{"id":7969,"date":"2014-09-10T02:00:00","date_gmt":"2014-09-10T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/turisticka-atrakcija-let-beloglavog-supa\/"},"modified":"2022-02-25T12:38:19","modified_gmt":"2022-02-25T11:38:19","slug":"turisticka-atrakcija-let-beloglavog-supa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/turisticka-atrakcija-let-beloglavog-supa\/","title":{"rendered":"Turisti\u010dka atrakcija – let beloglavog supa"},"content":{"rendered":"

Veliku turisti\u010dka atrakciju celog ovog kraja predstavlja Specijalni rezervat prirode Uvac, sa kolonijom Beloglavog supa u kanjonu ove reke, na Uva\u010dkom jezeru. Kanjon Uvca se nalazi na severnoj strani Pe\u0161terske visoravni, ima povr\u0161inu od 600 kvadratnih kilometara i nadmorsku visinu od 1100 metara. Specijalni rezervat prirode je stavljen pod za\u0161titu dr\u017eave prevashodno da bi se o\u010duvala i razmno\u017eila ova korisna, retka, najve\u0107a ptica koja \u017eivi u na\u0161oj zemlji.<\/strong><\/p>\n

Na\u010din \u017eivota beloglavog supa, od iskona je privla\u010dio pa\u017enju ljudi, a kao \u010dista\u010d prirode“ uvek je boravio u njihovoj neposrednoj blizini. Posmatraju\u0107i ga dok krstari nebeskim plavetnilom, \u010dovek je vekovima pridavao zna\u010daj njegovom savr\u0161enom letu. Otuda verovanje kako sup mo\u017ee predvideti oluju, rasterati oblake, predosetiti nemile doga\u0111aje.<\/p>\n

Stari Grci i Rimljani, smatrali su ga svetom, bo\u017eanskom pticom i prinosili mu \u017ertve u nadi da \u0107e im njegovo pojavljivanje \u201eprore\u0107i“ ishode va\u017enih doga\u0111aja. Egipatska boginja Mut, bo\u017eanska majka, predstavlja se kao \u017eena koja nosi masku sa likom beloglavog supa. Na duploj kruni Donjeg i Gornjeg Egipta \u201epojavljuje“ se sa kobrom, simbolom Donjeg Egipta, na zagrobnoj masci Tutankamona.<\/p>\n

Mut je predstavljena hijeroglifskim simbolom beloglavog supa. Na nekim prikazima supova glava je postavljena iznad \u010dela boginje, dok joj krila prekrivaju ramena. Svi egipatski faraoni nosili su ga na oprsnicama kao za\u0161titu od zala u velikim bitkama. Tako\u0111e, mu\u017eu boginje Mut – Amonu u \u010dast, jednom godi\u0161nje, prino\u0161ena je \u017ertva kojom su se supovi \u010dastili.<\/p>\n

Vekovima, beloglavi sup je pratio pastire i stada. Zato je \u010desto prikazivan i uz slovenskog boga Velesa, za\u0161titnika sto\u010dara. Bio je simbol na pla\u0161tovima, grbovima i zastavama srednjovekovne srpske vlastele Nemanji\u0107a, Mrnjav\u010devi\u0107a, Lazarevi\u0107a i Crnojevi\u0107a. To je najbolja potvrda kako je i u srednjem veku nebeski kralj bio prisutan na ovim prostorima.<\/p>\n

Osim \u010dinjenice da je beloglavi sup le\u0161inar, da ne lovi plen i ne tra\u017ei \u017ertvu, ve\u0107 se hrani uginulim \u017eivotinjama \u010diste\u0107i prirodu, starom verovanju naroda kako je \u201esveta ptica“, doprinelo je i saznanje da nebeski kralj, zahvaljuju\u0107i svom jakom imunolo\u0161kom sistemu, spre\u010dava preno\u0161enje sto\u010dnih bolesti. U lancu ishrane ekosistema, njegova uloga je jedinstvena i nezamenljiva jer obavlja prirodnu recikla\u017eu i \u010disti prirodu od uginulih \u017eivotinja. Zato je ovaj ekolog cenjen svuda u svetu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Let nebeskog kralja<\/strong><\/span><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sve \u0161to ljudi saznaju o beloglavom supu jeste neizbe\u017ena \u201eposledica“ prvog susreta sa njim. Ono \u0161to tada naro\u010dito impresionira jesu njegov let i veli\u010dina. Impozantna! Raspon krila jedinke dosti\u017ee skoro 3 metra. To ga \u010dini mo\u0107nim leta\u010dem \u010diji let intrigira nau\u010dnike, posebno aeronauti\u010dare koji su saznanja o letu nebeskog kralja primenjivali pri konstrukciji letelica, padobrana i paraglajdera. Beloglavi supovi<\/strong> su visokoleta\u010di i na Balkanu lete do 3.000 metara. \u201eBele\u017eeni“ su na Prokletijama iznad Karanfila i na Durmitoru nad Bobotovim kukom.<\/p>\n

