Skup su podr\u017eale mnoge organizacije i udru\u017eenja koje se prvenstveno bave organskom proizvodnjom i za\u0161titom \u017eivotne sredine, poput Nacionalnog udru\u017eenja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, Organic Control System, CEKOR, Terras iz Subotice, Asocijacija poljoprivrednika Srbije itd. Udru\u017eenja p\u010delara tako\u0111e su podr\u017eala skup.<\/p>\n
Na skupu u Beogradu je bilo re\u010di o slede\u0107im temama:<\/strong><\/p>\n – ekonomska \u0161teta GMO Na skupu „Zaustavimo GMO u Srbiji“ u organizaciji grupe „Gra\u0111ani imaju mo\u0107“, prof. dr Miladin \u0160evarli\u0107 govorio je o slede\u0107im problemima:<\/strong><\/p>\n „U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, upozorio je agroekonomista Miladin \u0160evarli\u0107. GMO soja seje se uprkos zakonu iz 2009. koji izri\u010dito zabranjuje sejanje takvih biljaka i promet proizvoda za sto\u010dnu i ljudsku ishranu sa sadr\u017eajem GMO, podse\u0107a \u0160evarli\u0107. Na\u0161a zemlja uop\u0161te nema evidenciju o koli\u010dini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja, a sve je vi\u0161e proizvoda koji nisu ozna\u010deni da sadr\u017ee sirovine od GMO, poput artikala iz Crne Gore, BiH i Makedonije“, upozorio je \u0160evarli\u0107.<\/p>\n Na skupu „Zaustavimo GMO u Srbiji“, koji su istovremeno odr\u017eani u Beogradu i Novom Sadu, \u0160evarli\u0107 je rekao da je njihov cilj bio da se gra\u0111ani Srbije podsete na probleme koji mogu nastati eventualnom izmenom Zakona o GMO koji je donet 2009. godine i koji u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri \u0161titi Srbiju od mogu\u0107ih problema, ukoliko bi se dozvolio uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO.<\/strong><\/p>\n „U Srbiji i danas imamo hiljade hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, koja se godinama uzgaja, a da nadle\u017eni dr\u017eavni organi uop\u0161te ne reaguju i ne uni\u0161tavaju tu soju, kao \u0161to je to uradila Ma\u0111arska pro\u0161le godine kada je uni\u0161tila hiljade hektara GMO kukuruza, jednostavno spaljivanjem sa napalmom“, rekao je jedan od najeminentnijih agroekonomista u Srbiji.<\/p>\n „Ako bi se sabrala sva koli\u010dina sirovina za sto\u010dnu hranu u Srbiji, koja sadr\u017ei GMO, dobila bi se mnogo ve\u0107a sadr\u017eina od dozvoljenih 0,9 odsto u hrani za stoku, propisana zakonom“, upozorio je \u0160evarli\u0107.<\/p>\n On je napomenuo i da Srbija nema kontrolu nad GMO sojom, o tome da li odlazi na farme za sto\u010dnu ishranu ili ulazi u distribuciju za pravljanje sto\u010dne hrane na tr\u017ei\u0161tu, niti postoje javni podaci o koli\u010dini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja.<\/p>\n Prema njegovim re\u010dima, nema odgovaraju\u0107e carinske kontrole za uvoz semena za uzgoj GMO soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato \u0161to je potrebna mnogo ve\u0107a koli\u010dina za samo jedan hektar.<\/p>\n Tako\u0111e, nadle\u017ene inspekcijske kontrole su odgovorne zato \u0161to godinama ne uspevaju da prona\u0111u hiljade hektara zasejanih GMO sojom i drugim rataskim kulturama, dok recimo policija mo\u017ee da prona\u0111e i dva ara marihuane, u sred polja od nekoliko desetina hektara pod kukuruzoim, smatra on.