{"id":9733,"date":"2017-01-02T01:00:00","date_gmt":"2017-01-02T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/najbolja-hrana-za-mozak-1-deo\/"},"modified":"2022-02-25T12:40:12","modified_gmt":"2022-02-25T11:40:12","slug":"najbolja-hrana-za-mozak-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/najbolja-hrana-za-mozak-1-deo\/","title":{"rendered":"Najbolja hrana za mozak – 1. Deo"},"content":{"rendered":"

Francuski filozof Denis Didro je napisao da \u201cdok lekari nastoje da nam sa\u010duvaju zdravlje \u2013 a kuvari da ga uni\u0161te \u2013 ovi drugi su prili\u010dno uspe\u0161niji\u201d. To ne mora biti istina ako kuvari pro\u0111u kroz novu obuku.<\/p>\n

Standardna ishrana sa ovih prostora nas ostavlja ranjivim na poreme\u0107aje anksioznosti i depresiju. Kao \u0161to \u0107emo pokazati u ovom \u010dlanku, ne \u0161teti nam samo ono \u0161to jedemo, ve\u0107 i ono \u0161to ne jedemo znatno pove\u0107ava na\u0161 problem.
\n<\/strong>
\nNa sre\u0107u, re\u0161enje za ove izazove je jasno: postarajte se da va\u0161a ishrana sadr\u017ei odgovaraju\u0107e koli\u010dine aminokiselina<\/strong><\/a>, hranljivih sastojaka i \u201cdobrih masti\u201d za koje se pokazalo da pobolj\u0161avaju optimalnu funkciju mozga, a izbegavajte nepodobne izvore ovih klju\u010dnih hranljivih sastojaka i drugih \u0161tetnih supstanci.
\n
\nPozitivna dejstva promena u ishrani nisu o\u010digledna preko no\u0107i, ali rezultati su vredni ulo\u017eenih napora. <\/strong><\/p>\n

Ishod ovakvog poduhvata \u0107e svakako biti jasnije razmi\u0161ljanje<\/strong>, jer je dobra ishrana klju\u010dni korak u postizanju vrhunskih mentalnih sposobnosti. Za\u0161to ne biste preuzeli kontrolu nad svojim \u017eivotom hrane\u0107i svoj mozak.
\n
\nOdgovaraju\u0107a ishrana<\/strong>, zajedno sa neophodnim dodacima, mo\u017ee biti mo\u0107no sredstvo za pove\u0107anje kognitivne funkcije.<\/strong>
\n
\nVa\u017ena uloga neurotransmitera<\/strong><\/span><\/p>\n

Neurotransmiteri su hemikalije  oslobo\u0111ene u mozgu koje se pona\u0161aju kao prenosioci poruka, dostavljaju\u0107i ciljanoj nervnoj \u0107eliji signale iz neurona. Svaki neurotransmiter mo\u017ee neposredno ili posredno da uti\u010de na neurone u posebnom delu mozga, uti\u010du\u0107i tako i na pona\u0161anje.<\/p>\n

Nau\u010dnici su prepoznali i izdvojili vi\u0161e od 50 vrsta neurotransmitera, pri \u010demu svaki od njih ima svoj odre\u0111eni uticaj na mentalno zdravlje.<\/p>\n

Svi antidepresivi prisutni danas na tr\u017ei\u0161tu poku\u0161avaju da kontroli\u0161u depresivno stanje uti\u010du\u0107i na delovanje jednog ili vi\u0161e zna\u010dajnih neurotransmitera koji olak\u0161avaju komunikaciju izme\u0111u neurona ili \u0107elija mozga: serotonina, dopamina i norepinefrina.<\/strong><\/p>\n

