razloga za davanje vakcine protiv malih boginja spre\u010davanje poznatih komplikacija encefalitisa i upale plu\u0107a, sama vakcina mo\u017ee da prouzrokuje encefalitis. \u0160tavi\u0161e, polovina svih prijavljenih slu\u010dajeva malih boginja u nekoliko poslednjih godina bila je me\u0111u vakcinisanim osobama<\/strong><\/em>\u201c. \u2013 (The Dangers of Immunization, 1987, p. 53.)<\/p>\n

\u201eMale boginje su u pro\u0161losti predstavljale jedno od \u010de\u0161\u0107ih de\u010djih bolesti. Iako mogu da izazovu ozbiljne komplikacije, predstavljaju relativno bezopasno oboljenje u najve\u0107em broju slu\u010dajeva\u2026 dana\u0161nje promocione kampanje za vakcine retko spominju da je poznato da je sama vakcina povezana sa ozbiljnim komplikacijama uklju\u010duju\u0107i encefalitis sa ozbiljnim, trajnim o\u0161te\u0107enjem mozga i mentalnom retardacijom<\/em><\/strong>\u201c. \u2013 (Dr. Alan Hinman, Centers for Disease Control, navedeno u The Dangers of Immunization, 1987, p. 56.)<\/p>\n

Zbog nekog razloga, od kada je 1963. otpo\u010dela vakcinacija protiv malih boginja, adolescenti i mlade odrasle osobe \u010de\u0161\u0107e dobijaju male boginje. Pa ipak, oni su izlo\u017eeni ve\u0107em riziku od upale plu\u0107a i abnormalnosti jetre u odnosu na decu (Infectious Diseases, January 1982, p. 21).<\/p>\n

Najmla\u0111a deca koja primaju vakcinu naro\u010dito su izlo\u017eena riziku. Na primer, petnaestomese\u010dna deca izlo\u017eena su najve\u0107em riziku (CDC: Measles, Mumps, and Rubella, 1991, p. 1). Po proceni iz 1993, deca mla\u0111a od godinu dana sa\u010dinjavala su vi\u0161e od 25% svih slu\u010dajeva malih boginja; me\u0111utim, pre nego \u0161to je 1963. otkrivena vakcinacija, tako mala deca su izuzetno retko dobijala male boginje. Kada su upitani za obja\u0161njenje ove neobi\u010dne situacije, zvani\u010dnici CDC-a su rekli da se to de\u0161ava zato \u0161to su same majke vakcinisane kao deca. Evo \u010dinjenica koju stru\u010dnjaci znaju: Kada se kao dete vakcini\u0161e, i ne dobije male boginje, ne razvija prirodni imunitet protiv bolesti. Zbog toga se imunitet ne mo\u017ee preneti na njeno dete (D. Q. Haney, \u201eWave of infant Measles Stems from \u201960s Vaccinations\u201c, Albuquerque Journal, November 23, 1992, p. B3).<\/p>\n

Po \u010dasopisu (New England Journal of Medicine) 4. oktobar, 1990, vitamin A poma\u017ee u za\u0161titi tela deteta od ozbiljnih komplikacija, koje se mogu javiti pri malim boginjama.<\/p>\n

Sa pojavom vakcine protiv malih boginja javili su se \u010dudni, novi oblici \u201emalih boginja\u201c. Sli\u010dni rezultati su usledili i nakon uvo\u0111enja dru- gih vakcina. To su bolesti sa novim zapanjuju\u0107im nizom komplikacija.<\/p>\n

\u201eSindrom \u2018atipi\u010dnih malih boginja\u2019 \u2013 upala plu\u0107a, petehije ko\u017ene mrlje, edemi, i jak bolje ne samo te\u0161ko prepoznati (kao \u2018male boginje\u2019) ve\u0107 je \u010desto u potpunosti zanemaren. Tako\u0111e, simptomi atipi\u010dnih zau\u0161ki \u2013 anoreksija, povra\u0107anje, eritemozni crveni osip, bez bilo kakve parotidne su blizini uha uklju\u010denosti \u2013 zahtevaju obimno serolo\u0161ko testiranje kako bi se isklju\u010dile druge sli\u010dne bolesti<\/em><\/strong>\u201c. \u2013 (W. James, Immunization: The Reality Behind the Myth, 1988, p. 34.)<\/p>\n

