{"id":8281,"date":"2014-12-23T01:00:00","date_gmt":"2014-12-23T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/dobar-i-los-holesterol\/"},"modified":"2022-02-25T12:38:39","modified_gmt":"2022-02-25T11:38:39","slug":"dobar-i-los-holesterol","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/dobar-i-los-holesterol\/","title":{"rendered":"„Dobar“ i „lo\u0161“ holesterol"},"content":{"rendered":"

Strukturni je element svih \u0107elijskih i intra\u0107elijskih membrana, a u odre\u0111enim organima ima i posebne, specifi\u010dne uloge kao \u0161to su: sinteza holnih kiselina u hepatocitima, sinteza steroidnih hormona u kori nadbubre\u017enih i polnih \u017elezda, transport liposolubilnih vitamina (A, D, E i K).<\/strong>
\n
\nPoreklo holesterola u organizmu je dvojako (endogeno i egzogeno).<\/strong>
\n 
\nVe\u0107ina \u0107elija raspola\u017ee mogu\u0107no\u0161\u0107u da ga sama sinteti\u0161e, a drugi njegov izvor je hrana kojom se unosi. Ustanovljeno je da oko 2\/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1\/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim koli\u010dinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-200 mg na dan a prporu\u010duje se da se uop\u0161te ne unosi, jel na\u0161 organizam mo\u017ee da proizvede dovoljno.<\/p>\n

Najve\u0107i deo holesterola nastaje u jetri<\/strong>, a do njegove sinteze mo\u017ee do\u0107i i u sluzoko\u017ei creva i nadbubre\u017enim \u017elezdama. Odatle se putem krvotoka transportuje do \u0107elija organizma.<\/p>\n

Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, na\u010din ishrane, nasle\u0111a, rad hormona tj. \u017elezda sa unutra\u0161njim lu\u010denjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
\n 
\nNormalne vrednosti holesterola u krvi: 3,10 – 4,0 mmol\/l .<\/strong>
\n <\/p>\n

\u0160tetno delovanje se ispoljava tek kada je u krvi prisutan u znatno ve\u0107im koncentracijama od normalnih. Pove\u0107an unos holesterola hranom uti\u010de na vrednost njegovog nivoa u krvi.<\/p>\n

Povi\u0161en je kod ishrane bogatom masnim materijama:<\/strong><\/p>\n

– po\u010detna faza hepatitisa,
\n– opstruktivni ikterus,
\n– lipoidna nefroza,
\n– diabetes mellitus,
\n– hipotireoza
\n– niz naslednih bolesti (hiperholesterolemija tip IIa).<\/p>\n

I neki lekovi mogu da povise nivo holesterola, kao npr. anabolici i kontraceptivi.<\/p>\n

Sni\u017eene vrednosti su obi\u010dno kod hiperfunkcije tiroideje, kod nekih bolesti kod kojih postoji te\u0161ko o\u0161te\u0107enje jetre (ciroza i te\u0161ki hroni\u010dni hepatitisi). Smanjen je i kod pothranjenosti, anemije i u slu\u010daju uzimanja lekova poput aspirina, estrogena, hormona \u0161titne \u017elezde.<\/p>\n

Po\u0161to je kao i ostali lipidi nerastvorljiv u vodi, u krvi se holesterol transportuje tako \u0161to se ve\u017ee za proteine grade\u0107i lipoproteine. Postoji vi\u0161e vrsta ovih lipoporoteina<\/strong>.<\/p>\n

Podeljeni su prema gustini na:<\/strong>
\n 
\n– VLDL <\/strong>(engl. Very Low Density Lipoprotein), lipoproteini vrlo male gustine<\/p>\n

– LDL<\/strong> (engl. Low Density Lipoprotein), lipoproteini male gustine<\/p>\n

– HDL<\/strong> (engl. High Density Lipoprotein), lipoproteini velike gustine.<\/p>\n

Eliminacija holesterola<\/strong> iz organizma se vr\u0161i preko \u017eu\u010di (konverzijom u holne kiseline), perutanjem ko\u017ee, mala koli\u010dina se gubi sa urinom, dok \u017eene koje doje gube ne\u0161to holesterola preko mleka.<\/p>\n

