O\u0161te\u0107enja koja prave \u010desto dovode do slabljena, pa i su\u0161enja vo\u0107aka. Mi\u0161evi i ze\u010devi su posebno \u0161tetni za mlade vo\u0107njake, jer su ne\u017ene sadnice \u010desto jedina hrana do koje mogu do\u0107i tokom hladne zime. Posebno vole zasade jabuke, kru\u0161ke, vi\u0161nje.<\/p>\n
Najve\u0107e \u0161tete<\/strong> nastaju krajem zime u periodu februar-mart. Veoma je va\u017eno odr\u017eavanje higijene vo\u0107njaka, ukloniti sve u \u0161to se mogu zavu\u0107i sitni glodari i tu napraviti svoje skloni\u0161te, vo\u0107njak redovno kositi i ukloniti grane nakon rezidbe. Mi\u0161evi prave svoja skloni\u0161ta u gomilama poko\u0161ene trave koja nije uklonjena iz vo\u0107njaka, u gomilama \u0111ubreta, sloju mal\u010da i svemu \u0161to mo\u017ee da im poslu\u017ei kao skloni\u0161te. Iz porodice mi\u0161eva naj\u010de\u0161\u0107e se susre\u0107u: poljski prugasti mi\u0161 (Apodemus agrarius), \u017eutogrli mi\u0161 (Apodemus flavicollis), mali \u0161umski mi\u0161 (Apodemus sylvaticus) i ku\u0107ni mi\u0161 (Mus musculus).<\/p>\n Tokom jeseni i prole\u0107a potrebno je redovno obilaziti vo\u0107njak i vr\u0161iti pregled aktivnih rupa i pratiti tragove aktivnosti mi\u0161eva (brojnost rupa, pojava hodnika na povr\u0161ini, prisustvo izmeta, da li su zapa\u017eena o\u0161te\u0107enja na stablima vo\u0107aka). Ocena opasnosti od mi\u0161eva vr\u0161i se na osnovu broja aktivnih rupa, a koje odre\u0111ujemo na taj na\u010din \u0161to sve prisutne rupe na ispitivanoj povr\u0161ini zatrpamo i idu\u0107eg dana ustanovljavamo broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako broj aktivnih rupa tokom jeseni na 100 m2 iznosi 10, napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. U prole\u0107nom pregledu, odnosno od polovine februara do polovine marta, kao slab napad ocenjuje se prisustvo 2 aktivne rupe, kao srednji do 5 rupa, a iznad 5 aktivnih rupa kao jak napad.<\/p>\n Voluharice <\/strong>se hrane korenjem u zemlji i korom debla. Veoma \u010desto se tek u prole\u0107e utvrdi da su se sadnice osu\u0161ile jer su im voluharice izgrizle koren. Razlikuju se poljska voluharica (Microtus arvalis) i vodena voluharica (Arvicola terrestris). Poljska voluharica je ne\u0161to manja, ne sakuplja hranu, aktivna je tokom cele godine i izuzetno plodna. Naj\u010de\u0161\u0107e \u0161tetu pri\u010dinjava glodanjem kore debla neposredno iznad povr\u0161ine zemlje. Vodena voluharica sakuplja hranu i naj\u010de\u0161\u0107e pravi \u0161tetu u prole\u0107e kada se hrani korenom mladih vo\u0107aka.<\/p>\n Divlji zec<\/strong> (Lepus europaeus) je izuzetno opasna \u0161teto\u010dina u mladim zasadima gde pri\u010dinjava velike \u0161tete, a posebno u zasadima jabuke. \u0160tete pri\u010dinjava glodanjem kore mladih vo\u0107aka. Aktivan je ve\u0107 tokom jeseni, nakon opadanja li\u0161\u0107a. Nakon \u0161to padne sneg i nestane druge hrane, mladi vo\u0107njak mu postaje siguran izvor hrane. Tokom zime, kada je veliki sneg i kada se uhvatila pokorica, zec mo\u017ee da dohvati i ni\u017ee grane i da ih u potpunosti ogoli. O\u0161te\u0107enja od zeca se prepoznaju po tome \u0161to su glatka, a ako su o\u0161et\u0107enja hrapava, \u0161tetu je pri\u010dinila srna.<\/p>\n Naj\u010de\u0161\u0107e<\/strong> su napadnute mlade sadnice zbog svoje so\u010dnosti. One mogu biti izgri\u017eene samo sa jedne strane ili o\u0161te\u0107enja mogu biti prstenasta, \u0161to je mnogo opasnije. Prstanestim o\u0161te\u0107enjem naru\u0161ava se transport hranjivih materija i sadnica se su\u0161i. Sadnica mo\u017ee biti izgri\u017eena ispod spojnog mesta i tada nema mogu\u0107nosti oporavka. Kod o\u0161te\u0107enja iznad spojnog mesta, u zavisnosti od stepena o\u0161te\u0107enja, treba pristupiti kalemljenju na most, saniranju rane ili uklanjanju stabla ispod mesta o\u0161te\u0107enja.<\/p>\n Obi\u010dno sitni glodari izgrizu koru na jednoj strani debla. Ovo nije tako opasno kao kada izgrizu koru u formi prstena. Kao rezultat kru\u017enog o\u0161te\u0107enja kore debla, nastaje poreme\u0107aj u protoku materija i stablo se su\u0161i. Jedini na\u010din da bi se takvo stablo spasilo je kalemljenje na most.