{"id":7685,"date":"2014-06-23T02:00:00","date_gmt":"2014-06-23T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/eko-zastita-biljaka-2-deo\/"},"modified":"2022-02-25T12:37:58","modified_gmt":"2022-02-25T11:37:58","slug":"eko-zastita-biljaka-2-deo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/eko-zastita-biljaka-2-deo\/","title":{"rendered":"Eko za\u0161tita biljaka 2.deo"},"content":{"rendered":"

Sredstvo za prskanje od crnog i belog luka<\/strong><\/p>\n

Ovo sredstvo koristi se protiv grinja i bu\u0111i te u slu\u010daju kada li\u0161\u0107e postane sme\u0111e. 500 g nase\u010denog crnog i belog luka potopite u 10 litara vode.<\/p>\n

Kada te\u010dnost prestane peniti, razredite je desetostrukom koli\u010dinom vode te njom prskajte zemlju protiv plesni. Od kuvanih ljuski crnog luka mo\u017eete napraviti i sredstvo za prskanje protiv insekata.<\/p>\n

Sredstvo protiv lisnih va\u0161i i gljivi\u010dnih bolesti<\/strong><\/p>\n

Lisne va\u0161i znaju ponekad biti stvarno dosadne. Najlak\u0161e \u0107emo ih odbiti od biljaka ako u blizini obolele biljke posadimo lavandu ili \u010dubar.<\/p>\n

Lisne va\u0161i mo\u017eete mlazom vode odstraniti sa biljaka. Taj postupak treba sprovoditi ujutro kako bi se biljke \u0161to pre osu\u0161ile na suncu. Ako to ne pomogne, mo\u017eete upotrebiti neko od prirodnih sredstava.<\/p>\n

Protiv lisnih va\u0161i, r\u0111e, grinja, gusenica i mrava u 10 l vode (najbolje ki\u0161nice) potopite 300 g sve\u017eih listova i cvetova pelina ili 30 g suvog pelina. Ostavite pelin da se potapa u vodi 2-3 dana, nakon \u010dega je te\u010dnost spremna za prskanje.<\/p>\n

Te\u010dno \u0111ubrivo od koprive<\/strong><\/p>\n

Plasti\u010dnu ili drvenu posudu napunite do pola koprivom i nalijte vodu do vrha. Posudu prekrijte mre\u017eicom, dva puta dnevno prome\u0161ajte te\u010dnost.<\/p>\n

Kada se te\u010dnost po\u010dne peniti, dodajte \u0161aku kamenog bra\u0161na kako biste neutralisali neprijatan miris. Kada se rastvor prestane peniti, gnojivo je gotovo. Koristite ju za polivanje u odnosu 1:10.<\/p>\n

Te\u010dno \u0111ubrivo od listova gaveza<\/strong><\/p>\n

Gavez sadr\u017ei gvo\u017e\u0111e, kalcijum, kalijum, fosfor i mangan. Sve su to mikroelementi potrebni biljkama za normalan rast i razvoj. \u0110ubrivo od gaveza ja\u010da biljke i oboga\u0107uje ih mineralima.<\/p>\n

Priprema se na isti na\u010din kao i \u0111ubrivo od koprive. Nakon nekoliko dana stajanja, kada se prestane peniti, sme\u0111e je boje i neprijatnog mirisa koji podse\u0107a na stajsko \u0111ubrivo. Razredite ga vodom u odnosu 1:10. Kvalitetno \u0111ubrivo dobi\u0107ete me\u0161anjem \u0111ubriva od koprive i gaveza u odnosu 1:1.<\/p>\n

\u0160ta jo\u0161 mo\u017ee da pomogne?<\/strong><\/p>\n

Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlu\u010duje sok koji poma\u017ee tlu pri osloba\u0111anju od \u0161tetnih materija. Koren kadifice izlu\u010duje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uni\u0161tavaju koren.<\/p>\n

Na mestima gde rastu kadifice i neven, u tlu nema zemlji\u0161nih \u0161teto\u010dina, ni gljivica. Leptira kupusara najbolje \u0107ete oterati iz zelja ako izme\u0111u zeljarica zasadite paradajz. Leptiri kupusari ne vole miris paradajza.<\/p>\n

