{"id":9062,"date":"2015-12-07T19:16:26","date_gmt":"2015-12-07T18:16:26","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/zlatna-ribica-kao-vas-kucni-ljubimac\/"},"modified":"2022-02-25T12:39:32","modified_gmt":"2022-02-25T11:39:32","slug":"zlatna-ribica-kao-vas-kucni-ljubimac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/zlatna-ribica-kao-vas-kucni-ljubimac\/","title":{"rendered":"Zlatna ribica kao va\u0161 ku\u0107ni ljubimac"},"content":{"rendered":"

Zlatna ribica je slatkovodna riba iz porodice \u0161arana (Cyprinidae) i jedna od prvih domestificiranih riba, koje su jo\u0161 i danas popularne me\u0111u akvaristima. Glavni predstavnik roda Carassius i ujedno najra\u0161irenija vrsta, Carassius auratus, masovno se gaji u ribnjacima i u privredno-prehrambene svrhe.<\/strong><\/p>\n

Zlatni karasi su prvobitno naseljavali vode Koreje, Kine i Japana, odakle su se brzo ra\u0161irile po celom svijetu. U Evropu su unesene jo\u0161 sredinom 18. veka, a uspe\u0161no razmno\u017eavanje u akvarijumima po\u010dinje krajem 19. veka. Vrstu je prvi put opisao \u0161vedski nau\u010dnik, Carl von Linn\u00e9, 1758. godine.<\/p>\n

Zlatne ribe su u akvaristici popularne kao po\u010detni\u010dke ribe. Za njih se ve\u017eu jedne od najve\u0107ih zabluda kada su u pitanju ku\u0107ni ljubimci, te zbog toga i pate. Naj\u010de\u0161\u0107e se dr\u017ee u staklenim ili plasti\u010dnim kuglama, bez odgovaraju\u0107eg pro\u010di\u0161\u0107iva\u010da vode ili vazdu\u0161ne pumpe, iako su \u0161arani ribe kojima je to najvi\u0161e potrebno, imaju\u0107i na umu njihov brz metabolizam i potrebu za velikim koli\u010dinama kiseonika u vodi. Kao posledica ovog dr\u017eanja, zlatne ribe u zatvoreni\u0161tvu pre\u017eive od \u0161est do osam godina, \u0161to je malo u usporedbi sa ribama kojima se omogu\u0107e normalni \u017eivotni uslovi, a koje tada mogu \u017eiveti i do pedeset godina.<\/p>\n

Karasi su prvobitno naseljavali vode isto\u010dne Azije. Nastanjuju tihe i tople nizijske vode, naj\u010de\u0161\u0107e staja\u0107e. Mogu se prona\u0107i u biljem obraslim barama, jezercima, kanalima, u kojima tra\u017ei muljevito i glinovito dno. Zlatni karas \u017eivi na dnu, na dubinama i do dvadeset metara, gde se hrani sitnim \u017eivotinjama i delovima biljaka. U divljini su mu na meniju manje ribe, ikra, punoglavci i \u017eabe, ali neretko \u0107e isko\u010diti iz vode love\u0107i insekte. Tokom leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane i prelazi u hibernaciju.<\/p>\n

Temperatura vode u njihovom stani\u0161tu varira od 4 do 40 \u00b0C. Divlji karasi \u0107e visoke temperature pre\u017eiveti, ali im nisu omiljene zbog osiroma\u0161enja vode kiseonikom. Akvarijumske ribe ne\u0107e podnositi temperature vi\u0161e od 30 \u00b0C; maksimum koji mogu podneti je 25 \u00b0C.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i svom, ponekad zapanjuju\u0107em rastu, ubrzo su dospele u evropske i ameri\u010dke vode kao ne\u017eeljeni ku\u0107ni ljubimci. Tu su se uspe\u0161no razmno\u017eavale i ukr\u0161tale sa doma\u0107im vrstama, te ubrzo postale sastavni dio tamo\u0161nje faune.<\/p>\n