\u010clanak iz \u010dasopisa JAMA (Journal of American Medical Association) iz 1973. godine govori o 84 ameri\u010dka slu\u010daja neurolo\u0161kih poreme\u0107aja, koji su se javili u roku od 30 dana nakon primanja \u017eive vakcine protiv malih boginja. Sedamdeset i jedan slu\u010daj od 84 jasno je bio povezan sa vakcinom: 11 zbog temperature izazvane vakcinacijom, jedan slu\u010daj je zadovoljio dijagnosti\u010dke kriterijume za subakutni sklerozni panencefalitis, a 59 je pokazalo klini\u010dke odlike encefalitisa ili encefalopatije. Kod \u010detrdeset i pet (76%) slu\u010dajeva poreme\u0107aji su po\u010deli izme\u0111u 6 i 15 dana nakon vakcinacije(\u201eNeurological disorders Follo- wing Live Measles-Virus Vaccination\u201c JAMA, March 1973).<\/p>\n

Tetanus<\/strong><\/span><\/p>\n

Evo nekoliko zanimljivih statistika za pore\u0111enje: Tokom Drugog svetskog rata bilo je 12 zabele\u017eenih slu\u010dajeva tetanusa. \u010cetiri su se javila me\u0111u vojnim osobljem koje je primilo vakcinu protiv ove bolesti. U celoj zemlji (SAD) je od 1976. godine bilo manje od 100 slu\u010dajeva tetanusa. Ve\u0107ina tih slu\u010dajeva javila se me\u0111u osobama starijim od 50 godina. Tokom tog perioda, nije do\u0161lo ni do jednog smrtonosnog slu\u010daja me\u0111u osobama mla\u0111im od 30 godina obolelim od tetanusa. Vakcine protiv tetanusa nisu odgovorne za uspeh, po\u0161to imunizuju (\u0161tite) 12 godina ili manje; a ve\u0107ina vakcina se daje deci. Me\u0111utim, nasuprot tome, sama vakcina protiv tetanusa mo\u017ee da dovede do niza ozbiljnih komplikacija, uklju\u010duju\u0107i povratni apsces (zagnoj), visoku temperaturu, o\u0161te\u0107enje nerva unutra\u0161njeg uha, anafilakti\u010dki \u0161ok, gubitak svesti, i demijeliniziraju\u0107u neuropatiju (progresivna degeneracija nerava). (Videti U.S. Morbidity and Mortality Weekly Reports za vi\u0161e informacija o ovim statistikama). Za\u0161to se onda deca vakcini\u0161u protiv tetanusa?<\/p>\n

Broj slu\u010dajeva tetanusne infekcije postepeno se smanjivao tokom dvadesetog veka zbog boljeg obra\u0107anja pa\u017enje na higijenu rane. A to je po\u010delo pre nego \u0161to je razvijena vakcina protiv tetanusa. Iako 40%populacije sada nije vakcinisano protiv tetanusa, broj slu\u010dajeva bolesti nastavlja da opada.<\/p>\n

Ranu treba dobro o\u010distiti i ne dozvoliti da se zatvori dok ne do\u0111e do zaceljenja ispod povr\u0161ine ko\u017ee. Pa\u017eljivo pranje sapunom i vodom, vodonik peroksidom, itd. uklanja opasnost od infekcije tetanusom.<\/p>\n

Po dr Isaku Goldenu (Issac Golden), iz njegove knjige Vakcinacija: Pregled rizika i alternativa (Vaccination: A Review of Risks and Alternatives, 1991, str. 31), dolazilo je do veoma ozbiljnih reakcija na vakcinu protiv tetanusa zbog \u010dega je vakcina sada drasti\u010dno razbla\u017eena \u2013 \u010dime je postala klini\u010dki nedelotvorna u spre\u010davanju bolesti. Istra\u017eivanje navedeno u \u010dasopisu New England Journal of Medicine (26. novembar 1981) otkrilo je da revakcinacija protiv tetanusa izaziva privremen pad broja T limfocita u krvi ispod normale \u2013 uz najve\u0107e smanjenje dve sedmice nakon vakcinacije. Ako ste \u010ditali \u010dlanke o sidi, prepozna\u0107ete opasnost \u2013 po\u0161to smanjen broj T limfocita dovodi do potpuno razvijene side. NEJM \u010dlanak je nastavio obja\u0161njavaju\u0107i da su ti izmenjeni odnosi sli\u010dni onima kod pacijenata obolelih od side.<\/p>\n

