Pre svega, permakultura zna\u010di „permanentna“ ili „trajna“ kultura, naziv koji su kreirali pasionirani ba\u0161tovani, Bill Mollison i David Holmgren, jo\u0161 davnih sedamdesetih godina pro\u0161log veka. Pa ipak, kao i pojam „odr\u017eivost“ te\u0161ko je shvatiti koji je je su\u0161tinski princip same permakulture. Zato sledi jedan pogodan primer.<\/p>\n
Pretpostavimo da \u017eelite da gajite \u0161argarepe u svom vrtu. Prekopa\u0107ete zemlji\u0161te \u010dime \u0107ete podsta\u0107i dormantno seme korova da klija, a pri tom \u0107ete jo\u0161 poremetiti \u017eivot si\u0107u\u0161nih organizama koji naseljavaju to zemlji\u0161te. Zatim sejete seme i svakodnevno zalivate koriste\u0107i hemijski prera\u0111enu vodu iz vodovoda. Ukoliko \u0161rgarepe slabo rastu, dodajete ve\u0161ta\u010dka \u0111ubriva, i prskate ih razli\u010ditim hemikalijama kako biste podstakli njihov rast.<\/p>\n
Pored toga, tretirate ih i razli\u010ditim pesticidima sa \u017eeljom da suzbijete mogu\u0107e \u0161teto\u010dine, ali i herbicidima kako bi ste odstranio nepo\u017eeljan korov jer bi ru\u010dno plevljenje trajalo \u010ditavu ve\u010dnost. \u010citav ovaj scenario je krajnje suprostavljen odr\u017eivom razvoju, i svakako da ne vodi formiranju permanentne (trajne) kulture. Nije problem samo u primeni suvi\u0161e ve\u0161ta\u010dkih proizvoda (\u0111ubriva i pesticida) ve\u0107 sam ovako formiran zasad zavisi od vas i va\u0161e pomo\u0107i, a pri tom je ta „pomo\u0107“ veoma \u0161tetna za \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
Koja je druga opcija?<\/p>\n
Nju predstavlja permakultura, kao jedan lak\u0161i, prirodniji i mo\u017eda razumniji na\u010din da se gaje te va\u0161e \u0161argarepe.<\/p>\n 1. Praktikujte posmatranje<\/strong><\/span><\/p>\n U slu\u010daju gajenja \u0161argarepe, to bi zna\u010dilo – posmatrajte zemlji\u0161te. Na taj na\u010din \u0107ete u\u0161tedeti sebi dosta vremena, energije, a verovatno i novca. Umesto da odmah raskopate zemlji\u0161te i posejete va\u0161e \u0161argarepe u najgorem delu vrta, pre svega odvojte malo vremena da priou\u010dite sam vrt. Da li je zemlji\u0161te u vrtu mo\u017eda previ\u0161e vla\u017eno da bi se gajile \u0161argarepe, da li ima previ\u0161e senke?<\/p>\n Ako su u okolnom podru\u010dju \u010dest problem \u0161argarepine muve, bilo bi dobro formirati visoku leju na kojoj \u0107ete gajiti va\u0161e \u0161argarepe jer ove muve ne mogu leteti visoko iznad povr\u0161ine tla. Pored toga, pogledajte samo zemlji\u0161te u vrtu. Ako dosada niste gajili \u0161argarepe, mo\u017eda je bolje da prvo sejete razli\u010dioto povr\u0107e, po\u0161to se pokazalo da \u0161argarepe najbolje rastu kada se seju nakon drugih kultura.<\/p>\n Tako\u0111e, kvalitet zemlji\u0161ta se mo\u017ee pobolj\u0161ati prirodnim putem, dodavanjem sloja mal\u010da koji mo\u017ee da se sastoji iz suve ili sve\u017ee poko\u0161ene trave koja se stavlja preko novinskog papira (ukoliko nije kori\u0161\u0107ena boja na bazi olova). Preko trave se mo\u017ee dodati sloj komposta koji s te sami napravili. Na taj na\u010din, dodavanjem mal\u010da i komposta, obezbedi\u0107ete zemlji\u0161ti preko potrebne hranljive materije, a korov ne\u0107e imati svetlost potrebnu za svoj razvoj.