Veliki ljubitelji papreno ljutih jela su Indijci, Vijetnamci, Meksikanci i Ma\u0111ari. Ve\u0107ina ljudi ipak voli umereno ljuti ukus koji pobolj\u0161ava ukus hrane.<\/p>\n
\u010cili <\/strong>je plod koji se su\u0161i i melje u prah. \u010cili papri\u010dice su duge svega 4 cm, boje \u017eute, zelene, narand\u017easte ili crvene, a imaju nadasve ljut ukus. Kada se komu\u0161ke osu\u0161e i samelju, dobije se kajenski prah. Razlikujemo jalapenjose i banana \u010dili, koje ponekad zovu i ma\u0111arskim vo\u0161tanim paprikama, a srednje su ljute i so\u010dne. Poblanosi su tako\u0111e srednje ljuti, ali meso im nije toliko so\u010dno, dok su seranosi ljuti i manje so\u010dni.<\/p>\n \u010cili je sastavni deo svih ljutih pikantnih soseva, poput karia, tabaska i meksi\u010dkih salsi. Kada je ovaj za\u010din u pitanju, manje je vi\u0161e. Poma\u017ee kod probave, pro\u010di\u0161\u0107ava disajne puteve i \u0161titi od prehlada. Pome\u0161ate li \u010dili s maslinovim uljem, dobi\u0107ete novi, jedinstven za\u010din.<\/p>\n Naziv \u010dili poti\u010de od \u0161panske re\u010di chile za tu vrstu paprike, budu\u0107i da su je \u0160panci doneli u Europu za vreme Kolumbovih putovanja. \u0160arenilo naziva proizlazi iz doba kada se \u010dili dopremao iz portugalskih i \u0161panskih kolonija u Ju\u017enoj Americi, Inidiji i Africi, gde se i danas uzgaja.<\/p>\n \u010cili je izvanredno o\u0161trog ukusa, pa je dvadesetak puta ja\u010di od obi\u010dne ljute paprike. Ukus mu je me\u0111utim manje aromati\u010dan i pikantan, boja mnogo blje\u0111a. Glavni sastojak koji mu daje specifi\u010dnu ljutinu je kapsaicin, materija koja pokazalo se sni\u017eava nivo holesterola i triglicerida u krvi, spre\u010dava zgru\u0161avanje krvi, ja\u010da imunitet i ima afrodizija\u010dka, antibakterijska i fungicidna svojstva.<\/p>\n Kako semenke imaju tvrdu spoljnu ljusku, dobro ih je pre sejanja namo\u010diti u vodi ili otopini \u010daja od kamilice na nekoliko sati, najbolje preko no\u0107i. Za zemlju je najbolje koristiti neke od komercijalno dostupnih supstrata u vrtnim centrima. Takva zemlja je sterilisana, \u0161to zna\u010di da nema semenja korova niti bolesti koje bi mogle na\u0161tetiti papri\u010dicama. Namo\u010dene semenke prekrijte sa nekoliko milimetara zemlje, nikako ne vi\u0161e od 5 mm jer semenka mo\u017eda ne\u0107e imati dovoljno energije da se probije kroz deblji sloj zemlje. Uzgoj ljutih papri\u010dica iz semena ne\u0161to je zahtevniji proces nego uzgoj nekih drugih kultura kao \u0161to su paradajz, salata ili obi\u010dne paprike i to iz nekoliko razloga:<\/p>\n Klijavost <\/strong>semena se kre\u0107e izme\u0111u 70% i 80% u idealnim uslovima.<\/p>\n Klijanje semena traje izme\u0111u 5 i 30 dana<\/strong>, zavisno od vrste papri\u010dice, ali \u010dak ni seme iste vrste ne klija istovremeno<\/p>\n Za uspe\u0161nost klijanja potrebne su temperature <\/strong>izme\u0111u 25 i 30 \u00b0C.<\/p>\n Za uspe\u0161an uzgoj i rod potrebno je da no\u0107ne temperature ne padaju ispod <\/strong>10 \u00b0C.