{"id":8301,"date":"2014-12-29T01:00:00","date_gmt":"2014-12-29T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/tv-ubija-kreativnost\/"},"modified":"2022-02-25T12:38:40","modified_gmt":"2022-02-25T11:38:40","slug":"tv-ubija-kreativnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/tv-ubija-kreativnost\/","title":{"rendered":"TV ubija kreativnost"},"content":{"rendered":"

Kasnije, kada je va\u0161e dete krenulo u \u0161kolu, brinuli ste se za druge stvari: da li \u0107e uspeti da iskoristi sve svoje potencijale i da li \u0107e u uspehu zaostajati za drugom decom. Posebno ste bili zabrinuti za razvoj dveju najva\u017enijih sposobnosti \u2013 \u010ditanja i pisanja.<\/strong><\/p>\n

U kasnijem periodu \u017eivota, sa brigom ste pratili da li je um va\u0161eg sad ve\u0107 odraslog deteta u stanju da zadovolji zahteve koje name\u0107e \u017eivot. Deca sve \u010de\u0161\u0107e ne uspevaju da ispune zahteve \u017eivota i postoji ogroman broj dokaza da je u ve\u0107ini slu\u010dajeva glavni krivac
\ntelevizija.<\/p>\n

Studije pokazuju da je oko 97% male dece kreativno, ali da se na kraju srednje \u0161kole situacija potpuno preokrene i da samo 2 – 3% njih ostane kreativno!<\/p>\n

U protekle tri decenije rezultati na verbalnim testovima ACT i SAT rapidno se pogor\u0161avaju. Danas je svaki tre\u0107i Amerikanac funkcionalno nepismen. Da li se i vama desilo da vam se dete vratilo iz \u0161kole sa porukom od u\u010diteljice da va\u0161e dete ima pote\u0161ko\u0107a u pisanju, da sporo \u010dita i da nije motivisano?
\n <\/p>\n

Naru\u0161ena sposobnost komunikacije<\/strong> u pisanoj formi nije bezazlena stvar.<\/p>\n

Ta pojava je, u Americi na primer, poprimila razmere nacionalne krize.<\/p>\n

\u201cAko su vam deca na fakultetu, postoji mogu\u0107nost da pozavr\u0161etku studija ne\u0107e biti u stanju da na jednostavnom i razumljivom engleskom jeziku napi\u0161u bilo kakav tekst solidne strukture. Ako idu u srednju \u0161kolu i planiraju da se upi\u0161u na fakultet, postoji velika verovatno\u0107a da, kada se upi\u0161u na neki od njih, ne\u0107e umeti da pi\u0161u na engleskom jeziku, ni na onom najni\u017eem nivou koji se o\u010dekuje na fakultetu…\u201d<\/p>\n

\u201cProse\u010dan \u010dovek koristi manje od deset odsto mozga… Najsposobniji mislioci, kao \u0161to su bili Leonardo da Vin\u010di i Mikelan\u0111elo, koristili su mo\u017eda desetinu vi\u0161e. Onaj ko bi mogao da koristi ceo svoj mozak mogao bi da vlada svetom \u2013 ali verovatno to ne bi \u017eeleo. Ljudska lobanja krije svet o kome jedva ne\u0161to znamo.\u201c<\/p>\n

\u0160ta je uzrok tako \u017ealosnog stanja stvari? Roditelji?Nastavnici?<\/strong>
\n <\/p>\n

Prestali smo da razmi\u0161ljamo re\u010dima<\/strong>, primetio je istori\u010dar \u017dak Barzun. Prestali smo da u\u010dimo decu da se istina mo\u017ee iskazati samo pravim re\u010dima\u201d.
\n <\/p>\n

