{"id":8255,"date":"2014-12-16T01:00:00","date_gmt":"2014-12-16T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/selo-je-jedina-opcija\/"},"modified":"2022-02-25T12:38:38","modified_gmt":"2022-02-25T11:38:38","slug":"selo-je-jedina-opcija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/selo-je-jedina-opcija\/","title":{"rendered":"Selo je jedina opcija"},"content":{"rendered":"

Radnici koji i dalje imaju imovinu na selu i odlu\u010de da se bave povrtarstvom ili vo\u0107arstvom, podignu staklenike ili gaje cve\u0107e, mogli bi da \u017eive neuporedivo bolje na selu nego u gradu \u010dekaju\u0107i platu u propaloj firmi. <\/strong><\/p>\n

Istina, u o\u0161troj konkurenciji sa ratarima iz EU propa\u0161\u0107e mnogi koji se odlu\u010de za tradicionalne proizvode poput mleka ili \u017eivine, a uspe\u0107e samo oni koji uzgajaju tra\u017eenu robu poput povr\u0107a, cve\u0107a ili vo\u0107a, odnosno svega \u0161to zahteva mnogo rada. Naravno, ko pozajmi novac da bi pokrenuo posao, unapred je osu\u0111en na propast.<\/p>\n

\u0110or\u0111e Bugarin, sekretar Udru\u017eenja poljoprivrede, Privredne komore Vojvodine, obja\u0161njava kako je glavni preduslov za bilo kakvo pokretanje posla na selu – obradiva zemlja u vlasni\u0161tvu.<\/p>\n

– Ukoliko neki radnik ostane bez posla u fabrici, a nema neku zemlju na selu, mo\u017ee samo da radi kao traktorista, kod \u201esituiranog\u201c poljoprivrednika, naravno, ukoliko zna da vozi traktor <\/em><\/strong>– ka\u017ee Bugarin.<\/p>\n

– Realno, u sada\u0161njim uslovima pribli\u017eavanja EU, koji podrazumevaju i smanjenje carinske za\u0161tite, i manji poljoprivrednici, koji se ovim poslom bave ve\u0107 godinama, ima\u0107e ozbiljnih problema da opstanu, ukoliko izostane dr\u017eavna podr\u0161ka, koja bi ih pripremila za \u201eno\u0161enje\u201c sa konkurencijom.<\/p>\n

Poljoprivrednici, koji nemaju dovoljno zemlje, moraju, dodaje Bugarin, da se okre\u0107u znatno intenzivijim kulturama, odnosno, gajenju povr\u0107a, podizanju staklenika ili plastenika, pa i gajenju cve\u0107a:<\/p>\n

– Zemlji\u0161te u Srbiji kada se poredi sa cenama u EU, jo\u0161 uvek mo\u017ee da se kupi relativno povoljno, ali, problem je \u0161to mali broj poljoprivrednika, u ovakvoj situaciji, kada na selu jednostavno nema dovoljno novca, te\u0161ko mo\u017ee da ga kupi. Poljoprivrednici, sa manjim posedom, moraju se okretati profitabilnijoj proizvodnji, pre svega sto\u010darstvu, ali ne mle\u010dnom, jer \u0107e tu opstati samo oni sa farmama od 100 i vi\u0161e grla.<\/p>\n

Oni koji nemaju kapital koji bi ulo\u017eili u proiozvodnju moraju da budu – kreativni i da na malim povr\u0161inama uzgajaju atipi\u010dne biljke. Vo\u0107e se ne preporu\u010duje, jer se rod \u010deka godinama. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin \u0160evarli\u0107 po\u010detnicima, sa zemljom od 10 ari i blizinom izvora, predla\u017ee – blitvu.<\/p>\n

– Povr\u0107e<\/strong> daje najbr\u017ei obrt kapitala i mogu\u0107nost dve-tri berbe – ka\u017ee \u0160evarli\u0107.- Na 10 ari (100 puta 10 metara) u 17 redova na razmaku od 20 centimetara u martu se poseje blitva. Do leta \u0107e biti 8.500 stabljika sa po 30 listova. Sa 255.000 listova u sezoni sa 10 listova u vezici, koje \u0107e prodavati po 20 dinara, \u010dovek mo\u017ee da zaradi pola miliona dinara ili 40.000 dinara mese\u010dno. To podrazumeva \u010detiri meseca rada i branje na svaka tri dana. Ostatak koji ne proda treba da blan\u0161ira i pakuje u zamrziva\u010d, pa ih zimi prodaje restoranima kao prilog uz ribu. Do jeseni \u0107e ve\u0107 zaraditi novac da podigne mali plastenik i u njemu posadi ljute papri\u010dice koje \u0107e od Svetog Nikole do Svetog Jovana imati pet berbi. Blitva \u0107e i slede\u0107e godine roditi, jer je dvogodi\u0161nja biljka, a za dve godine ima\u0107e dovoljno novca da podigne staklenik i po\u010dne uzgoj skupljeg povr\u0107a.<\/p>\n

\u0160ANSA U ORGANSKOJ HRANI<\/strong><\/p>\n

Da bi \u017eiveo od ratarstva, poljoprivrednik treba da ima najmanje 300 hektara zemlje. Prose\u010dan posed u Srbiji ima oko pet hektara, tako da mnogi poljoprivrednici mogu da re\u0161e egzistenciju samo kroz plasteni\u010dku ili organsku proizvodnju.<\/p>\n

Organski proizvodi su i za 30 odsto skuplji od klasi\u010dnih, a oni koji su proizvedeni u Srbiji, izuzetno su tra\u017eeni u svetu.<\/p>\n

PLASTENICI<\/strong><\/p>\n

Stru\u010dnjaci godinama napominju kako bi, za poljoprivrednike koji imaju male posede, moglo bi da bude upravo podizanje plastenika ili staklenika. \u010cetvoro\u010dlana porodica, prema podacima stru\u010dnjaka sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, mo\u017ee da se izdr\u017eava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara. Izgradnja plastenika, u zavisnosti od opreme, ko\u0161ta od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a taj novac mo\u017ee da se isplati ve\u0107 za nekoliko godina. Prihodi sa jednog hektara pod plastenikom ili staklenikom mogu da budu ve\u0107i od prihoda sa \u010dak 150 hektara pod p\u0161enicom. Uprkos tome u Srbiji i dalje postoji mali broj plastenika i staklenika.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za radnike propalih firmi koji imaju ku\u0107u i zemlju na selu, poljoprivreda bi mogla da bude re\u0161enje egzistencije.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":8256,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[773,818,810,447,1811,1359,406,391,1392,393],"class_list":["post-8255","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-organska-hrana","tag-organska-proizvodnja","tag-plastenik","tag-poljoprivreda","tag-poljoprivredna-praksa","tag-posao","tag-povrce","tag-priroda","tag-proizvodnja-hrane","tag-selo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8255","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8255"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8255\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8256"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8255"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8255"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8255"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}