Na slici mo\u017eete videti me\u0111uodnos izme\u0111u ova tri izuzetno zna\u010dajna  hemijska jedinjenja u mozgu i me\u0111usobne uticaje koje oni mogu imati na stepen na\u0161e zabrinutosti, raspolo\u017eenje i motivaciju.
\n\"neurotransmiteri-decembar-2016.jpg\"
\nSerotonin<\/strong> u mozgu poma\u017ee da se odr\u017ei  \u201cose\u0107anje sre\u0107e\u201d i zadr\u017ei to prijatno raspolo\u017eenje smiruju\u0107i anksioznost, unapre\u0111uju\u0107i zdrav san i smanjuju\u0107i depresiju.
\n
\nDopamin<\/strong> hemijski prenosilac poruka blisko povezan sa adrenalinom, uti\u010de na procese u mozgu koji kontroli\u0161u kretanje, emocionalne reakcije i mogu\u0107nost ose\u0107anja zadovoljstva i bola. On ima klju\u010dni zna\u010daj za izvo\u0111enje skladnih i kontrolisanih pokreta. Manjak dopamina mo\u017ee prouzrokovati iracionalno razmi\u0161ljanje, pogor\u0161anje memorije ili paranoju.
\n
\nNorepinefrin<\/strong> je tako\u0111e blisko povezan sa adrenalinom. Norepinefrin i serotonin su neposredno povezani sa kontrolom ose\u0107anja anksioznosti i depresije. U stvari, oni su ciljani neurotransmiteri mnogih lekova osmi\u0161ljenih da ubla\u017ee anksioznost, nesanicu, stres i depresiju. Odgovaraju\u0107i nivoi norepinefrina mogu da pove\u0107aju nivoe energije. Me\u0111utim, znatnije povi\u0161eni nivoi norepinefrina mogu da prouzrokuju neprijateljsko ili agresivno pona\u0161anje.
\n
\nPodizanje nivoa neurotransmitera
\n<\/strong><\/span>
\nJedan od najboljih na\u010dina da stvorite obilje serotonina u mozgu jeste da pove\u0107ate unos triptofana<\/strong>, aminokiseline koja potpoma\u017ee proizvodnju serotonina. Tirozin<\/strong> je jo\u0161 jedna  aminokiselina sa sposobno\u0161\u0107u da pove\u0107a nivoe neurotransmitera (prenosilaca poruka izme\u0111u nervnih \u0107elija mozga). Vi\u0161i nivoi tirozina u mozgu mogu da dovedu do pove\u0107anja proizvodnje dopamina i norepinefrina.<\/p>\n

Biljni izvori hrane bogati ugljenim hidratima su najbolji izvor za unapre\u0111enje prisutnosti zna\u010dajnih \u201csirovina\u201d potrebnih za proizvodnju ovih neurotransmitera u mozgu.<\/strong><\/p>\n

Obroci bogati ugljenim hidratim davali su za 54% i 28% bolji odnos triptofana i tirozina u mozgu od obroka bogatih proteinima (\u017eivotinjski proizvodi). Meso oskudeva ugljenim hidratima. Uz to, ono pove\u0107ava insulinsku rezistenciju tela. Ove dve aminokiseline unesene konzumiranjem  mesa smanjuju kocentraciju \u201csirovina\u201d za njihovu proizvodnju u mozgu. Nasuprot tome, hrana koja sadr\u017ei tirozin ili triptofan, a koja je bogatija ugljenim hidratima unapre\u0111uje pove\u0107ane nivoe ovih \u201csirovina\u201d u mozgu, podr\u017eavaju\u0107i tako i proizvodnju serotonina. dopamina i norepinefrina.<\/p>\n

\"triptofan-januar-2017.jpg\"Biljna hrana bogata tirozinom<\/strong> mo\u017ee zaprvo da ima stimuli\u0161u\u0107i efekat, koji je posledica vi\u0161ih nivoa energije i pove\u0107ane budnosti. Na donjoj slici, vidi se da alge spadaju u jedan od izvora sa njvi\u0161e tirozina. Tofu, p\u0161eni\u010dna prekrupa, breskve i lubenica su tako\u0111e zna\u010dajni izvori tirozina.
\n\"tirozin-januar-2017.jpg\"<\/p>\n

