{"id":9237,"date":"2016-05-31T02:00:00","date_gmt":"2016-05-31T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/proteini-povecavaju-misicnu-masu-ali-skracuju-zivotni-vek\/"},"modified":"2022-02-25T12:39:41","modified_gmt":"2022-02-25T11:39:41","slug":"proteini-povecavaju-misicnu-masu-ali-skracuju-zivotni-vek","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/proteini-povecavaju-misicnu-masu-ali-skracuju-zivotni-vek\/","title":{"rendered":"Proteini pove\u0107avaju mi\u0161i\u0107nu masu ali skra\u0107uju \u017eivotni vek"},"content":{"rendered":"

Da li je to ispravno pitanje? <\/strong><\/span><\/p>\n

Jeste. Naime, prou\u010davanja na laboratorijskim \u017eivotinjama jo\u0161 su 1930-ih pokazala da ishrana bogata proteinima ubrzava rast i sazrevanje, ali skra\u0107uje \u017eivotni vek. <\/p>\n

80-tih godina 19. veka nema\u010dki nau\u010dnik dr. Justus von Liebig<\/strong> prvi je shvatio da su mi\u0161i\u0107i<\/strong> na\u010dinjeni od proteina. Njegov saradnik, dr. Karl Voit je, posmatraju\u0107i rudare, izra\u010dunao da ovi sna\u017eni, mi\u0161i\u0107avi ljudi pojedu oko 120 grama<\/strong> proteina dnevno. Na osnovi toga
\nzaklju\u010dio je da bi to trebala da bude idealna dnevna koli\u010dina unesenih proteina za odraslog \u010doveka. Od tada se opsednutost za uzimanjem \u201cdovoljnih\u201d koli\u010dina proteina zadr\u017eala do dana\u0161njeg dana. <\/p>\n

Koliko nam je proteina stvarno potrebno? <\/strong><\/span><\/p>\n

Savremena nau\u010dna istra\u017eivanja ukazuju na to da je odraslima zapravo potrebno samo 30 grama<\/strong> proteina dnevno. Ljudski organizam jako delotvorno prikuplja i reciklira vlastite proteine. Jedini stvarni gubici koje treba stalno nadokna\u0111ivati jesu proteini koje telo ne mo\u017ee ponovno iskori\u0161tavati jer su ugra\u0111ene u kosu<\/strong>, nokte i ko\u017eu<\/strong>. <\/p>\n

Ameri\u010dka nacionalna akademija nauke odredila je preporu\u010dene dnevno potrebne koli\u010dine (RDA) razli\u010ditih vitamina, minerala i drugih sastojaka. \u0160to se ti\u010de proteina, postavljeno je pravilo da je odraslom \u010doveku potrebno 0,77 grama<\/strong> te materije po kilogramu<\/strong> telesne te\u017eine. Budu\u0107i da je uzeto u obzir i sigurnosno skladi\u0161tenje, preporuka daleko nadma\u0161uje stvarnu potrebu od minimalnih 30 grama. Tako je mu\u0161karcu od 77 kilograma preporu\u010deno oko 60 grama, a \u017eenama koje te\u017ee 66 kilograma oko 45 grama proteina dnevno. Ali uprkos tome, prose\u010dni stanovnik Zapada nastavlja da uzima izme\u0111u 100 i 130 grama proteina dnevno. <\/p>\n

Problem se pro\u0161iruje jer ve\u0107ina proteina koje ljudi na Zapadu pojedu poti\u010de od namirnica \u017eivotinjskog porekla<\/strong> koje su prepune holesterola<\/strong> i masno\u0107a.<\/strong> Budu\u0107i da su te masno\u0107e u njima dobro prikrivene, mnogi ljudi nisu svesni da im meso<\/strong> i mle\u010dni<\/strong> proizvodi donose prose\u010dno 50 do 85% kalorija u obliku masno\u0107a. Ta velika koli\u010dina masno\u0107a i holesterola, posebno zasi\u0107enih masnih kiselina koje se hranom unose u organizam, podsti\u010de nastanak ateroskleroti\u010dnih naslaga i su\u017eenje i otvrdnjavanje vitalnih krvnih \u017eila. Ovaj proces ubrzava starenje<\/strong> i skra\u0107uje \u017eivot. <\/p>\n

Kako ishrana bogata proteinima smanjuje izdr\u017eljivost?<\/strong><\/span><\/p>\n

Danas se vrhunski atleti\u010dari<\/strong> hrane najve\u0107im delom slo\u017eenim ugljenim hidratima. Vi\u0161ak proteina dodatno je optere\u0107enje za bubrege<\/strong>. U zemljama zapadne kulture bubre\u017ene bolesti su sve u\u010destalije. Ishrana bogata \u017eivotinjskim proteinima povezana je i sa osteoporozom. Prerada vi\u0161ka proteina zahteva kalcijum koji se najve\u0107im de lom izlu\u010duje iz kostiju. Od 1850. do 1995. prose\u010dna dob polnog sazrevanja devojaka pala je sa 16,3 na 11,9 godina. Ta promena je uveliko povezana sa ishranom u kojoj va\u017enu ulogu igra upotreba mesa. <\/p>\n