<\/p>\n Nadle\u017eni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sa\u010dmi, koja je genetski modifikovana, i preko sto\u010dne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi, predo\u010dio je \u0160evarli\u0107.<\/strong><\/p>\n „Tako\u0111e je vi\u0161e nego sigurno da u Srbiju ulaze, a to \u0107e se u narednim godinama otkriti, odre\u0111ene koli\u010dine proizvoda koje nisu ozna\u010dene da sadr\u017ee sirovine od GMO, \u010dak i preko zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazue o bescarinskom uvozu“, upozorio je \u0160evarli\u0107.<\/p>\n U tu grupu proizvoda, kako je rekao, spada dampin\u0161ki uvoz prera\u0111evina od mesa iz zemalja koje uop\u0161te nemaju prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, kao \u0161to su Crna Gora, BiH i Makedonija.<\/p>\n Srbija ima carine na uvoz mesa, pogotovo kada se radi o ma\u0161inski otko\u0161tenom mesu (MOM), koje se uvozi po dampin\u0161kim cenama, a uglavnom se dobija od stoke koja se hrani GMO sojom, objasnio je \u0160evarli\u0107.<\/strong><\/p>\n Na te navode se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede:<\/p>\n „Ministarstvo poljoprivrede saop\u0161tilo je da su inspekcijske kontrole utvrdile da je ove godine geneteski modifikovana (GMO) soja bila posejana na 23 hektara. Kako su u Ministarstvu rekli, pregledano je oko 1.300 parcela, a prisustvo GMO soje je potvr\u0111eno u 42 od 45 uzetih uzorka.<\/p>\n Protiv seljaka, kod kojih su prona\u0111eni zasadi sa GMO sojom, a \u010dija je upotreba zabranjena u Srbiji, podnete su prijave.<\/strong><\/p>\n „Gra\u0111ani imaju mo\u0107“, koji su organizovali skup „Zaustavimo GMO u Srbiji“ su govorili o DunavSoja inicijativi: „EU godi\u0161nje uveze 35 miliona tona soje iz Ju\u017ene i Severne Amerike. Soja, zbog svoje visokoproteinske vrednosti, je bitan proizvod za dr\u017eave EU. Istovremeno raste otpor potro\u0161a\u010da prema genetski modifikovanoj soji i potra\u017enja za konvencionalnom ili organskom sojom postaje sve ve\u0107a. To omogu\u0107ava proizvo\u0111a\u010dima sigurno tr\u017ei\u0161te. Profiti od organske ili tradicionalne soje su mnogo ve\u0107i od GM soje pa ovakvi tr\u017ei\u0161ni uslovi mogu biti velika \u0161ansa za evropske, podunavske proizvo\u0111a\u010de. Inicijativa „DunavSoja“ je nepoliti\u010dka, nestrana\u010dka inicijativa. Srbija pod sojom ima 165.000 hektara i godi\u0161nje proizvede oko 416 000 tona (2012.) ili 2,5 tone po hektaru. Pilot projekti DunavSoje bi obuhvatili uzgoj na povr\u0161inama od 200 do 1000 hektara, a sadnju bi pored doma\u0107ih pratili i agronomi iz inostranstva, tj. iz zemalja potpisnica inicijative, kako bi bili sigurni da to nije GM soja. Cilj DunavSoja inicijative je da se sve dr\u017eave kroz koje proti\u010de reka Dunav fokusiraju na tradicionalnu ili organsku soju za potrebe evropskog tr\u017ei\u0161ta i istovremeno istisne GM soja iz Evrope.“<\/p>\n Saop\u0161teni su i dalji ciljevi grupe i to:<\/strong><\/p>\n a)<\/strong> laboratorijska ispitivanja proizvoda za koje se sumnja da su poreklom od GMO i ispitivanja useva za koje se sumnja da su GMO<\/p>\n b)<\/strong> organski obrok u obdani\u0161tima. To je program koji za sada sprovodi nekoliko udru\u017eenja koja se bave organskom proizvodnjom i primenjeno je ve\u0107 u nekoliko obdani\u0161ta.