{"id":8809,"date":"2015-07-23T14:36:20","date_gmt":"2015-07-23T12:36:20","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/saznajte-vise-o-psima-i-njihovim-umecima\/"},"modified":"2022-02-25T12:39:15","modified_gmt":"2022-02-25T11:39:15","slug":"saznajte-vise-o-psima-i-njihovim-umecima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/saznajte-vise-o-psima-i-njihovim-umecima\/","title":{"rendered":"Saznajte vi\u0161e o psima i njihovim ume\u0107ima"},"content":{"rendered":"

Pre svega \u017eivotinja dru\u017ebenik, od koje se tako\u0111e tra\u017ei i da \u010duva ku\u0107u, pas dana\u0161njice radi manje od svojih predaka.<\/strong><\/p>\n

Psi \u010duvari <\/span><\/strong><\/p>\n

Pre svega namenjeni za misije nadzora (stra\u017ea i vrebanje), psi \u010duvari su tako\u0111e i traga\u010di. Oni hvataju zlo\u010dince, otkrivaju prisustvo opojnih sredstava ili eksploziva, obezbe\u0111uju spasila\u010dke misije u slu\u010daju nesre\u0107a.Ovakvi zadaci nisu povereni bilo kojoj rasi. Daleko najvi\u0161e se upotrebljava nema\u010dki ov\u010dar, izuzetno prijem\u010div za dresuru, \u010dvrst i hrabar: 75% pasa \u010duvara su nema\u010dki ov\u010dari, a 18% belgijski ov\u010dari.<\/p>\n

Na terenu su tako\u0111e prisutni i labradori, dobermani, nema\u010dke doge i bokseri. Svi su mu\u017ejaci, uzrasta od 1 do 2 godine, dolaze iz najboljih uzgajali\u0161ta, moraju biti uravnote\u017eeni i ne smeju reagovati na detonacije. Njihove sposobnosti testiraju se tokom tronedeljnog stavljanja u karantin, neophodnog za proveru zdravstvenog stanja i pristupanje vakcinaciji; samo 40% njih se oceni sposobnim za slu\u017ebu. <\/p>\n

Tokom selekcije koja traje 8 sedmica, \u017eivotinje se podvrgavaju brojnim ve\u017ebama, koje omogu\u0107avaju da budu orijentisani ka svojim specijalnostima. Tek posle \u0161est sedmica rada, kada se otkrivaju njihove sposobnosti, po\u010dinje obuka pasa. Svaki sre\u0107e svog budu\u0107eg gospodara sa kojim \u0107e \u010diniti tim. <\/p>\n

Zatim sledi po\u010detna dresura za odre\u0111enu specijalnost, kada se, pod vo\u0111stvom instruktora, par gospodar-pas tokom deset do trinaest sedmica usavr\u0161ava u svojoj specijalnosti, polaze\u0107i od ve\u017ebi zasnovanih na ponavljanju i nagra\u0111ivanju. Da bi se na\u010dinio uspe\u0161an tim, najva\u017enija je me\u0111usobna uskla\u0111enost i dobro slaganje izme\u0111u \u010doveka i psa. Gospodari pasa prolaze i teorijsku obuku, paralelnu sa onom koja se sti\u010de na terenu.<\/p>\n

<\/strong><\/span><\/p>\n

Vojska i policija<\/strong><\/span><\/p>\n

Patrolni pas se obu\u010dava da se ne pla\u0161i pucnja i da napada. Traga\u010d uve\u017ebava svoj njuh i mora imati izdr\u017eljivost da kilometrima sledi trag. Izvi\u0111a\u010d radi u ti\u0161ini i u\u010di da otkriva eventualna skrovi\u0161ta. Mada je \u010duvanje stra\u017ee instinktivna osobina psa, vrebanje je ste\u010dena i pas mora da nau\u010di da satima ostane na stra\u017ei. <\/p>\n

Karijera vojnog psa posti\u017ee se u uzrastu od oko 8 do 10 godina, a oni naj\u010de\u0161\u0107e ostaju sa svojim gospodarom. Pse\u0107a brigada pari\u0161ke policijske prefekture stvorena je 1951. godine, a jo\u0161 krajem pro\u0161log veka tri psa su radila u pari\u0161koj policiji. <\/p>\n