Difterija<\/strong><\/span><\/p>\n

Denis Hilijer je bio zdravi engleski de\u010dak odli\u010dan u fudbalu, tr\u010danju i drugim igrama. Nakon prve vakcine, govor mu je bio malo konfuzan, ali niko to nije povezao sa inekcijom. Dva meseca nakon druge vakcine protiv difterije, de\u010dak je umro u oktobru 1942. godine od retkog oblika encefalitisa. Pri kasnijem opisivanju slu\u010daja, dr Rasel Brejn (W. Russell Brain) je rekao na skupu neurolo\u0161kog odseka Kraljevskog medicinskog dru\u0161tva u februaru 1943: \u201eKod pacijenta, de\u010daka starog jedanaest godina, su se javili simptomi nakon primanja vakcine protiv difterije<\/em><\/strong>\u201c. Zatim je opisao nekoliko drugih slu\u010dajeva nervnih poreme\u0107aja i poliomijelitisa koji su se javili u roku od nekoliko dana nakon primanja vakcine protiv difterije. Zatim je zaklju\u010dio, \u201eOdnos izme\u0111u infekcije i vakcinacije trenutno nije definitivno zaklju\u010den<\/em><\/strong>\u201c.<\/p>\n

Slu\u010dajevi difterije su retki. U Americi je 1980. godine prijavljeno samo pet slu\u010dajeva. Od 1900. do 1930. godine pad broja slu\u010dajeva difterije bio je ve\u0107i od 90%. Kasnije je razvijena vakcina protiv difterije. Nau\u010dnici nam ka\u017eu da je do pada broja slu\u010dajeva do\u0161lo zahvaljuju\u0107i boljoj ishrani i sanitarnim uslovima.<\/p>\n

Biro za biologiju je 1975. godine, u saradnji sa FDA, podneo izve\u0161taj (20-21 novembar, 1975) koji je otkrio da toksoid difterije \u201enije efektivan kao imuniziraju\u0107i agens u meri u kojoj bi se to moglo o\u010dekivati<\/em><\/strong>\u201c. Napominju\u0107i da difterija mo\u017ee da se javi kod vakcinisanih osoba, rekli su da je \u201etrajnost imuniteta izazvanog toksoidom\u2026 pod znakom pitanja<\/em><\/strong>\u201c.<\/p>\n

U proseku, 50% slu\u010dajeva se javlja kod onih koji su vakcinisani (R.S. Mendelson, How to Raise a Healthy Child, p. 223).<\/p>\n

Zanimljiv niz doga\u0111aja odigrao se tokom Drugog svetskog rata: stopa difterije \u0161irom Evrope bila je niska krajem 1930-ih. Me\u0111utim, nakon \u0161to je Nema\u010dka otpo\u010dela sa obaveznom vakcinacijom protiv difterije 1939. godine, u roku od tri godine javilo se 150.000 slu\u010dajeva bolesti me\u0111u vakcinisanim osobama. Francuska je odbila vakcinaciju, ali je bila prisiljena na obaveznu vakcinaciju protiv difterije nakon nema\u010dke okupacije. Do 1943. godine javilo se skoro 47.000 slu\u010dajeva. Me\u0111utim, u obli\u017enjoj Norve\u0161koj, koja je dosledno odbijala primanje vakcine protiv ove bolesti, bilo je samo 50 slu\u010dajeva (E. McBean, Ph. D., Vaccinations Do Not Protect, 1991, p. 8). U \u0160vedskoj je difterija prakti\u010dno nestala bez bilo kakve imunizacije.<\/p>\n