<\/p>\n Udru\u017eenje za organsku proizvodnju „Terras“ iz Subotice zapo\u010delo je projekat prekograni\u010dne saradnje ‘Organica.net’ koji podrazumeva uvo\u0111enje organskog obroka za ishranu dece u obdani\u0161tima. Nakon seminara organizovanih za kuvare, vaspita\u010de, roditelje i predstavnike pret\u0161kolske ustanove „Na\u0161a radost“ u\u0161lo se u proces javne nabavke hrane i deo sredstava izdvojen je za nabavku organskih proizvoda. Organski obrok je u periodu od 2012-2013. uveden u 41 objekat ‘Na\u0161e Radosti’ u Subotici. Ovaj obrok podrazumeva da povr\u0107e i \u017eitarice budu prete\u017eno ili 100% organskog porekla, kao i deserti. Trenutno, ovaj program nije mogu\u0107e u potpunosti primeniti na vo\u0107e, ali jedan deo vo\u0107nih obroka dece je tako\u0111e organski.<\/p>\n Pored toga \u0161to se deci daje najkvalitetnija hrana, ovaj program je dobar i za poljoprivrednike jer poljoprivrednici tako vr\u0161e direktan plasman svojih proizvoda, obzirom da ne postoje posrednici koji bi se ugradili u cene. Tako deca dobijaju organsku hranu po vrlo povoljnim cenama. Zbog dobrih iskustava u Subotici, ista inicijative pokrenuta je u objektima „Na\u0161e Radosti“ u Smederevu, a pregovori su otpo\u010deli i sa Kanji\u017eom.<\/p>\n Ovaj program se pro\u010duo i u inostranstvu, pa iz udru\u017eenja „Terras“ dobijaju pozive za seminare iz Ma\u0111arske i Makedonije, a u Hrvatskoj oni ve\u0107 dr\u017ee radionice o ovoj temi.<\/p>\n U zemljama EU organski obrok u javnim ustanovama je u velikom zamahu. U Danskoj na primer postoji nacionalna politika uvo\u0111enja organskog obroka u javne ustanove, a izme\u0111u 50-60% vrti\u0107a u Danskoj je ve\u0107 u ovom programu.<\/p>\n Grupa „Gra\u0111ani imaju mo\u0107“ podr\u017eava akciju uvo\u0111enja organskog obroka u vrti\u0107ima, jer deca zaslu\u017euju najbolju mogu\u0107u hranu!<\/p>\n c)<\/strong> pomo\u0107 gladnima u Srbiji. Srbija, kao poljoprivredna zemlja sa velikim obradivim povr\u0161inama, nikada nije imala problema u prehrani svog stanovni\u0161tva. A u 21. veku ima 100.000 gladne dece i vi\u0161e stotina hiljada odraslih.<\/p>\n Prof. dr. Miodrag Dimitrijevi\u0107, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je podr\u017eao ovaj skup ka\u017ee:<\/strong><\/p>\n „Geneti\u010dki modifikovani organizmi su jo\u0161 jedan korak u su\u017eavanju slobode proizvodnje hrane. Onaj ko puni tanjir, taj obi\u010dno i diktira politi\u010dke uslove. A onaj ko je prehrambeno nezavistan, taj je i politi\u010dki nezavistan. Li\u010dno mislim da u ovom trenutku nama GMO nije potreban, da imamo klasi\u010dnu proizvodnju koja je vrlo poznata svetski i veoma uspe\u0161na, da imamo druge brige \u2013 da za\u0161titimo i patentiramo na\u0161e resurse, da podignemo na\u0161u poljoprivredu; male serije, kvalitetnih, ekskluzivnih proizvoda: to je ono \u0161to mo\u017eemo da uradimo. Pri \u010demu, treba da poznajemo transgenu tehnologiju, treba da znamo kako se to radi, treba nau\u010dno to da ispitujemo i da budemo u korak sa tim. Nama ne nude tehnologiju, nego samo proizvod tehnologije, a nama to ne bi ekonomski \u010dinilo ni\u0161ta dobro. Nije dokazano van opravdane sumnje, kako to ka\u017eu u ameri\u010dkim filmovima, da je to sasvim bezbedno po zdravlje. To bi \u010dak i pravno trebalo da bude dovoljno da budemo oprezni,“ konstatuje Dimitrijevi\u0107.