Pre svega zadu\u017eeni za misije stra\u017earenja i traganja, psi svakodnevno poma\u017eu policajcima, \u017eandarima i \u010dlanovima Slu\u017ebe civilne bezbednosti u pronala\u017eenju nestalih osoba. Oni tako\u0111e znaju da, u o\u010dekivanju poja\u010danja, imobilizuju zlo\u010dinca ne ranjavaju\u0107i ga pri tome. <\/p>\n

<\/strong><\/span><\/p>\n

Borba protiv droge<\/strong><\/span><\/p>\n

U uslovima koji su postojali \u0161ezdestih godina, kada se intenzivirao promet opojnih sredstava, carinske i policijske slu\u017ebe po\u010dele su da koriste psa zbog njegovog njuha, koji je u otkrivanju droge uspe\u0161niji od svih sofisticiranih ma\u0161ina. \u017divotinja je obu\u010dena da reaguje na i najmanje emanacije proizvoda koje je memorisao i nau\u010dio da otkrije. <\/p>\n

Otkrivanje droge je rezervisano za pse veoma razvijenog njuha, obdarene savr\u0161enom uravnote\u017eeno\u0161\u0107u i velikom otporno\u0161\u0107u. Gospodar psa mora biti u stanju da interpretira i najmanji gest psa-\u010dlana tima.<\/p>\n

U Francuskoj, policija i carina koriste pre svega nema\u010dke ov\u010dare; \u017eandarmerija preferira labradore, ali i krvni goni\u010d, bretonski \u0161panijel, bigl, pa \u010dak i me\u0161anac mogu postati odli\u010dni otkriva\u010di droge. <\/p>\n

<\/strong><\/span><\/p>\n

Psi za spa\u0161avanje na moru<\/strong><\/span><\/p>\n

Njufaudlendi su psi specijalizovani za spa\u0161avanje u vodenoj sredini. Nenadma\u0161ni pliva\u010di, zahvaljuju\u0107i repu kao krmilu i velikim i sraslim \u0161apama; mo\u0107ni, otporni, ovi izuzetni psi su obdareni nepromo\u010divim krznom koje im omogu\u0107ava da podnesu ledene vode. Godine 1919. je jedan di\u010dni predstavnik njegove rase sam spasio dvadeset osoba od davljenja, osvojiv\u0161i na taj na\u010din zlatnu medalju. <\/p>\n

Obuka njufaundlenda usavr\u0161ava njegov uro\u0111eni instinkt; ona po\u010dinje od uzrasta od 2 meseca, na suvom tlu, ve\u017ebama uz pomo\u0107 kojih u\u010di da donese ba\u010deni predmet. <\/p>\n

U uzrastu od 2 godine, na moru, pas u\u010di da donese bovu, neki predmet, a zatim da za ruku dovu\u010de svoga gospodara ili ljude koji simuliraju davljenje. Razdaljine se progresivno pove\u0107avaju, a \u017eivotinja u\u010di da zaroni sa strmih terena, jer mora biti osposobljena da interveni\u0161e tamo gde je upotreba konvencionalnih sredstava onemogu\u0107ena. <\/p>\n

Inteligentan sportista, njufaundlend je poslu\u0161an, sposoban za inicijativu i prilago\u0111ava se snazi vodene struje, visini talasa i poziciji \u017ertve. Sna\u017ean je, mo\u017ee da izvu\u010de dve osobe prika\u010dene za obru\u010de fiksirane na am koji mu je stavljen, ili da vu\u010de dva \u010damca na naduvavanje sa deset osoba. <\/p>\n

Da bi se potencirale prirodne sposobnosti njufaundlenda, neophodno je naro\u010dito pa\u017eljivo voditi ra\u010duna o skladnom razvoju njegove muskulature i izbegavati te\u017einska preoptere\u0107enja koja bi ograni\u010dila njegove performanse, smanjuju\u0107i mu otpornost. <\/p>\n

Nacionalna federacija pasa spasilaca na moru, stvorena 1985. godine, formira specijalizovane ekipe ljubitelja pasa, titulare diplome koja se sastoji iz tri stepena. Pas sa diplomom zna da sko\u010di sa \u010damca, da uzme u \u010deljust ruku osobe koja je u nevolji i da je dovede do \u010damca ili \u010dvstog tla. Tako\u0111e zna da vrati natrag \u010damac pun putnika u opasnosti. <\/p>\n

Dvadesetak redovno uve\u017ebavanih ekipa spremno je da interveni\u0161e kako na francuskim obalama, tako i na vodenim povr\u0161inama ili u poplavljenim podru\u010djima. <\/p>\n