<\/p>\n

Pove\u0107ana apsorpcija aminokiselina<\/strong><\/span><\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di su otkrili prili\u010dno slo\u017een odnos izme\u0111u triptofana i tirozina i drugih aminokiselina poznatih kao velike neutralne aminokiseline ( u daljem tekstu VNA). Svaka od ovih VNA se oslanja na iste nosioce prenosa da bi pre\u0161la barijeru krv \u2013 mozak. Zato \u0161to se one me\u0111usobno takmi\u010de za pristup mozgu, \u0161to je vi\u0161e VNA prisutno u krvotoku, to manje triptofana i tirozina sti\u017ee do mozga. To predstavlja dodatni razlog za\u0161to konzumiranje hrane bogate proteinima i triptofanom ne daje rezultate u smislu da ga mozak zatim i vi\u0161e preuzima.<\/p>\n

Hrana koja sadr\u017ei velike koli\u010dine kompetitivnih aminokiselina zapravo smanjuje protok triptofana i tirozina ka mozgu.<\/strong><\/p>\n

Koli\u010dina \u017eeljene aminokiseline u odnosu prema koli\u010dini VNA presudan je \u010dinilac za merenje mogu\u0107eg rezultata. Kao \u0161to je prikazano na donjoj slici, \u010dia semenke i gro\u017e\u0111e imaju najve\u0107e koli\u010dine triptofana u odnosu prema drugim aminokiselinama. Kao takvi oni su odli\u010dan izvor triptofana u ishrani. \u017divotinjske namirnice sadr\u017ee male koli\u010dine triptofana u odnosu na VNA, kao na primer \u0161nicla bifteka koja sadr\u017ei veliku koli\u010dinu triptofana ali odnos triptofana je 4% prema 3 kompetitivne aminokiseline, \u0161to uti\u010de na to da se triptofan apsorbuje u jako malim koli\u010dinama.
\n\"Odnos-triptofana-januar-2017.jpg\"Ista se teorija primenjuje i na hranu koja je bogat izvor tirozina.<\/strong> Na donjoj slici mo\u017eete videti da li\u0161\u0107e goru\u0161ice, zrna soje i spirulina (su\u0161ena morska biljka) imaju najve\u0107e koli\u010dine tirozina u odnosu na druge aminokiseline.
\n\"Odnos-tirozina-januar-2016.jpg\"<\/p>\n

 <\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Omega-3 masti: najrazumniji izbor za va\u0161 mozak<\/strong><\/span><\/p>\n

Omega-3 masno\u0107e su se pokazale kao ekstremno zna\u010dajan elemenat ishrane u nauci o neophodnim faktorima za pravilnu ishranu mozga. U stvari, omega-3 je jedan od najuobi\u010dajenih \u010dinilaca na koji se mo\u017ee posumnjati kod pojedinaca suo\u010denih sa problemima mentalnog zdravlja.<\/p>\n

Omega-3 masne kiseline finkcioni\u0161u kao efikasni pobu\u0111iva\u010d memorije, one su od izuzetnog su zna\u010daja za efikasne kognitivne sposobnosti.<\/strong><\/p>\n

Simptomi nedostatka omega-3 masnih kiselina su umor koji ne prestaje, oslabljeno pam\u0107enje, suva ko\u017ea, problemi sa srcem, promene raspolo\u017eenja ili depresija, manija ili anksioznost i lo\u0161a cirkulacija.
\n
\nOmega- masti: ispravan odnos i dilema u vezi konzumiranja ribe<\/strong><\/span><\/p>\n

Postoje zapravo osnovne masne kiseline u ljudskoj ishrani, omega-3 i omega-6. \u201cOsnovne\u201d ili \u201cesencijalne\u201d zna\u010di da su te hranljive materije neophodno potrebne i da ljudsko telo nije u stanju da ih samo proizvede ve\u0107 je potrebno pribaviti ih putem ishrane.<\/p>\n

