{"id":8711,"date":"2015-05-29T10:18:02","date_gmt":"2015-05-29T08:18:02","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/kako-spavaju-zivotinje\/"},"modified":"2022-02-25T12:39:08","modified_gmt":"2022-02-25T11:39:08","slug":"kako-spavaju-zivotinje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/kako-spavaju-zivotinje\/","title":{"rendered":"Kako spavaju \u017eivotinje?"},"content":{"rendered":"

San je veoma bitan faktor za funkcionisanje svakog organizma i dok je kod ljudi veoma jasno ustanovljen biolo\u0161ki ritam, kod \u017eivotinja je ne\u0161to druga\u010dije. Kao da su najrazma\u017eenije \u017eivotinje one koje su i najbliskije \u010doveku, a to su na\u0161i ku\u0107ni ljubimci. <\/span><\/strong><\/p>\n

Pas i ma\u010dka koriste svaki slobodan trenutak za dremanje, spavanje, izle\u017eavanje… kada vlasnici nisu kod ku\u0107e, dok gledaju televiziju ili sede sa gostima a spavaju i tokom no\u0107i, kao da tokom dana nisu ni oka sklopili. Ako \u0107emo ih opravdati za to prekomerno izle\u017eavanje, recimo da je razlika u tome \u0161to sisari (izuzev, \u010dovekolikog majmuna) uop\u0161te ne koriste pokriva\u010de, pa je njihovom organizmu zaista potrebno vi\u0161e sna nego \u010doveku. Jedino se \u010dovekoliki majmun sme\u0161ta u svoje gnezdo i poput ljudi pokriva, samo \u0161to u tu svrhu koristi krupne listove sa obli\u017enjeg drve\u0107a. Ne\u0161to sli\u010dno, prime\u0107eno je, \u010dine ju\u017enoameri\u010dki mravojed i majmun\u010de komba, ali se ove \u017eivotinje umotavaju u \u010dupave repove kojima ih je priroda obdarila.<\/span><\/p>\n

Dobro je poznato da sisari koji \u017eive u prirodi imaju kratak i \u010desto prekidan san, jer su konstantno izlo\u017eeni napadima grabljivaca. Tokom miliona godina, ove \u017eivotinje su razvile najbezbedniji na\u010din odmora, koji uslovljava da spavaju \u0161to je mogu\u0107e kra\u0107e i zahvaljuju\u0107i njemu opstale do danas. Videti na sred savane \u017eirafu koja spava je izuzetna retkost, ali za razliku od krupnijih biljojeda, manji pripadnici \u017eivotinjskog sveta spavaju mnogo dublji i du\u017ei san, zahvaljuju\u0107i tome \u0161to imaju mogu\u0107nost da se sakriju od neprijatelja u neku od odli\u017enjih rupa. Za njih je san i mnogo zna\u010dajniji, jer im poma\u017ee da sa\u010duvaju energetske zalihe. Brza razmena materija kod malenih sisara je jedan od razloga za ogromne koli\u010dine hrane koje ove \u017eivotinjice svakodnevno unose u organizam.<\/p>\n

Najdubljim snom spava Indijska me\u010dka koju zaista ne mo\u017ee probuditi nikakav zvuk, ni lomljenje okolnog granja ni lave\u017e pasa. Osim nje, istim dubokim snom spavaju i svi krupni sisari, kao \u0161to su divlje ma\u010dke, medvedi itd. Utvr\u0111eno je da ovaj brzi san deluje na organizam mnogo efikasnije, jer su nakon takvog sna \u017eivotinje odmornije, vitalnije i br\u017ee reaguju na spolja\u0161nje nadra\u017eaje.<\/span><\/p>\n

Sedamdesetih godina 20. veka nau\u010dnici su do\u0161li do zanimljivih zaklju\u010daka koji se odnose na \u017eivot morskih sisara. Ustanovljeno je, naime, da kitovi spavaju na samoj povr\u0161ini vode i danju i tokom belih polarnih no\u0107i, le\u017ee\u0107i bez ikakvog pokreta i samo povremeno ispu\u0161taju\u0107i male `fontane` vode. Jo\u0161 zanimljiviji su morski slonovi koji spavaju na le\u0111ima, \u0161to se do tada smatralo isklju\u010divo karakteristikom kopnenih sisara. Foke spavaju na kopnu, le\u017ee\u0107i na stomaku ali se ponekada mogu zate\u0107i i kako dremaju ispod povr\u0161ine vode, izranjaju\u0107i svakih 5-6 minuta kako bi uzele novu koli\u010dinu vazduha. Ustanovljeno je da foka oko 15% svog dana provede spavaju\u0107i, od \u010dega 13% lakim snom a svega 2% dubokim, pri \u010demu je sistem spavanja najsli\u010dniji onom kod kopnenih sisara. Situacija je potpuno jedinstvena kod delfina, kod kojih dve mo\u017edane polulopte nikada ne spavaju istovremeno, \u0161to omogu\u0107ava da se konstantno kre\u0107u, iako zapravo deo organizma spava.<\/span><\/p>\n