Razvoj sportova na vodi, a naro\u010dito jedrenja na dasci, posvedo\u010dio je korisnost ovih spasila\u010dkih pasa koji \u010desto interveni\u0161u.<\/p>\n

Psi vodi\u010di slepih <\/strong><\/span><\/p>\n

Obdaren instinktivnim za\u0161titni\u010dkim pona\u0161anjem prema hendikepiranim licima, pas je ovu karijeru po\u010deo tokom Prvog svetskog rata, najpre u Sjedinjenim Dr\u017eavama, a zatim u Velikoj Britaniji. Najpodesniji za ovu ulogu su nema\u010dki ov\u010dari i labradori. U uzrastu izme\u0111u 2 i 6 meseci, psi se odabiraju po pokornosti, inteligenciji, prijem\u010divosti i uravnote\u017eenosti. \u017denke se \u010desto biraju zbog blagosti i nedostatka agresivnosti u odnosu na pripadnike suprotnog pola. \u0160tenad, koja su poverena prihvatnoj porodici preporu\u010denoj od strane instruktora, u\u010de principe dobrog vaspitanja – poslu\u0161nost, hod na povocu, i sli\u010dno, \u0161to bitno olak\u0161ava docniju dresuru. <\/p>\n

Dresura u pravom smislu po\u010dinje kada je pas star 12 do 18 meseci, a traje od \u010detiri do \u0161est meseci: dve seanse po dva sata dnevno, ili stotinak sati pod vo\u0111stvom klupskog instruktora. \u017divotinja se u\u010di inicijativi pred nekom preprekom, na specijalnoj stazi ili u realnoj situaciji; mora biti sposobana da proceni opasnost i da je izbegne. Istovremeno, pas dolazi u kontakt sa svojim budu\u0107im vlasnikom koji ne vidi, i na taj na\u010din se upoznaju. Nacionalna asocijacija pasa u ulozi vodi\u010da slepih, koja 95% \u017eivi od donacija i legata, postavila je sebi za cilj da omogu\u0107i funkcionisanje \u0161kola u Francuskoj. <\/p>\n

Ove \u0161kole se umno\u017eavaju na \u010ditavoj teritoriji, a i u Parizu postoji jedna od maja 1987. godine. Trenutno cirkuli\u0161e nekih sedam stotina pasa. Obuka jednog psa, koji se besplatno ustupa gospodaru koji ne vidi, skupa je za klub koji obezbe\u0111uje njegovu dresuru. Klubovi pasa-vodi\u010da zaslu\u017euju, dakle, sva\u010diju dare\u017eljivost, jer je \u017eivotinja, pored toga \u0161to predstavlja efikasno i konkretno oru\u0111e, pre svega verni i ne\u017eni pratilac koji prekida izolaciju svoga gospodara.<\/p>\n

<\/strong><\/span><\/p>\n

Ov\u010darski psi <\/strong><\/span><\/p>\n

Po\u0161to su na otvorenim prostorima velika stada sve re\u0111a – ovce se danas dr\u017ee u ogra\u0111enim \u0161talama, a prevoze se kamionima – veliki ov\u010dar iz Brija ima karijeru psa dru\u017ebenika, dok je pikardskom ov\u010daru i ov\u010daru iz Bosa ili psu iz Bosa poverena uloga \u010duvara farmi. Veoma cenjen kao pas dru\u017ebenik, efikasni mali pirenejski ov\u010dar je jedan od retkih „pastira“ koji u planinama nastavljaju da \u010duvaju ovce. <\/p>\n

Tradicija se ipak odr\u017eava, a radna takmi\u010denja su prilika da se ponovo otkriju mogu\u0107nosti ov\u010darskih pasa. Ov\u010dari stranog porekla odgajeni u Francuskoj, kao \u0161to su koli, bobtejl, bradati koli i ostali, su dobri psi dru\u017ebenici, dok su nema\u010dki i belgijski ov\u010dari preobra\u0107eni u policijske i spasila\u010dke pse.  <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre svega \u017eivotinja dru\u017ebenik, od koje se tako\u0111e tra\u017ei i da \u010duva ku\u0107u, pas dana\u0161njice radi manje od svojih predaka.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8810,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2711,2480,2712,2713,2714,1346,2715,1192],"class_list":["post-8809","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-cuvar","tag-dresura","tag-labrador","tag-ovcarski-psi","tag-psi","tag-retriver","tag-umeca","tag-zivotinja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8809","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8809"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8809\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8810"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8809"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8809"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8809"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}