Dr\u017eanje zlatnih riba u posudama mo\u017ee se pratiti jo\u0161 do vremena carske Kine, kada su carevi i carice u\u017eivali u pozla\u0107enim posudama ispunjenim vodom, a u kojima su boravili mutirani, zlatni \u0161arani. Dvorjani su shvatili da ribe tu ne mogu dugo po\u017eiveti, pa su tu provodile samo kratko vreme, tokom dvorskih festivala i ceremonija. Zlatni karasi su u Japan uvezeni tek krajem 15. veka, a u Evropu, preko Portugala, 1854. godine. Odmah su postali popularni me\u0111u evropskom elitom.<\/p>\n

U akvarijumu kao hranu prihvataju kuvani gra\u0161ak i svo kuvano, zeljasto povr\u0107e, pa \u010dak i kupovnu hranu u granulama. Zbog anatomije usta te\u017ee im je gutati lisnatu hranu. Bez obzira na herbivorne navike, zlatni karasi \u0107e napasti i progutati sve ribe manje od sebe. Ironi\u010dno je \u0161to su jedine akvarijumske ribe koje bi, bar prema temperaturi vode, mogle biti njihovi sustanari, ujedno i ribe koje naj\u010de\u0161\u0107e jedu u akvarijumima: guppy i paleatusi. Posebno treba obratiti pa\u017enju na ove druge, koji na le\u0111nom peraju imaju o\u0161tru ko\u0161\u010dicu izraslu upravo u svrhe odbrane od predatora, a koja \u0107e pro\u017edrljivoj zlatnoj ribi zapeti u ustima. U tom slu\u010daju zlatna riba obi\u010dno umire u mukama, nakon \u010dega koridoras jednostavno ispliva iz njenih usta. Zlatne ribice \u0107e moliti hranu svaki put kada se njihov vlasnik pribli\u017ei akvarijumu, ali se njihove molbe smeju usli\u0161iti samo jednom na dan.<\/p>\n

Karasi spadaju u hladnovodne akvarijumske ribice, koje \u0107e bez problema podneti temperaturu i ispod 20 \u00b0C. Zlatne ribe ipak ne podnose nagle promene temperature, koje ih lako mogu i ubiti. Ovo se posebno odnosi na male, negrejane akvarijume u kojima temperatura naglo pada no\u0107u. Iz tog razloga ona ne bi trebala padati ispod 10 \u00b0C, niti prelaziti 25 \u00b0C. Greja\u010d nije neophodan, ali nije ni beskoristan upravo radi kontrolirisanja promene temperature.<\/p>\n

Svi \u0161arani imaju brz metabolizam i tra\u017ee velike koli\u010dine kiseonika u svom prebivali\u0161tu. Iz tog razloga je zlatnim ribama u akvarijumima potrebno omogu\u0107iti dobru filtraciju i aeraciju vode. U svom prirodnom okru\u017eenju navikli su na gusto obraslo dno, ali je to \u010desto nemogu\u0107e posti\u0107i u akvarijumima u kojima oni \u017eive, zbog njihove tendencije da jedu i \u010dupaju zasa\u0111eno bilje. Plasti\u010dne biljke mogu pre\u017eiveti temperament zlatnih ribica, iako bi njihovi o\u0161tri vrhovi mogli o\u0161teti osetljivu sluzoko\u017eu ribe.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zlatna ribica je slatkovodna riba iz porodice \u0161arana (Cyprinidae) i jedna od prvih domestificiranih riba, koje su jo\u0161 i danas popularne me\u0111u akvaristima. Glavni predstavnik roda Carassius i<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":9063,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1314,619,2930,1315,420,2931],"class_list":["post-9062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-akvarijum","tag-hrana","tag-japanke","tag-ribe","tag-voda","tag-zlatne-ribice"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9062","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=9062"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/9062\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/9063"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=9062"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=9062"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=9062"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}