Korisne \u017eivotinje – pomaga\u010di u borbi<\/strong><\/p>\n

Da bi smo u vrtu mogli primeniti biolo\u0161ku za\u0161titu, ne treba terati iz vrta sve \u017eivotinje. Nisu nam sve \u017eivotinje neprijatelji. Vrlo je va\u017eno zadr\u017eati korisne \u017eivotinje jer one poma\u017eu u borbi protiv \u0161teto\u010dina.<\/p>\n

U procesu suzbijanja \u0161teto\u010dina od velike koristi su \u017eivotinje koje se njima hrane.<\/strong><\/p>\n

Najbolji pomaga\u010di su ptice, je\u017eevi i \u017eabe koji jedu pu\u017eeve, ali i neki insekti kao \u0161to su bubamare, mre\u017eokrilke i bogomoljke, koji su prirodni neprijatelji lisnih va\u0161i.<\/p>\n

Bubamare i njene larve pojedu dnevno i do 400 lisnih va\u0161i. Da bi bubamare imale \u0161to jesti, ne treba uni\u0161tavati prve lisne va\u0161i koje se pojave u prole\u0107e, jer \u0107e se tako smanjiti broj bubamara kojih ionako ve\u0107 ima premalo.<\/p>\n

Ako ste u mogu\u0107nosti, za \u017eabe je dobro u vlastitom vrtu iskopati „malu baru“ i zasaditi vodeno bilje. \u017dabe \u0107e nastaniti baru, pa \u0107e opasnost od pu\u017eeva biti puno manja.<\/strong><\/p>\n

Da li ste znali da ptice na dan prikupe i do 30 kg gusenica i drugih parazita? Da bi ste privukli i zadr\u017eali ptice u svom vrtu, postavite im ku\u0107icu. Neka otvor ku\u0107ice bude okrenut prema jugoistoku.<\/p>\n

Preko leta im osiguravajte dovoljne koli\u010dine vode u plitkim posudama, a zimi hranu. Pti\u010dice \u0107e vas re\u0161iti parazita u ba\u0161ti i svakodnevno vas razveseliti svojim pevanjem.<\/p>\n

U vrtu nalazimo i pauke koji su prirodni neprijatelji muva i komaraca. Grabe\u017eljive grinje su prirodni neprijatelji crvenog pauka, ali i nekih drugih \u0161tetnih grinja.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i paraziti i kako ih se re\u0161iti<\/strong><\/p>\n

Lisne va\u0161i<\/strong><\/p>\n

To su mali ne\u017eni insekti koji mogu biti krilati ili beskrilni. Boja im zavisi o stadijumu razvoja i biljci hraniteljici pa mogu biti od svetlo\u017eute i zelene do crne boje.<\/p>\n

Hrane se sisanjem biljnih sokova i to na najne\u017enijim biljnim delovima – lisnim izbojima i cvetnim pupoljcima.<\/strong><\/p>\n

Izazivaju zastoj u rastu biljke, kovrd\u017eanje listova, iza njih ostaje medna rosa koja kaplje po donjim listovima \u010dine\u0107i ih lepljivim, a kasnije pocrne jer se na njima razvijaju gljive \u010da\u0111avice.<\/p>\n

Napadaju velik broj kultura. Javljaju se u prole\u0107e i jesen tokom toplog i suvog vremena, te nakon obilnih ki\u0161a.<\/strong><\/p>\n

Ako lisne va\u0161i jako napadaju neku biljku to je znak da je poreme\u0107ena njena cirkulacija. Ponekad je dovoljno da prekrijemo i prihranimo tlo kod korena biljke. Postoje biljke koje su va\u0161ima naro\u010dito privla\u010dne.<\/p>\n

Te biljke mo\u017eete saditi me\u0111u druge biljke da biste ih za\u0161titili. Na primer, sadite salatu i bob me\u0111u jagode. Va\u0161i \u0107e se preseliti na salatu i bob, a jagode \u0107e ostati neo\u0161te\u0107ene.<\/p>\n