<\/p>\n Dragan Nedeljkovi\u0107<\/b>, potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, govorio je na skupu o polo\u017eaju malih poljoprivrednika u Srbiji kao i o velikom problemu nepostojanja Zakona o zadrugarstvu dugi niz godina. Asocijacija poljoprivrednika Srbije, grupa ‘Gra\u0111ani imaju mo\u0107’ kao i jo\u0161 neka udru\u017eenja se zala\u017eu za to da se napravi predlog nacrta Zakona o zadrugarstvu, javno razmotri i kona\u010dno donese. Nedeljkovi\u0107 je tako\u0111e govorio o potrebi obrazovanja poljoprivrednika po pitanju GM hrane, jer su nedovoljno obave\u0161teni o mogu\u0107im posledicama gajenja takve hrane.<\/p>\n Prof. dr. Miodrag Dimitrijevi\u0107<\/b> dodaje: ‘Nama je potreban kvalitetan Zakon o zadrugarstvu. Mi smo trenutno na ko zna kojoj verziji Zakona o zadrugarstvu, a Zakon nikako da u\u0111e u skup\u0161tinsku proceduru. Taj Zakon treba da bude u skladu sa uputstvima i tendencijama i zadru\u017enom politikom UN i da bude u skladu sa principima zadrugarstva International Cooperative Alliance (ICA) odnosno Me\u0111unarodnog zadru\u017enog saveza, \u010diji smo mi sa jo\u0161 12 zemalja bili suosniva\u010di po\u010detkom 20. veka. Tu ima 10 principa koji defini\u0161u na\u010dine udru\u017eivanja. Uz Zakon o zadrugama potrebno je posebno da se obrati pa\u017enja na obnavljanje i zakonsko omogu\u0107avanje finansijskog zadrugarstva, odnosno obnavljanje \u0161tedno-kreditnog zadrugarstva kroz \u0161tedno kreditne unije. Bez omogu\u0107avanja finansijskog zadrugarstva svako drugo udru\u017eivanje je besmisleno.’<\/p>\n Grupa „Gra\u0111ani imaju mo\u0107“ se pridru\u017euje stavu prof.dr. Dimitrijevi\u0107a da je finansijsko zadrugarstvo neophodno za uspe\u0161no organizovanje poljoprivrednika i napredak poljoprivrede u Srbiji.<\/strong><\/p>\n autori: Pro\u0161le nedelje na Trgu Slobode u Novom Sadu i Trgu Republike u Beogradu odr\u017eani su protesti nazvani „Zaustavimo GMO u Srbiji.“ Neposredan povod za protest je mogu\u0107a izmena restriktivnog zakona o genetski modifikovanim organizmima kojom bi se dozvolilo njihovo gajenje. Na proteste je pozvala grupa „Gra\u0111ani imaju mo\u0107“.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8370,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2376,603,773,818,946,447,391,794],"class_list":["post-8369","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-genetski-modifikovana-hrana","tag-gmo","tag-organska-hrana","tag-organska-proizvodnja","tag-organski-proizvodi","tag-poljoprivreda","tag-priroda","tag-prirodno"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8369","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8369"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8369\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8370"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8369"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8369"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8369"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n– ekolo\u0161ka opasnost GMO i negativan uticaj na biodiverzitet
\n– DunavSoja inicijativa: uzgoj tradicionalne soje u podunavskim dr\u017eavama kako bi GM soja bila istisnuta sa tr\u017ei\u0161ta Evrope.
\n– organska proizvodnja kao alternativa: ko su proizvo\u0111a\u010di, gde kupiti, kako po\u010deti sam.
\n– predlozi za pobolj\u0161anje tradicionalne poljoprivrede
\n– revitalizacija sela.<\/p>\n
\nSne\u017eana Vasili\u0107
\nVladimir Milenkovi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"