<\/p>\n Papri\u010dice su biljke iz toplijih krajeva te osim izuzetno dugog vremena klijanja, zahtevaju i dug period toplog vremena kako bi stigle roditi punom snagom. Obzirom na na\u0161e klimatske uslove, februar se smatra optimalnim vremenom za sejanje. Kod ljutih papri\u010dica obi\u010dno vredi pravilo da \u0161to je papri\u010dica lju\u0107a, du\u017ee klija i raste. Nekoliko vrsta koje jako dobro uspevaju u na\u0161im klimatskim uslovimaima: Jalapeno, Hot Portugal, Aji i Jamaican Hot.<\/p>\n Zemlja porekla \u010dilija je Meksiko gde se uzgajao jo\u0161 pre 9.000 godina. U po\u010detku su se upotrebljavale kao ukrasni predmet, a zatim kao hrana i lek. U Evropu ih je navodno doneo Kristofor Kolumbo sa svojih proputovanja po Karibima, smatraju\u0107i da je otkrio novu vrstu bibera. Ferdinand Magellan je \u010dili preneo u Afriku i Aziju, gde je danas gotovo nezaobilazan za\u010din u raznovrsnim jelima. Na tr\u017ei\u0161te dolazi u sve\u017eem, osu\u0161enom (celi, mleveni, drobljeni), ali i u konzerviranom obliku.<\/p>\n Najve\u0107a gre\u0161ka <\/strong>prilikom uzgoja je previ\u0161e zalivanja koje olak\u0161ava razvoj gljivi\u010dnih bolesti, ali i smanjuje ljutinu plodova.<\/p>\n Ljutina paprike zavisi od vrste. Me\u0111utim, \u010dak i u granicama jedne vrste ljutina se mo\u017ee razlikovati od papri\u010dice do papri\u010dice. Stepen ljutine se izra\u017eava u tzv. Skovil jedinicama (SHU). Obi\u010dna paprika ima SHU nula, Jalapenjo paprika 3.000 do 6.000, dok je najlju\u0107a poznata \u010dili paprika Jolokia, koja se uzgaja u Banglade\u0161u, severoisto\u010dnoj Aziji i na \u0160ri Lanki.<\/p>\n – slatka paprika = 0 jedinica Generalno, \u010dim je papri\u010dica lju\u0107a, tim je bolja jer sadr\u017ei vi\u0161e kapsaicina koji je lekoviti sastojak.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Iako se skrivaju iza egzoti\u010dnih naziva, uzgoj im je trivijalno jednostavan i svako ko je ikad uzgojio paradajz ili krastavac iz semena je ve\u0107 prekvalifikovan jer papri\u010dice zahtevaju znatno manje pa\u017enje. Sve \u0161to je potrebno za ovaj pothvat je kvalitetno seme, voda, zemlja i mesto pod suncem.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8911,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1323,2810,2825,2826,711,2827,2828,679,391,812],"class_list":["post-8910","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-cvetanje","tag-habanero","tag-jedinica","tag-jedinica-ljutine","tag-ljuta-paprika","tag-ljutina","tag-moruga","tag-plod","tag-priroda","tag-sadnja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8910","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8910"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8910\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8911"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8910"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8910"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8910"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n– pepperoncini = 100 – 500 jedinica
\n– pasilla = 1.000 – 1.500 jedinica
\n– rocotillo = 1.500 – 2.500 jedinica
\n– jalapeno = 2.500 – 5.000 jedinica
\n– wax = 5.000 – 10.000 jedinica- vserrano = 10.000 – 23.000 jedinica
\n– kajenska paprika, tabasko, guntur \u010dili – 30.000 – 50.000 jedinica
\n– crvena savina habanera = 360.000 – 500.000 jedinica
\n– naga viper, infinity chili – 855.000 – 1.500.000 jedinica<\/p>\n