Nakon toga je dr\u017eala \u010dasove joge i kreativnog plesa jer je ples njena velika potreba i ljubav.<\/p>\n
Majka je dve devoj\u010dice od 5 i 2 godine. Ka\u017ee da je do ro\u0111enja prve \u0107erke bila pravi nomad, uvek spremna da spakuje ranac tragaju\u0107i po celoj Srbiji za mestom gde \u0107e sviti gnezdo. Pre nekoliko godina, nakon prou\u010davanja iskustava u drugim zemljama i sopstvenih poku\u0161aja, uspeha i gre\u0161aka, na internetu je plasirala svoju platformu Inicijativa eko sela Srbije koja privla\u010di pa\u017enju sve ve\u0107eg broja pristalica.<\/p>\n
Po pravilu, radi se o obrazovanim ljudima koji imaju potrebu i nameru da prona\u0111u neki drugi modus vivendi u odnosu na ono \u0161to u gradu nudi vrli, novi svet. Kristina sada \u017eivi na relaciji Kragujevac (odakle joj je drugi mu\u017e) – Novi Sad – planina Rudnik, gde sa grupom istomi\u0161ljenika radi na izgradnji eko sela – zajednice \u010detiri porodi\u010dna doma\u0107instva. Takva zajednica (u zapadnom svetu njihov broj ubrzano raste) je zasnovana na sli\u010dnim ciljevima, solidarnosti i poverenju, a prvenstveno na holisti\u010dkom pristupu \u017eivotu i prirodi.<\/p>\n
„Mo\u017eda \u0107e neko pomisliti da je moja \u017eudnja da sebi i svojoj deci omogu\u0107im \u017eivot u prirodi i u skladu sa prirodom proizvod mog odrastanja na Avali i nostalgije za sre\u0107nim danima detinjstva, ka\u017ee Kristina. „Sigurno je da ima i toga, ali daleko je va\u017enije to \u0161to sam ja sasvim ube\u0111ena da \u017eivot u velikim gradovima na mnogo na\u010dina ograni\u010dava ljudsku slobodu i vodi ka postepenoj fizi\u010dkoj i duhovnoj degradaciji koju \u0107e osetiti i slede\u0107e generacije.<\/p>\n
Ne radi se o vra\u0107anju u 19. vek, kako neki povr\u0161no sude, ve\u0107 o implementaciji svih savremenih znanja u jedan ekolo\u0161ki pristup \u017eivotu, radi budu\u0107nosti svojih porodica. Sa\u010duvana je individualnost porodi\u010dnih doma\u0107instava, ali se obnavljaju dragoceni seoski obi\u010daji zajedni\u010dkog rada po potrebi, mobe, trampe, podela znanja, iskustava, alata, \u010dime svaki \u010dlan zajednice dobija vi\u0161e vremena za sebe i svoje li\u010dno stvarala\u0161tvo.<\/p>\n
Zamislite koliko to olak\u0161ava \u017eivot, ako povremeno jedna osoba skuva za celu zajednicu, pri\u010duva decu, ili svi zajedno u\u010destvujemo u drena\u017ei zemlje, sadnji, branju, pravljenju zimnice“, dodaje. „Verujem da je dom tamo gde smo zajedno. Ne vezujem se emotivno ni za jedno mesto i mogu da \u017eivim bilo gde u prirodi, samo ako sam okru\u017eena energijom dobrih ljudi i ako sam slobodna da ispoljim svoju kreativnost. Sve je vi\u0161e ljudi i porodica koji se samostalno vra\u0107aju na selo ali ja \u017eudim za ne\u010dim drugim, a to je zajednica.<\/p>\n
Pre tri godine grupa nas je poku\u0161ala da ovu ideju realizuje ali nismo imali uspeha. Prvo, izabrali smo predeo (Pe\u0161terska visoravan) gde nismo mogli da ostvarimo plan o permakulturnoj ba\u0161ti, drugo, leti su nam presu\u0161ili svi izvori i ostali smo bez vode, a onda su na red do\u0161le optu\u017ebe i diskusije \u0161ta je mu\u0161ki, a \u0161ta je \u017eenski posao. U svakom slu\u010daju, ja to iskustvo vidim kao jednu dobru \u0161kolu i korisnu gre\u0161ku iz koje sam dosta nau\u010dila.