\u201eU pogledu pada broja slu\u010dajeva u Velikoj Britaniji tokom 1943. i 1944, mo\u017eemo se podsetiti da je 58 britanskih lekara koji su 1938. godine potpisali peticiju protiv obavezne vakcinacije moglo da uka\u017ee na prakti\u010dan nestanak difterije u \u0160vedskoj bez bilo kakve imunizacije. Sa druge strane, ako pogledamo Nema\u010dku, nalazimo da je nakon naredbe dr Frika o obaveznoj vakcinaciji, Nema\u010dka 1945. godine postala glavni centar difterije u Evropi. Od 40.000, do\u0161lo je do porasta na 250.000 slu\u010dajeva.<\/p>\n

\u010clanak iz marta 1944. godine iz \u010dasopisa Pour la Famille ukazuje na porast slu\u010dajeva difterije nakon obavezne vakcinacije. Na primer, u Parizu porast je iznosio i do 30%. U Ma\u0111arskoj, gde je vakcinacija bila obavezna od 1938. godine, porast je iznosio 35% za dve godine. U \u017eenevskom kantonu, gde je vakcinacija bila obavezna od 1933. godine, broj slu\u010dajeva se od 1941. do 1943. utrostru\u010dio<\/em><\/strong>\u201c. \u2013 (E.D. Hume, Bechamp or Pasteur 1963, pp. 217-218).<\/p>\n

\u201ePo \u010dika\u0161kom odboru zdravlja, tokom izbijanja difterije 1969. godine u \u010cikagu, \u010detvoro od \u0161esnaest \u017ertava bilo je \u2018potpuno imunizovano protiv bolesti\u2019. Drugih pet je primilo jednu ili vi\u0161e doza vakcina, a dvoje od njih je testirano pri punom imunitetu. U drugom izve\u0161taju o slu\u010dajevima difterije, od kojih su tri bila smrtonosna, jedna osoba koja je umrla, a \u010detrnaest od dvadeset i tri obolelih, bilo je potpuno imunizovano<\/em><\/strong>\u201c. \u2013 (Robert Mendelsohn, M.D., Confesions of a Medical Heretic, 1979, p. 143).
\n
\nPoliomijelitis (polio)<\/strong><\/span><\/p>\n

Poliomijelitis (spinalna de\u010dja paraliza) mo\u017ee da dovede do ozbiljne paralize; me\u0111utim, 90% izlo\u017eenih, \u010dak i tokom epidemije, ne ispoljava nikakve simptome (M. Burnet and D. White, Natural History of Infectious Disease, 1972, p. 16). Od 1923. do 1953, broj slu\u010dajeva poliomijelitisa u SAD opao je za 47%. Sli\u010dan pad odigrao se i u Evropi. Stopa pada je bila strma i nakon proizvodnje Salkove vakcine 1955. godine, a Sejbinova oralna vakcina pojavila se na tr\u017ei\u0161tu 1959. godine. Danas se polio skoro i ne javlja. Mnoge evropske zemlje odbile su da koriste polio vakcinu, pa ipak je njihova stopa nastavila da pada istim tempom kao i u Americi.
\n <\/p>\n

Vens Ferel<\/strong><\/em><\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vode\u0107i svetski zdravstveni problem su vakcine i njihova masovna upotreba. Sa ovom stra\u0161nom istinom koja je vi\u0161estruko potvr\u0111ena, ne bi se slo\u017eila samo mafija iz Svetske zdravstvene organizacije, koja je glavni lobista farmaceutske industrije i glavni oslonac njene mafije. Ali, nezavisni stru\u010dnjaci i mnoge civilizovane dr\u017eave i njihova nadle\u017ena ministarstva, odavno su skrenule pa\u017enju da vakcine primaju na svoju odgovornost. Pre nekoliko godina, ministarka zdravlja Poljske, slu\u017ebeno je zabranila njihovu upotrebu. U knjizi Vensa Farela, \u201eVakcine, novi genocid?\u201c, detaljno su opisane sve opasnosti od vakcina. Objavljujemo odabrane delove iz ove knjige.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9854,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[560,3114,2787,557,3115,2436,3116,853,2847,3117],"class_list":["post-9853","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-bolesti","tag-difterija","tag-male-boginje","tag-otrov","tag-poliomijelitis","tag-prevare-moderne-medicine","tag-tetanus","tag-vakcine","tag-vakcine-novi-genocid","tag-vens-ferel"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9853","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9853"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9853\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9854"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9853"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9853"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9853"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}