Njegova koncentracija u krvi je usko povezana sa metabolizmom masti u organizmu, a zavisi i od niza drugih faktora: pre svega, na\u010din ishrane, nasle\u0111a, rad hormona tj. \u017elezda sa unutra\u0161njim lu\u010denjem, funkcije i integriteta vitalnih organa poput jetre i bubrega.
\n <\/p>\n

HDL-holesterol<\/strong>
\n <\/p>\n

Od ukupnog holesterola u serumu oko 20% otpada na HDL holesterol. HDL holesterol, odnosno njegova podfrakcija, HDL2 ima protektivnu ulogu. \u0160to su vi\u0161e vrednosti HDL holesterola, to je bolje, jer ovaj holesterol „\u010disti“ krvne sudove.<\/p>\n

Normalne vrednosti su 1.03-1.55 mmol\/L<\/strong><\/p>\n

Pove\u0107ani HDL je pokazatelj za\u0161ti\u0107enosti od kardiovaskularnih bolesti.<\/strong><\/p>\n

I minimalno smanjenje upu\u0107uje na pove\u0107ani rizik od ateroskleroze (talo\u017eenja rnasno\u0107a na unutra\u0161njim zidovima krvnih sudova, \u0161to dovodi do njihovog za\u010depljenja i bolesti kao \u0161to su infarkt srca i mo\u017edani udar).<\/p>\n

HDL holesterol osoba mo\u017ee voljno da pove\u0107a:<\/strong>
\n <\/p>\n

– prestankom pu\u0161enja
\n– upra\u017enjavanjem fizi\u010dke aktivnosti
\n <\/p>\n

Na vrednosti HDL-a uti\u010de i pol (\u017eene ga imaju vi\u0161e jer estrogen uti\u010de na njegovo pove\u0107ano stvaranje) i na\u010din ishrane.<\/p>\n

 <\/p>\n

LDL holesterol<\/strong>
\n <\/p>\n

LDL holesterol ili \u2033lo\u0161 holesterol\u2033 i njegovo odre\u0111ivanje je va\u017eno kao faktor rizika za koronarna oboljenja i za one pacijente kod kojih je dijagnostikovana ateroskleroza<\/strong>.
\n <\/p>\n

LDL \u010destice delimi\u010dno odstranjuju hepatociti<\/strong>, ali glavnu ulogu imaju LDL receptori sme\u0161teni na povr\u0161ini \u0107elije.<\/p>\n

LDL \u010destica <\/strong>biva uvu\u010dena do lipozoma \u0107elije, a receptor se odvaja i kre\u0107e prema membrani da preuzme nove LDL \u010destice.<\/p>\n

LDL \u010destica<\/strong> po odvajanju od receptora nastavlja kretanje dublje u \u0107eliju i Apo protein se razgra\u0111uje na aminokiseline, a estri holesterola se hidrolizuju, osloba\u0111a se holesterol koji slu\u017ei:
\n <\/p>\n

– za izgradnju \u0107elijske membrane;
\n– reesterifikuje se;
\n– skladi\u0161ti se u \u0107eliji;
\n– napu\u0161ta \u0107eliju (u hepatocitima za sintezu \u017eu\u010di);<\/p>\n

Koli\u010dina holesterola koja \u0107e se na\u0107i u \u0107eliji odre\u0111ena je brojem LDL receptora \u0161to se odvija na principu negativne povratne sprege. Pove\u0107ana koli\u010dina holesterola u \u0107eliji spre\u010dava sintezu LDL receptora, a smanjena koli\u010dina holesterola u \u0107eliji nastaje inhibicijom stvaranja LDL receptora. Prema tome LDL receptori su odgovorni za odstranjivanje LDL holesterola iz plazme, a broj LDL receptora je klju\u010d za regulaciju LDL holesterola u plazmi.
\n
\nNormalne vrednosti su 1,55-4,53 mmol\/L<\/strong><\/p>\n

Povi\u0161ene vrednosti obi\u010dno su povezane sa nepravilnom ishranom i stresom. Tada se pove\u0107ava rizik nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Holesterol je nephodan sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake \u0107elije.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8282,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[874,1039,1774,365,410],"class_list":["post-8281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-holesterol","tag-ishrana","tag-pritisak","tag-zdrav-zivot","tag-zdravlje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8281","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8281"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8281\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8282"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8281"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8281"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8281"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}