\n <\/p>\n
![\"\"](\"\/pub\/images\/news_220_0.jpg\")
Sada nekoliko na\u0161ih porodica radi na realizaciji eko zajednice na Rudniku i privodimo kraju izgradnju prvog objekta od prirodnih materijala (zemlja, slama, drvo) koji \u0107e biti srce zajednice i multifunkcionalni objekat za boravak, kuvanje i dru\u017eenje dok svako sebi ne sagradi ku\u0107u na imanju.<\/p>\n
Predeo je slikovit, ima dovoljno vode i \u0161ume, zemlja je zdrava a \u0161kola je udaljena samo jedan kilometar.“ Degradacija porodice i zajednice je cilj novog svetskog poretka. Priznali mi to ili ne, svi se ose\u0107amo manje vi\u0161e izolovano i bespomo\u0107no u svojim betonskim stambenim ku\u0107icama.<\/p>\n
Sve dok nam mladost i zdravlje daju iluziju snage, mi se uklapamo, takmi\u010dimo, borimo za sitne koristi, a svoje bli\u017enje do\u017eivljavamo ili kao saborce ili kao pretnju. U takvom dru\u0161tvu, na \u017eeni je najve\u0107i teret jer ona mora mnogo vi\u0161e da plati „slobodu“ koju je izvojevala.<\/p>\n
Cilj je opstati danas, izdr\u017eati jo\u0161 malo sa nadom da \u0107e se sve nekako, nekada srediti. Rezultat je ono \u0161to vidimo svuda oko sebe: usamljenost, bespomo\u0107nost, eskalacija bolesti i alergija, depresije. Ja zaista iskreno verujem da samo fizi\u010dki, psihi\u010dki i duhovno zdrav \u010dovek mo\u017ee biti nezavistan.<\/p>\n
\u0160ta mo\u017ee da odvede gradsku devojku na selo? Odgovor po\u010dinje na „lj“…<\/p>\n
„\u017delim da tu opciju ponudim svojoj deci dok rastu, a kad odrastu, sami \u0107e birati svoje puteve. Verujem da je najdragocenije \u0161to mogu da im podarim sloboda da bezbri\u017eno hodaju bosi i istra\u017euju prirodu bez strahova, u\u017eivo a ne virtuelno, \u017eelim da im priu\u0161tim zdravu hranu mojom rukom zasa\u0111enu, negovanu, ubranu i skuvanu umesto hemije iz kojekakvih kesica i konzervi.<\/p>\n
Mnogi \u0107e re\u0107i – pa nije svrha \u017eivota da rintam na selu, a ja ka\u017eem – s ovakvim ubrzanjem zamislite \u0161ta \u0107e biti za pedeset godina. Koliko je ve\u0107 danas samaca, depresivnih, alkoholi\u010dara, zavisnika od pilula i interneta. Mi smo hipnotisani nepodno\u0161ljivom lako\u0107om \u017eivljenja, a to pla\u0107amo najvrednijim \u0161to postoji – fizi\u010dkim i du\u0161evnim zdravljem.<\/p>\n
Samo povremeno odahnemo, otputujemo negde deset dana, podignemo kredit da kupimo ne\u0161to \u0161to mislimo da je mnogo vredno, a ne \u017eelimo da znamo da \u017eivimo u Faradejevim kavezima elektromagnetnih zra\u010denja, ne poznajemo prvog kom\u0161iju i solidarnost nam se iscrpljuje tako \u0161to \u0107emo „lajkovati“ peticije ili sli\u010dice.<\/p>\n
Potpuno smo u vlasti farmaceutske i prehrambene industrije koja tako lepo pakuje i dizajnira svoje mamce. Strahujemo u sebi od svega. Zar \u0107emo takav svet ostaviti svojoj deci? Zapad se br\u017ee industrijalizovao ali upravo zato br\u017ee i prepoznao princip \u0161tapa i \u0161argarepe. U nekim zemljama Evrope sve br\u017ee se formiraju eko zajednice, a mi smo se zaglavili u nekoj me\u0161avini patrijarhata i epskih mitova s jedne strane, a s druge strane straha i imitiranja.<\/p>\n
Kriza ovde traje ve\u0107 25 godina. Sada je trenutak da utremo put svojoj deci. Sada se zemlja i imanja prodaju skoro u bescenje, a mnogi poslovi se mogu raditi preko interneta. Najlak\u0161e je re\u0107i: samo da nekako pre\u017eivim i i\u0161kolujem dete… ali \u0161ta \u0107e to dete posle toga. Mo\u017eda \u0107e imati sre\u0107e da se dobro uda ili postane to\u010dki\u0107 u nekoj ma\u0161ineriji“.<\/p>\n