Najte\u017ee je bilo sprovesti istra\u017eivanje koje se odnosi na riblji svet i ki\u010dmenjake ni\u017eeg reda. Prve rezultate u ovoj oblasti su obezbedili ruski i ameri\u010dki nau\u010dnici po\u010detkom 80-tih godina dvadesetog veka. Oni su, ranijim saznanjima dodali i rezultate de\u0161ifrovanog elektro encefalograma [ure\u0111aja koji bele\u017ei rad mozga] kod riba. Nakon ustanovljene biolo\u0161ke aktivnosti mozga kod riba, nau\u010dnici su zapo\u010deli sa upore\u0111ivanjem ovih podataka sa rezultatima encefalograma ptica i ostalih sisara. Ustanovljeno je da i kod riba postoji stanje sli\u010dno snu, koje je karakteristi\u010dno po smanjenoj u\u010destalosti sr\u010danog ritma i tipi\u010dnim pozama. Jo\u0161 pre nekoliko decenija, poznati francuski okeanograf \u017dak-Iv Kusto [Cousteau, Jacques-Yves] je ustanovio da ribe koje le\u017ee na boku spavaju tako dubokim snom da ih je veoma te\u0161ko probuditi. U morskom svetu ima puno zanimljivih primera. Elektri\u010dna jegulja, naprimer, spava na le\u0111ima a morska riba mesec spava okrenuta na bok. \u010cak i pojedine akvarijumske vrste spavaju le\u017ee\u0107i na dnu, dok ve\u0107ina provodi \u010ditavu no\u0107 nepomi\u010dno plutaju\u0107i u mestu. <\/span><\/p>\n

Kod doma\u0107e koko\u0161ke je poznat, prividan san, kada su o\u010di ptice otvorene i ona prati sve \u0161to se oko nje de\u0161ava iako je zapravo zauzela pozu za pravi san. Slede\u0107i stadijum je lak san, kada je glava opu\u0161tena, o\u010di se sklapaju, i osetljivost \u010dula je smanjena. Tre\u0107i je stadijum dubokog sna. Zapravo ve\u0107ina ptica spava tokom \u010ditavog dana, pri \u010demu je san veoma kratak i traje svega 3-4 min. Pernati stanovnici planete naj\u010de\u0161\u0107e za vreme sna, skrivaju kljun u perje na krilima, \u0161to je verovatno jedan od genetski zakodiranih procesa jer se prime\u0107uje i kod ptica koje nemaju perje uop\u0161te pingvina, na primer. I u pti\u010djem svetu ima izuzetaka, \u0161trausi i droplje ponekada spavaju le\u017ee\u0107i na stomaku, a detli\u0107 spava u vertikalnom polo\u017eaju, hvataju\u0107i se sna\u017eno za koru drveta. Isti polo\u017eaj je prime\u0107en i kod nekih vrsta papagaja sa Nove Gvineje i Filipina, koji spavaju vise\u0107i glavama nadole.<\/span><\/p>\n

Ima i sisara koji zauzimaju razne \u010dudne poze pred san. Lenjivci, na primer, spavaju vise\u0107i glavom nadole, pridr\u017eavaju\u0107i se nogama sna\u017eno za granje. To je poza koja je vi\u0111ena kod slepih mi\u0161eva, koji svoje sna\u017ene kand\u017ee zarivaju u \u0161upljine u drve\u0107u ili stenju. Ve\u0107ina kopitara spava u stoje\u0107em polo\u017eaju, konji, krave, ovce i jo\u0161 neke doma\u0107e \u017eivotinje, a tako spavaju i obi\u010dni ku\u0107ni mi\u0161evi! Slonovi glavu sme\u0161taju na ve\u0107e drvo, a ostatak tela se oslanja na zadnje noge. <\/span><\/p>\n

Pelikan okre\u0107e glavu za 180 stepeni, i svoj veliki kljun sme\u0161ta u perje na sredini le\u0111a. Vodene ptice spavaju plutaju\u0107i na povr\u0161ini, njihovo gusto i dobro podmazano perje je sigurna za\u0161tita protiv hladno\u0107e i vlage. Kod pataka i gnjuraca (podiceps cristatus) jedna noga je ispru\u017eena u vodi i deluje poput peraja, pa \u010dak i pri sna\u017enom vetru ove ptice kru\u017ee na jednom mestu i ni vetar ih ne mo\u017ee tek tako povu\u0107i ka obali. Mali vivak (Charadius) i ostale kopnene ptice spavaju stoje\u0107i na jednoj nozi i, kako bi osigurali ravnote\u017eu tokom sna, postavljaju glavu sa suprotne strane tela. Patke zimi u vreme velikih mrazova dremaju na jednoj nozi, dok drugu greju u perju, preme\u0161taju\u0107i se povremeno sa noge na nogu. <\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

San je veoma bitan faktor za funkcionisanje svakog organizma i dok je kod ljudi veoma jasno ustanovljen biolo\u0161ki ritam, kod<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8712,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2617,2618,2619,2620,1260,695,1315,415],"class_list":["post-8711","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-delfin","tag-komba","tag-majmun","tag-mravojed","tag-organizam","tag-pas","tag-ribe","tag-zivotinje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8711","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8711"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8711\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8712"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8711"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8711"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8711"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}