Obi\u010dno lete do 2.500 metara – podno\u017eja zone formiranja oblaka. Do ovih visina dopiru termali – topli vertikalni stubovi vetra (poput liftova) koje supovi koriste da bi se \u201epopeli“ na \u017eeljene visine. Termali nastaju usled nejednake brzine zagrevanja vazduha iznad razli\u010ditih tipova podloge (npr. vode i stene). Vazduh iznad kamena, br\u017ee se zagreva, pa po\u0161to je lak\u0161i, po\u010dinje da se di\u017ee poput balona. Supovi<\/strong> ih lako pronalaze i di\u017eu se zajedno sa njima bez mahanja krilima! Te\u017eina ptice od oko 8 kg pove\u0107ava parcijalni pritisak po jedinici povr\u0161ine krila, \u0161to stvara nove aerodinami\u010dke mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Kada dostignu visinu od 2.500 metara, prestaju da kru\u017ee i prelaze na jedrenje. Gubitkom jednog metra visine otklizaju 11 metara. Ovako mogu preleteti do 18 km, ali obi\u010dno pre\u0111u oko 8, po\u0161to ne lete pravo ve\u0107 kru\u017ee. Kada izgubivisinu sup nalazi novi termal koji mu omogu\u0107ava dalji put. Zato brzo prelaze velika rastojanja, a najkra\u0107a izme\u0111u dva termala, postaju putevi kretanja. Mada ovaj tip letenja koriste i neke druge ptice, ornitolozi tvrde kako su ga beloglavi supovi doveli do savr\u0161enstva uz minimalan utro\u0161ak energije, a da pritom lete brzinom i do 60 kilometara na \u010das.<\/p>\n

Poput svakog kralja, i ovaj nebeski, spreman je na svakojake avanture. O tome najbolje svedo\u010di doga\u0111aj od 29. novembra 1973. godine, kada se u zapadnoj Africi, iznad Abid\u017eana, glavnog grada Obale Slonova\u010de, na visini od 11.274 metra (37.000 stopa), jedan putni\u010dki avion sudario sa \u201evelikom pticom“, koja je, tvrdili su piloti, pre\u017eivela sudar i odletela!<\/p>\n

Tragovi udara i zaostalog perja, nedvosmisleno su pokazali da je to bio beloglavi sup, odnosno njegov veoma bliski afri\u010dki ro\u0111ak pegavi sup. Ovom neobi\u010dnom avanturom nebeski kralj se u\u010dvrstio na svom tronu, postaviv\u0161i ubedljivi rekord u visini leta, koji je ikada zabele\u017eila jedna ptica. Do tada, znalo se kako guske i \u017edralovi prele\u0107u najvi\u0161e grebene Himalaja (nadmorske visine od oko 8.850 metara).<\/p>\n

I danas je enigma kako je sup dospeo na ovu ekstremnu visinu, gde je temperatura oko minus 57 stepeni Celzijusa (-70,6 Farenhajta), a vazduh izuzetno redak sa pribli\u017eno 7 odsto kiseonika. Za ornitologa, dr Sa\u0161u Marinkovi\u0107a, iz Instituta za biolo\u0161ka istra\u017eivanja \u201eDoktor Sini\u0161a Stankovi\u0107“ u Beogradu, mogu\u0107e obja\u0161njenje je da ga je, iznad uobi\u010dajenih ruta od 3.000 metara, ponela vazdu\u0161na struja, dok su se za hladno\u0107u i redak vazduh pobrinule njegove prirodne karakteristike.<\/p>\n

Perje<\/strong>, po kome su ptice posebne u \u017eivotinjskom carstvu i koje im omogu\u0107ava da osvoje vazdu\u0161nu sredinu, ujedno je najbolji termoizolator koji trpi razliku temperature i do 80 stepeni. Kada je re\u010d o disanju na toj visini, ptice imaju vazdu\u0161ne kese koje omogu\u0107avaju da im skelet bude lak\u0161i, pa u njima izvesno vreme zadr\u017eavaju i vazduh koji \u201eponesu“ sa ni\u017eih visina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poput svakog kralja, i ovaj nebeski, spreman je na svakojake avanture.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7970,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[2007,685,1257,2008,1189,662,391,1190,2009,2010],"class_list":["post-7969","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-beloglavi-sup","tag-kanjon","tag-krila","tag-lesinar","tag-let","tag-nebo","tag-priroda","tag-ptica","tag-turizam","tag-uvac"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7969","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7969"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7969\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7970"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7969"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7969"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7969"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}