{"id":8687,"date":"2015-05-19T18:11:51","date_gmt":"2015-05-19T16:11:51","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/divlje-macke-koje-su-na-granici-istrebljivanja\/"},"modified":"2022-02-25T12:39:07","modified_gmt":"2022-02-25T11:39:07","slug":"divlje-macke-koje-su-na-granici-istrebljivanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/divlje-macke-koje-su-na-granici-istrebljivanja\/","title":{"rendered":"Divlje ma\u010dke koje su na granici istrebljivanja"},"content":{"rendered":"

Na svetu ima 38 vrsta divljih ma\u010daka. Ve\u0107ina populacija divljih ma\u010daka je u opadanju dok su neke u kriti\u010dnoj situaciji. Ove \u017eivotinje su isklju\u010divi grabljivci i meso\u017ederi spretnih mi\u0161i\u0107avih tela, o\u0161trih \u010dula, brzih refleksa i boja koja se uklapaju u prirodnu okolinu. Istorijski gledano, upravo je prelepo krzno bilo glavni razlog smanjivanja njihovog broja.<\/strong><\/p>\n

Tigar<\/strong><\/span><\/p>\n

Tigar je najve\u0107a ma\u010dka a tako\u0111e i najosetljivija.  Geografska rasprostranjenost tigra se nekada prostirala zapadno sve do isto\u010dne Turske, ali je danas spala na male „d\u017eepove“ u ju\u017enoj i isto\u010dnoj Aziji. U pro\u0161losti, tigar je naseljavao prostore od Turske na istoku pa sve do obala Rusije i Kine, i severno od isto\u010dnog Sibira do Indone\u017eanskog ostrva Bali. <\/p>\n

Iako postoji 8 podvrsta, 3 su istrebljene od 1950. [tigar sa Balija, Kaspijski i tigar sa Jave]. Svih 5 preostalih vrsta su ugro\u017eene, 3 kriti\u010dno. U prirodi je ostalo manje od 6 hiljada jedinki a njihov broj i dalje opada. <\/p>\n

Iako se preostali tigrovi nalaze u izolovanim „d\u017eepovima“ koji se prostiru u sve vi\u0161e raspar\u010danim delovima \u0161uma od Indije do jugoisto\u010dne Kine i od ruskog „dalekog istoka“ do Indonezije.
Najve\u0107i problem je protivzakoniti lov. Kosti i drugi delovi tela se koriste u tradicionalnoj medicini na Dalekom istoku. Nestajanje prirodnih stani\u0161ta i nedostatak potencijalnog plena zbog preteranog lova tako\u0111e predstavljaju veliku opasnost. <\/p>\n

Napori u cilju o\u010duvanja uklju\u010duju pravljenje za\u0161ti\u0107enih zona za tigrove, spre\u010davanje lova na tigrove i njihov potencijalni plen, eliminaciju trgovine tigrovim krznom i delovima tela kao i stimulisanje lokalnih zajednica na podr\u0161ku za\u0161titi tigrova.<\/p>\n

Iako su neki predvi\u0111ali da \u0107e tigrovi biti istrebljeni do kraja 2000. godine, poja\u010dana pa\u017enja svetske javnosti i mere za\u0161tite su imale velikog uspeha i spre\u010davanju njihovog nestanka. Neke populacije tigrova su danas stabilne.<\/p>\n

Iberijski links<\/strong><\/span><\/p>\n

Iberijski liinks je jedna od dve vrste meso\u017edera koji su endemske u Evropi. Drugi je mink. Nekada uobi\u010dajen na Iberijskom poluostrvu i istoku Francuske, links se mo\u017ee na\u0107i na prostoru gde je odgovaraju\u0107a gustina flore za njegovu jazbinu ali gde u blizini ima otvorenog prostora gde mo\u017ee da lovi ze\u010deve. <\/p>\n

Iberijski links je toliko kriti\u010dno ugro\u017een da bi mogao da postane prva vrsta divljih ma\u010daka koja je istrebljena za 2000 godina. Prema podacima WWF [World Wildlife Fund<\/a>] trenutno ima manje od 200 jedinki u dve male zone u \u0160paniji i Portugalu [Cota Danana i Andujar] a populacija je drasti\u010dno opala od 1990.<\/p>\n

Gubitak stani\u0161ta i par\u010danje prostora zbog poljoprivrednog i industrijskog razvoja doveo je do opadanja populacije linksa za 80% izme\u0111u 1960. i 1990. \u0160umski po\u017eari su tako\u0111e uzeli veliki danak. <\/p>\n