<\/p>\n 2. Delujte u skladu sa prirodom, ne protiv nje<\/strong><\/span><\/p>\n Ukoliko je klima pogodna za rast \u0161argarepe, one \u0107e rasti. Umesto da poku\u0161avate da ih forsirate, probajte da re\u0161ite probleme. Ukoliko se setva semena izvr\u0161i direktno u mal\u010d, onda nema potrebe da se prekopava zemlji\u0161te \u0161to bi smetalo prirodno uspostavljenoj ravnote\u017ei u zemlji\u0161tu, a uz to aktiviralo i dormantno seme korova. \u010cinjenica je da mnogi ljudi poistove\u0107uju ba\u0161tovanstvo sa kopanjem, ali sli\u010dan efekat ima i dobro razgranat korenov sistem trava, a samo kopanje ne\u0107e uticati na to da imamo visoke prinose u du\u017eem vremenskom periodu.<\/p>\n Jo\u0161 tridesetih godina pro\u0161log veka bila je poznat i veoma cenjen pristup koji je razvio japanski farmer Masanobu Fukuoka, poznat kao „Fukuokanova filozofija“ ili „Budite ba\u0161tovan ne rade\u0107i ni\u0161ta“ koji stvorio tzv. \u0161umu hrane. Tada su ljudi iz mnogih krajeva sveta dolazili da vide Fukuokovu \u0161umu hrane, koja je predstavljala pravo izobilje u pore\u0111enju sa okolnim farmama gde se praktikovao konvencionalan na\u010din gajenja. A to je bilo mogu\u0107e je je Fukuoka re\u0161io da radi u skladu sa prirodom, umesto protiv nje. To je su\u0161tina permakulture.<\/p>\n 3. Permakultura kao na\u010din \u017eivota<\/strong><\/span><\/p>\n Mada se permakulturni sistemi razvijaju kori\u0161\u0107enjem metoda „poku\u0161aja i pogre\u0161ke“, ipak sama permakultura nije samo ba\u0161tovanstvo. Da se podsetimo za trenutak ba\u0161tovana koji gaji \u0161argarepe uz upotrebu hemijskih sredstava. To je visoko intenzivan na\u010din gajenja, koji je uz to \u0161tetan po \u017eivotnu sredinu. Takav ba\u0161tovan samom sebi pravi vi\u0161e posla jer uni\u0161tavanjem zemlji\u0161ta, njemu postaju neophodna ve\u0161ta\u010dka sredstva kojima se podsti\u010de rast useva. Umesto da se bori protiv prirode, permakultura nas u\u010di da posmatramo prirodu.<\/p>\n Ako pogledamo oko na\u0161ih domova, oko mesta gde \u017eivimo i radimo, vide\u0107emo da postoji mnogo neodr\u017eivih stani\u0161ta koja bez mnogo muke mogu pobolj\u0161ati primenom principa permakulture. Da li je u pitanju samoodr\u017eiv sistem ili je potrebno konstantno dejstvo spolja kako bi taj sistem funkcionisao? Za\u0161to bismo zalivali \u0161argarepe hemijski prera\u0111enom vodom iz vodovoda, kada se je mnogo bolje zalivati ih ki\u0161nicom koja ne sadr\u017ei hlor? Osim toga, stavljanjem mal\u010da koji omogu\u0107ava zemlji\u0161tu da zadr\u017ei svoju vla\u017enost i potrebe za zalivanjem se drasti\u010dno smanjuju.<\/p>\n Za\u0161to ne postaviti nekoliko kolektora za ki\u0161nicu i koristiti je ne samo za zalivanje, ve\u0107 i u doma\u0107instvu za tu\u0161iranje ili pranje? To je ne\u0161to \u0161to su ljudi radili vekovima, pre nego \u0161to su postali zavisni od prera\u0111ene vodovodske vode. \u010cinjenica je da hemijsko tretiranje vode koja se koristi za kupanje, pranje ode\u0107e ili za toalete nije potrebno, \u0161ta vi\u0161e, suvi\u0161no je.<\/p>\n Sistem koji je dizajniran na principima permakulture podr\u017eava kori\u0161\u0107enje ki\u0161nice, a da bi se smanjili gubici \u010diste vode, za zalivanje biljaka se \u010dak mo\u017ee koristiti voda reciklirana iz toaleta.