<\/p>\n Za le\u010denje manjih o\u0161te\u0107enja<\/strong> mo\u017ee se koristit vo\u0107arski vosak, fitobalzami ili hladni pripravak od lipove kore. Ovaj pripravak se sprema u prole\u0107e. Uzme se lipova kora i prelije klju\u010dalom vodom, ostavi 30 do 40 minuta. Time se prema\u017ee rana, koja se zatim uve\u017ee debelim papirom i kanapom. Pakovanje ostaje 1 do 2 meseca, odnosno dok rana ne zaceli. Le\u010denje o\u0161te\u0107ene kore mo\u017ee se vr\u0161iti i pomo\u0107u plasti\u010dne folije u vidu zavoja. Njegova glavna prednost je \u0161to dobro provodi sun\u010devu svetlost i toplotu i tako stvara povoljan ambijent za zarastanje rana.<\/p>\n Stalno pra\u0107enje aktivnosti glodara i ze\u010deva je na\u0161a obaveza u cilju za\u0161tite vo\u0107njaka i postizanja dobrog roda. Brojne su mere koje mo\u017eemo koristiti u cilju suzbijanja ovih \u0161teto\u010dina: preventivne, mehani\u010dke, biolo\u0161ke, hemijske. Mere za\u0161tite treba da budu stalna aktivnost u vo\u0107njaku.<\/p>\n Kao za\u0161titu od zeca<\/strong> potrebno je vo\u0107njak ograditi. Prilikom podizanja ograde mre\u017eu treba ukopati najmanje 30 cm, a visina mre\u017ee treba da je do 150 cm. Svako pojedina\u010dno stablo mo\u017ee se za\u0161titi zamotavanjem razli\u010ditim materijalima kao \u0161to su kukuruzovina, slama, papir, mre\u017eice. Nedostatak prirodnih materijala je, iako pru\u017eaju za\u0161titu od zeca, u njih se mogu naseliti mi\u0161evi i voluharice. Bolji su izbor mre\u017eice koje se mogu kupiti kao namenske ili koristiti gra\u0111evinsku mre\u017eicu.<\/p>\n Kre\u010denje stabala<\/strong> se pokazalo kao efikasno protiv zeca (kora je gorka od kre\u010da). Kao za\u0161tita od ze\u010deva i mi\u0161eva mogu se koristiti i grane crnogorice, a one su se dobro pokazale i kao za\u0161tita od drvenara. U manjim zasadima tokom zime je dobro ugaziti sneg oko sadnica \u0161to mi\u0161evima onemogu\u0107ava kretanje kroz sneg.<\/p>\n U vo\u0107njaku je dobro postaviti visoke „T“ stubove koje sove i druge ptice grabljivice mogu koristiti kao osmatra\u010dnice prilikom lova. Lisice, je\u017eevi, psi i ma\u010dke su tako\u0111e na\u0161i saveznici u za\u0161titi vo\u0107njaka. Tokom zime se mogu formirati i „eko koridori“. To su namenska mesta na kojima ostavljamo hranu za divlje \u017eivotinje i potrebno je da su takva hranili\u0161ta udaljena od vo\u0107njaka.<\/p>\n Kao prirodni repelenti mogu poslu\u017eiti i biljke. Voluharice odbijaju kockavice (rod Fritillaria), mle\u010dike (rod Euphorbia), kokotac, pasiji nokat, lupina, narcis, pelin. Voluharice, krtice, mi\u0161evi su veoma osetljivi na miris zove pa se u svrhu za\u0161tite vo\u0107njaka mo\u017ee pripremiti preparat od zove. Li\u0161\u0107em i gran\u010dicama zove napunimo \u00be posude, prelijemo vodom do vrha posude i ostavimo nekoliko dana. Nakon toga te\u010dnost procedimo i razbla\u017eimo 5 do 10 puta.<\/p>\n Ovim preparatom zaliti mesta gde su glodari prime\u0107eni i njihove rupe u koje je dobro staviti i sve\u017ee li\u0161\u0107e i gran\u010dice zove. U rupe se mo\u017ee staviti i li\u0161\u0107e oraha, a ni miris belog luka ne odgovara glodarima. Dovoljno je prepoloviti \u010den belog luka i utisnuti ga u zemlju. Redovno se mora ponavljati postupak zbog truljenja. Mo\u017ee se i posaditi i ukrasni beli luk Allium schoenoprasum. Koristan je i ricinus, \u010dija jedna biljka pru\u017ea za\u0161titu na 10m2 od glodara, a dobro se pokazala i smesa gline i divizime u odnosu 1:1.<\/p>\n Izvor: zdravasrbija.com<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Svake godine u na\u0161im vo\u0107njacima veliku \u0161tetu izazivaju glodari (mi\u0161evi i voluharice) i ze\u010devi.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9103,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1278,398,1159,2952,391,1334,408,1882,1479,1059],"class_list":["post-9102","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-glodar","tag-jabuke","tag-kora","tag-mis","tag-priroda","tag-savet","tag-voce","tag-vocnjak","tag-zastita-biljaka","tag-zima"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9102","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9102"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9102\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9103"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9102"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9102"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9102"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}