Kako visoki postotak uno\u0161enja \u017eivotinjskih proteina podsti\u010de rast nekoliko vrsta raka?<\/strong><\/span><\/p>\n

Neko \u0107e re\u0107i das u deci potrebne dodatne proteine. Da, deci su one potrebne, posebno tokom razdoblja ubrzanog rasta. Ali za dete koje te\u017ei 23 kilograma preporu\u010den je dnevni unos od 0,77 grama proteina po kilogramu telesne te\u017eine, \u0161to zna\u010di da bi takvo dete trebalo da unese oko 17 grama<\/strong> proteina dnevno. Budu\u0107i da se deca u zapadnoj kulturi hrane gotovo isto kao i odrasli, kod njih ni teoretski ne mo\u017ee do\u0107i do nedovoljnog unosa proteina. <\/p>\n

Problem je zapravo sasvim suprotan. Nau\u010dni podaci upozoravaju da se deca, \u010dija je ishrana bogata masno\u0107ama i proteinima, br\u017ee razvijaju i rastu. Pla\u0107aju li to skra\u0107enim \u017eivotnim vekom? Da. <\/p>\n

Zablude o unosu proteina<\/strong><\/span><\/p>\n

Proteini<\/strong> su sastavljene od dvadesetak razli\u010ditih aminokiselina. Iako telo mo\u017ee samo proizvesti dvanaest vrsta takvih \u201cgra\u0111evinskih blokova\u201d, odrastao \u010dovek mora hranom unositi preostalih osam vrsta aminokiselina. Mi smo, uglavnom, navikli da verujemo da moramo jesti meso i mle\u010dne proizvode kako bismo dobili sve te \u201cesencijalne\u201d aminokiseline. Godinama se zanemarivala \u010dinjenica da su, sa druge strane, te namirnice prebogate masno\u0107ama i holesterolom i da im nedostaju dragocena vlakna zbog \u010dega imaju negativno delovanje na zdravlje. <\/p>\n

Danas znamo da su sve aminokiseline<\/strong> vrlo lako dostupne preko raznovrsnog izbora biljnih namirnica ili SUPERHRANE<\/em><\/strong><\/a>. To nam dokazuju, izme\u0111u ostaloga, i prehrambeni obi\u010daji razli\u010ditih naroda \u0161irom sveta. Osnovne namirnice stanovnika karipskih zemalja jesu crni pasulj i pirina\u010d. Pirina\u010d je siroma\u0161an odre\u0111enim vrstama aminokiselina, a pasulj obiluje upravo njima i kompenzuje taj nedostatak pirin\u010da. Do sli\u010dnog nadopunjavanja dolazi kombinovanjem kukuruznih tortilja<\/strong> i \u0161arenog pasulja<\/strong> u ishrani Meksikanaca ili pirin\u010da i soje u svakodnevnoj ishrani Kineza. I zapadni svet danas sve ozbiljnije razmi\u0161lja o biljnoj ishrani. Ona se sastoji od namirnica koje su siroma\u0161ne masno\u0107ama, bogate vlaknima, bez holesterola i imaju dovoljno, ali ne i previ\u0161e, proteina. Naime, sadr\u017eaj proteina kod nekih vrsta povr\u0107a prema\u0161uje 20% ukupne koli\u010dine kalorija, celo zrno \u017eitarica donosi oko 12% kalorija iz proteina, a kod ve\u0107ine mahunarki taj prosek iznosi oko 30%. Nau\u010dno usmereni nutricionisti savetuju da se 10-15% dnevne koli\u010dine kalorija uzima preko proteina. \u010cak i kod potpuno vegetarijanske ishrane nije nikakav problem dobiti tu koli\u010dinu proteina.
\n
\nZapravo, ako iz razli\u010ditih nerafinisanih biljnih namirnica \u010dovek unosi dovoljno kalorija, nemogu\u0107e je da do\u0111e do pomanjkanja unosa proteina. <\/strong><\/em><\/p>\n

\"super_hrana_samsonova_snaga.jpg\"<\/a>Vreme je da zakopamo stare, dugogodi\u0161nje mitove i po\u010dnemo da razmi\u0161ljamo i \u017eivimo u korak sa vremenom i savremenim saznanjima. Ukoliko u svoj organizam unosimo previ\u0161e proteina, koje su ina\u010de vrlo korisne, to postaje lo\u0161a navika. Kao i u svemu ostalom u \u017eivotu, kad \u010dovek preteruje i u dobrim stvarima, javljaju se nepo\u017eeljne posledice. <\/p>\n

Ako se neko aktivno bavi sportom ili smatra da mu je iz nekog razloga potreban ve\u0107i unos proteina onda je bolje da izaberete neki od biljnih proteina u obliku SUPER HRANE .
\n<\/strong><\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako upitate bilo kog 14-ogodi\u0161njaka da li bi radije br\u017ee narastao ili du\u017ee \u017eiveo, on \u0107e verovatno izabrati ono prvo.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9239,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[3001,1963,562,1339,309,310,2450],"class_list":["post-9237","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-biljni-proteini","tag-jaja","tag-meso","tag-misici","tag-mleko","tag-proteini","tag-super-hrana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9237","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9237"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9237\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9239"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9237"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9237"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9237"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}