U pedesitim godinama pro\u0161log veka, miksomatoza je donesena kako bi se kontrolisala populacija ze\u010deva u Evropi a time je links izgubio svoju glavnu lovinu. Kako je opadala broj\u010danost glavne hrane, links je nestajao. Za\u0161titnici sada hrane i pu\u0161taju ze\u010deve dok populacija divljih ze\u010deva razvija imunitet na miksomatozu.<\/p>\n

Links strada i od zamki za ze\u010deve, gine na putevima od automobila a tako\u0111e ga i love protivzakonito. <\/p>\n

Da bi se ova vrsta spasila, bi\u0107e potrebno da se jasno odrede i za\u0161tite „Links zone“ tako \u0161to \u0107e se vlasnici zemlje stimulisati da pu\u0161taju ma\u010dke na svoju teritoriju. Gradnja zgrada mora biti zaustavljena a zabrana lova se mora sprovesti u potpunosti. Postoje\u0107e populacije se moraju povezati prirodnim koridorima. <\/p>\n

WWF tvrdi da bi gubitak linksa bio velika sramota Evrope, koja bi mogla umanjiti njen kredibilitet kada poziva druge regione da za\u0161tite svoje ugro\u017eene vrste.<\/p>\n

Puma<\/strong> <\/span><\/p>\n

Puma je nekada \u017eivela u ve\u0107em delu Severne, Centralne i Ju\u017ene Amerike.  Ona je jedan od najrasprostranjenijih sisara Amerike ali je nestala sa ve\u0107ine svojih nekada\u0161njih stani\u0161ta u poslednih 500 godina. Poznata je i kao kuguar, planinski lav, panter Floride i crveni tigar.<\/p>\n

Odrasle pume su jednobojne \u017eutosme\u0111e boje sa svetlijom dlakom na grudima, stomaku i unutra\u0161noj strani nogu. Ova jednobojnost omogu\u0107ava kamufliranje i i \u010desto odgovara boji jelena koje lovi. Ma\u010di\u0107i pume su tufnasti \u0161to poma\u017ee u njihovom skrivanju u senci jazbina. <\/p>\n

Najve\u0107a opasnost koja pumama preti je nestanak, raspar\u010davanje i uni\u0161tavanje \u017eivotnih stani\u0161ta. Druge opasnosti uklju\u010duju parenje u srodstvu, nedovoljan broj velike lovine, bolesti i zaga\u0111enost okoline. Institucionalna ograni\u010denja i lo\u0161 imid\u017e u javnosti tako\u0111e prete opstanku kuguara.<\/p>\n

Panter sa Floride, jedna od preko 20 podvrsta pume je kriti\u010dno ugro\u017een a ista je situacija i sa podvrstom u Severnoj Americi. <\/p>\n

Panter sa Floride se nekada mogao videti \u0161irom jugoisto\u010dnih Sjedinjenih Dr\u017eava ali je nestao sa ve\u0107ine svojih stani\u0161ta do kraja dvadesetih godina pro\u0161log veka. Florida je bila jedna od prvih dr\u017eava koja je ponudila zakonsku za\u0161titu pantera i danas je dom jedinoj poznatoj preostaloj populaciji u isto\u010dnom delu Severne Amerike koja broji samo 30-50 jedinki ograni\u010denih u iseckanim delovima stani\u0161ta. <\/p>\n

Zdravstveni problemi koji poga\u0111aju tako male populacije obuhvataju nedostatak neophodnog raznovrsnog genetskog materijala, izlo\u017eenost bolestima ku\u0107nih ljubimaca, kao \u0161to je ma\u010dji HIV, i probleme koje izaziva lo\u0161a ishrana kao \u0161to su anemija i razvoj parazita.<\/p>\n

Izme\u0111u 1979. i 1991. godine, pogibije na putevima zauzimaju 50% smrti pantera dok je kod dva mrtva pantera kod jezera Everglejds [Everglades] prona\u0111ena izuzetno velika koli\u010dina \u017eive, mogu\u0107e unesene preko rakuna koji su jeli zaga\u0111enu ribu.<\/p>\n

Preostalo stani\u0161te pantera na Floridi je isprekidano poljoprivredom, naseobinama i putevima. Neke od \u0161uma najva\u017enijih za njihov opstanak su u vlasni\u0161tvu ljudi neprijateljski raspolo\u017eenih prema o\u010duvanju ove vrste.<\/p>\n