<\/p>\n 4. Permakultura je na\u010din razmi\u0161ljanja<\/strong><\/span><\/p>\n Vremenom, na\u010din razmi\u0161ljanja u skaldu sa principima permakulture se oblikuje tako da se svet oko nas sve vi\u0161e posmatra iz perspektive zdravog razuma, pri \u010demu se tra\u017ee re\u0161enja odre\u0111enih problema koja nemaju negativan uticaj na prirodu umesto da deluju protiv nje. Treba re\u0107i da re\u0161enja koja su se pokazala dobrim u va\u0161em vrtu, ne zna\u010di da su primenljiva i na susedni vrt, \u0161to ukazuje na to da se principi permakulturnog dizajna moraju prilagoditi svakom konkretnom slu\u010daju.<\/p>\n Posmatrano u \u0161irem kontekstu, zar ne bismo svi mi trebali u\u010diti o permakulturim principima jo\u0161 u \u0161koli? U vremenu krize i nesta\u0161ica hrane, zar ne bi bilo korisno u\u010diti decu o uzgajanju htrane za sopstvene potrebe?<\/strong><\/p>\n Pogotovo, jer su ve\u0107 borojna istra\u017eivanja do sada pokazala da je dobro da deca \u0161to vi\u0161e vremena provode napolju, pogotovo deca koja imaju poreme\u0107aje u pona\u0161anju ili probleme sa u\u010denjem. Mo\u017eda je za stanovnike zemalja u razvoju korisno da znaju matematiku ili engleski jezik, ali \u010demu sve to ako je njihovo okru\u017eenje ono \u0161to ih ugro\u017eava, ako vr\u0161e nu\u017edu na javnim mestima. Na Haitima je u toku projekat „Zemlji\u0161te“ koji se bavi recikliranjem ljudskog otpada u kvalitetna \u0111ubriva, \u0161to bi trebalo da spre\u010di \u0161irenje zaraza, kao \u0161to je kolera. To je permakultura u svom najboljem izdanju.<\/p>\n Sada kada znamo \u0161ta je permakultura, preostaje nam jo\u0161 da se osvrnemo oko sebe i razmislimo koji se principi permakulturnog dizajna mogu primeniti oko nas, kao i u na\u0161em na\u010dinu \u017eivota. Ako \u017eivite u hladnom podru\u010dju, da li va\u0161a ku\u0107a ima kvalitetnu izolaciju?<\/p>\n Ukoliko ste na sun\u010danom podru\u010dju, za\u0161to ne biste ugradili solarne plo\u010de zarad dobijanja sopstvene elektri\u010dne energije? Da li \u017eivite u skladu sa svojim mogu\u0107nostima?<\/strong><\/p>\n Da li mo\u017eete putem trampe nabavljati stvari koje ina\u010de kupujete? Da li ste razmi\u0161ljali da podelite to \u0161to posedujete sa drugima kako bi se smanjila potro\u0161nja i podstakli dobrosusedski odnosi? Nema kraja idejama koje se mogu roditi u va\u0161em umu – kao ni kraju broju \u0161argarepa koje mo\u017eete odgajiti.<\/p>\n preuzeto sa: permakulturasrbija.org Principi permakulturnog dizajna menjaju svet na bolje. Na\u017ealost, mnogi ljudi nisu svesni toga, prosto zato jer ne razumeju \u0161ta je u stvari permakultura.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8460,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1219,1853,391,593,2417,815,364,488,451],"class_list":["post-8459","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-bastanstvo","tag-permakultura","tag-priroda","tag-sargarepa","tag-uzgoj-voca-i-povrca","tag-vrt","tag-zdrav-nacin-zivota","tag-zemljiste","tag-zivot-na-selu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8459","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8459"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8459\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8460"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8459"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8459"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8459"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"