Iako su i omega-6  <\/span>masne kiseline od \u017eivotno zna\u010daja za zdravlje, omega-6 masne kiseline ima daleko vi\u0161e u ishrani prose\u010dnog \u010doveka od omega-3. Uobi\u010dajen problem je konzumiranje previ\u0161e omega-6 u odnosu na omega-3. Dokazano je da ova neravnote\u017ea pove\u0107ava zapaljenske procese u tkivima, \u0161to zatim pove\u0107ava rizik od zgru\u0161avnja krvi, demencije, depresije, manije, artritisa, autoimunih bolesti, nekih oboljenja ko\u017ee, a mogu\u0107e \u010dak i od nekih oboljenja raka.
\n<\/strong>
\nMnogi ljudi pribavljaju svoje koli\u010dine omega-3 iz ribe, koja ga dobija jedu\u0107i alge i fitoplankton. Sve do pre nekoliko generacija, riba je jo\u0161 uvek smatrana veoma zdravom hranom. Me\u0111utim danas postoje problemi sa jedenjem ribe zato \u0161to riba sadr\u017ei dosta ve\u0107u koncentraciju toksina od vode u kojoj se nalazi, a danas bukvalno i da nema \u010diste vode u kojoj bi se mogla uhvatiti \u010dista riba. Riba iz prodavnica i ribarnica je posebno zatrovana i zbog nezdrave hrane kojom se hrani.
\n
\nBiljni izvori omega-3 masno\u0107a
\n<\/strong><\/span>
\nPostoji lak na\u010din da se re\u0161i problem ribe i zaga\u0111enosti: uzimajte omega-3 iz biljnih izvora. Ne morate da jedete ribu da biste imali koristi od algi. Da biste smanjili unos otrova, \u010desto je bolje neposredno jesti alge. S obzirom da ljudi po\u010dinju da bivaju sve svesniji da alge sadr\u017ee obilje omega-3, sve vi\u0161e su dostupne mogu\u0107nosti ishrane sa ovom va\u017enom komponentom zasnovane na algama.
\n\"omega-3-januar-2017.jpg\"<\/p>\n

 Omega-3 masno\u0107e: tri tipa<\/strong><\/span><\/p>\n

Ve\u0107ina studija koje su ra\u0111ene u vezi omega-3, obuhvatile su eikozapentaenoi\u010dnu kiselinu ili EPA. Druga najvi\u0161e prou\u010davana omega-3 masno\u0107a je dokosaheksaenoi\u010dna kiseina ili DHA, a najmanje prou\u010davana  <\/span>omega-3 masno\u0107a je tip koji je prisutan u biljkama, alinolei\u010dna kiselina ili ALA.<\/p>\n

Dok nutricionisti istra\u017eiva\u010di nagla\u0161avaju zna\u010daj EPA i DHA, ALA je ekskluzivna omega-3 masno\u0107a koju prete\u017eno konzumiraju vegeterijanci koji ne jedu ribu.<\/strong><\/p>\n

Pitanje koje se javlja jeste: ako su EPA i DHA tako va\u017ene, za\u0161to ovoj grupi tako dobro ide i bez konzumiranja takvih hranljivih izvora? Na prvom mestu, va\u017eno je prepoznati  <\/span>da ljudsko telo mo\u017ee da proizvede EPA i DHA iz ALA. Ovo pretvaranje (ALA u EPA i DHA) nije ba\u0161 efikasno kod ve\u0107ine ljudi. Me\u0111utim, preliminarni dokazi otkrivaju da ova reakcija funkcioni\u0161e daleko bolje kod ljudi koji se uglavnom hrane biljnom ishranom, a to je zato \u0161to je njihov organizam naviknut na svakodnevno pretvaranje (ALA u EPA i DHA). Tako, vegeterijanci koji nikada nisu konzumirali ribu mogu da imaju zdrave koli\u010dine EPA i DHA koje cirkuli\u0161u u njihovom krvotoku.<\/p>\n

Nastavak ovog \u010dlanka mo\u017eete pro\u010ditati na linku:<\/span>
\nNAJBOLJA HRANA ZA MOZAK – 2.DEO<\/strong><\/u><\/a><\/p>\n

<\/span><\/p>\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Saznajte koja je hrana potrebna va\u0161em mozgu kako biste ostvarili maksimum kognitivne funkcije.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9740,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[619,1039,1909,798,3023,2265,1734,597,313],"class_list":["post-9733","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-hrana","tag-ishrana","tag-masne-kiseline","tag-mozak","tag-omega-3-kiseline","tag-omega-6-kiseline","tag-serotonin","tag-zdrava-hrana","tag-zdrava-ishrana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9733","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9733"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9733\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9740"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9733"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9733"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9733"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}