Mnogobrojne studije pokazuju da oni koji ne \u010ditaju dovoljno, najverovatnije ne\u0107e mo\u0107i dobro ni da pi\u0161u, jer, da bi \u010dovek mogao pravilno da pi\u0161e, u arhivi mozga moraju postojati modeli verbalnih uloga. Kada neki bruco\u0161 u mom razredu sedi u u\u010dionici i gleda belo u prazan papir ispred sebe, gotovo da mogu da garantujem da taj student dolazi iz porodice u kojoj je televizor uklju\u010den i du\u017ee od sedam sati dnevno, \u0161to trenutno predstavlja prosek za uobi\u010dajenu porodicu u Americi. Takvom studentu, koji je retko kada \u010ditao i imao svoj mir, i koji je mogao da izvla\u010di zaklju\u010dke samo na osnovu haoti\u010dnih nestrukturisanih prizora sa televizije, gotovo je nemogu\u0107e da sastavi jednu koherentnu re\u010denicu, a jo\u0161 manje jedan dobar pasus.<\/p>\n

Kada isklju\u010dite TV<\/strong>, ma koliko godina tada imali, i zapo\u010dnete da sprovodite sveobuhvatan program \u010ditanja, ponovo \u0107ete po\u010deti da \u017eivite, a po\u010de\u0107e da vam se vra\u0107a umna snaga i sposobnost usmenog i pismenog izra\u017eavanja.<\/p>\n

Oni koji ne \u010ditaju knjige ne samo \u0161to ne umeju dobro da pi\u0161u, ve\u0107 nisu sposobni ni za efikasno apstraktno razmi\u0161ljanje \u2013 ote\u017eano dolaze do veze izme\u0111u uzroka i posledice. Nesposobni za matemati\u010dko rasu\u0111ivanje i statisti\u010dku analizu (pa stoga ni da do\u0111u do pravilnih zaklju\u010daka zasnovanih na apstraktnim pojmovima), a ni za pravilno pretakanje ideja u re\u010di, ovi mladi ljudi odrasli uz ekran razlog su za sve dublji jaz izme\u0111u ameri\u010dkog biznisa i me\u0111unarodne poslovne konkurencije.<\/p>\n

Ko mo\u017ee da ignori\u0161e najnovije procene prema kojima prose\u010dno dete do kraja srednje \u0161kole provede 22.000 sati pred televizorom \u2013 dva puta vi\u0161e vremena nego u u\u010dionici.<\/p>\n

Koga ne zabrinjavaju dokazi iz \u0161kole po kojima u\u010denici, izgleda, pate od poreme\u0107aja nedostatka pa\u017enje, smanjene sposobnosti verbalnog izra\u017eavanja i razumevanja pro\u010ditanog teksta dok, prema proceni nastavnika, deci vi\u0161e nego ikada nedostaju kreativnost, istrajnost i analiti\u010dke sposobnosti.<\/p>\n

Deca koja mnogo gledaju televiziju su slabije zainteresovana za \u010ditanje, manje su inventivna i upotrebljavaju jednostavnije jezi\u010dke forme. Uz to stalno nalazimo dokaze da se \u010desto gledanje televizije povezuje sa agresivnijim pona\u0161anjem.<\/p>\n

– TV umanjuje mo\u0107 imaginacije<\/strong>, a istovremeno urezuje u na\u0161 um neizbrisive slike koje ostaju tu do kraja \u017eivota.
\n– TV li\u0161ava ljude pravih \u017eivotnih iskustava tako \u0161to ih dr\u017ei zatvorene u njihovim stanovima, umesto da se dru\u017ee sa prijateljima, kom\u0161ijama i svojom porodicom.
\n– TV je vi\u0161e okrenuta mr\u017enji nego ljubavi, smrti nego \u017eivotu, nasilju nego harmoniji<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada vam se rodilo dete, \u0161ta ste prvo gledali? Tako je, gledali ste da li je fizi\u010dki i mentalno zdravo.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8302,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[412,780,797,2224,798,2346,1639,1272,365],"class_list":["post-8301","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-dete","tag-kreativnost","tag-lose-navike","tag-lose-osobine","tag-mozak","tag-pogled","tag-pogledi","tag-tv-emisija","tag-zdrav-zivot"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8301","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8301"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8301\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8302"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8301"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8301"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8301"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}