Od oko 12.5 hiljada kvadratnih kilometara koje naseljavaju panteri na Floridi, samo 47% je u vlasni\u0161tvu dr\u017eave a taj zemlja je uglavnom manje kvalitetna i neproduktivna. Panteri koji \u017eive na privatnoj zemlji su \u010desto u boljem zdravstvenom stanju i imaju ve\u0107i procenat uspe\u0161nog reprodukovanja od onih sa dr\u017eavne zemlje, mo\u017eda zbog ve\u0107eg broja potencijalnog plena i manjeg uznemiravanja od strane lovaca. <\/p>\n

Dr\u017eavna inicijativa obuhvata kori\u0161\u0107enje ograda i prolaza ispod puteva koji bi panterima omogu\u0107ili sigurno prela\u017eenje puteva, regulaciju populacije jelena i divljih svinja na federalnom zemlji\u0161tu, programi vakcinacije i program razmno\u017eavanja u zarobljeni\u0161tvu. <\/p>\n

Vra\u0107anje na slobodu je izabrano kao re\u0161enje koje su ponudile vlasti me\u0111utim ovi napori su osuje\u0107eni po\u0161to se stanovni\u0161tvo \u017ealilo pa su \u017eivotinje uzete natrag.<\/p>\n

Druge velike ma\u010dke<\/strong><\/span>
 <\/p>\n

U rangiranju odrganizacije za za\u0161titu ugro\u017eenih vrsta ma\u010daka Cat Specialist Group<\/span> , najugro\u017eenije divlje ma\u010dke su Iberijski links, tigar i sne\u017eni leopard.<\/p>\n

Slede ma\u010dka sa Bornea, Kineska planinska ma\u010dka, crnonoga ma\u010dka i kodkod, ravnoglava ma\u010dka, Andska planinska ma\u010dka, ma\u010dka ribar i Afri\u010dka zlatna ma\u010dka.<\/p>\n

Na globalnom nivou, lavovi, jaguari i \u010dite se smatraju manje ugro\u017eenim od prethodno pobrojanih vrsta. I pored toga, postoje varijacije u razli\u010ditim regionima. <\/p>\n

<\/strong> Lavovi se u glavnom \u017eive u izolovanim populacijaa u \u0161a\u0161ti\u0107enim zonama isto\u010dne i severne Afrike. Procenjuje se da ih ima izme\u0111u 30 i 100 hiljada. Najve\u0107a pretnja njihovom opstanku su sukobi sa ljudskim naseobinama. Oni se love ili namerno truju po\u0161to napadaju stada. Postoji i kriti\u010dno ugro\u017eena mala populacija Azijskih lavova \u0161umi Gir u Indiji.<\/p>\n

Jaguari su vezani za vodu pa je poplavljeno podru\u010dje Amazona u Ju\u017enoj Americi njihovo glavno stani\u0161te. Gubitak i seckanje njihovog doma u ki\u0161nim \u0161umama je glavna pretnja danas kada vi\u0161e ne postoji potra\u017enja za njihovim krznom. Na mestima gde ljudi ulaze u \u0161umu tako\u0111e postoji konflikt zbog stoke.<\/p>\n

U severnoj Africi i jugozapadnoj Aziji, leopardi su tako\u0111e progonjeni. Opet, smanjivanje broja njihove lovine ih tera da napadaju stoku. Ove male i izolovane grupacije su tako\u0111e ugro\u017eene parenjem u srodstvu.<\/p>\n

Gepardi su nekada naseljavale celu Afriku i jugozapadnu Aziju. Danas se mogu na\u0107i samo ju\u017eno od Sahare a u Indiji su istrebljeni. Kao vrsta, oni su ozna\u010deni kao osetljivi [od  strane IUCN<\/a>, Svetske unije za za\u0161titu \u017eivih vrsta], ali je jedna podvrsta ozna\u010dena kao ugro\u017eena a druga kao kriti\u010dno ugro\u017eena. Ulazak ljudi na njihova stani\u0161ta i lov su dramati\u010dno smanjili njihovu populaciju. Gepard je tako\u0111e genetski ugro\u017een zbog parenja u srodstvu koje je nastalo zbog smanjenja populacije.<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na svetu ima 38 vrsta divljih ma\u010daka. Ve\u0107ina populacija divljih ma\u010daka je u opadanju dok su neke u kriti\u010dnoj situaciji.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8688,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2597,2598,1866,2599,2600,1056],"class_list":["post-8687","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-divlje-macke","tag-istrebljivanje","tag-macka","tag-puma","tag-ris","tag-tigar"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8687"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8687\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8688"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}