Pu\u017eevi<\/strong><\/p>\n

Pu\u017eevi su \u010desti ne\u017eeljeni gosti u na\u0161em vrtu, a njihovih prirodnih neprijatelja je\u017eeva i \u017eaba sve je manje. Pu\u017eevi naj\u010de\u0161\u0107e napadaju zeleno lisnato povr\u0107e.<\/p>\n

Iako spori, vrlo su uporni i va\u0161em povr\u0107u mogu naneti veliku \u0161tetu. Hrane se no\u0107u jer im smeta sunce, pa ih je najlak\u0161e prona\u0107i kada padne mrak uz pomo\u0107 svetiljke. Pu\u017eeva se mo\u017eete re\u0161iti uz pomo\u0107 taloga kafe.<\/p>\n

Naime, pu\u017eevi ne vole talog kafe, jer je u ve\u0107oj koncentraciji otrovan. Napadnute biljke zalivajte talogom kafe koji ne samo da \u0107e oterati pu\u017eeve, ve\u0107 \u0107e i blago \u0111ubriti zemlju i istovremeno terati biljne mu\u0161ice.<\/p>\n

Budite umereni u zalivanju tla talogom od kafe jer on podi\u017ee kiselost zemlji\u0161ta. Tlo oko biljaka koje pu\u017eevi napadaju mo\u017eete posuti pepelom ili kamenim bra\u0161nom.<\/strong><\/p>\n

Kako bi ste pu\u017eeve dr\u017eali \u0161to dalje od va\u0161ih biljaka ovaj postupak treba ponavljati nakon svake ki\u0161e. Pu\u017eeve odbijaju i neke biljke kao \u0161to su dragoljub, \u017ealfija, timijan i ricinus.<\/p>\n

Zasadite li neku od tih biljaka uz ivicu gredice, pu\u017eevi ne\u0107e napadati va\u0161u biljku.<\/p>\n

Rovac<\/strong><\/p>\n

Rovac je jedan od u\u010destalih zemnih \u0161tetnika. Omiljena poslastica su mu gomolji i korenje. Rovac je no\u0107na \u017eivotinja i izlazi na povr\u0161inu zemlje samo no\u0107u.<\/p>\n

Njegov rov nije duboko u zemlji, pa \u0107ete ga najlak\u0161e uhvatiti ako u tlo ukopate posudu sa vodom, a sa strane postavite da\u0161\u010dice koje ga usmeravaju u posudu.<\/p>\n

Krtica<\/strong><\/p>\n

Krtica je korisna \u017eivotinja jer uni\u0161tava rovce i druge gusenice i crve, ali istovremeno pravi krti\u010dnjake koji naru\u0161avaju estetski izgled vrta.<\/p>\n

Krticu \u0107ete najlak\u0161e oterati ako u tlo ukopate praznu bocu, tako da vrh boce ukopate u otvor njegovog rova, paze\u0107i da ne za\u010depite grlo fla\u0161e. Zvukove koje proizvodi vetar i prazna boca, krtice ne mogu dugo podnositi pa odlaze.<\/strong><\/p>\n

Nau\u010dili ste kako prirodnim putem za\u0161tititi biljke. Prirodna za\u0161tita ne\u0107e svaki put biti tako efikasna kao hemijska. Postupak treba ponavljati i nekoliko puta, ali budite strpljivi i puni ljubavi prema biljci. Imajte na umu da je to va\u0161 doprinos o\u010duvanju \u017eivotne sredine, a prvenstveno va\u0161eg zdravlja.
\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nau\u010dite kako da za\u0161titite biljke prirodnim putem.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7686,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[816,1511,769,754,1477,629,1512,1513,1514,1515,451],"class_list":["post-7685","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-basta","tag-bastovanstvo","tag-biljke","tag-eko-zastita","tag-kopriva","tag-pelin","tag-ricinus","tag-stetocine","tag-suzbijanje","tag-tecno-dubrivo","tag-zivot-na-selu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7685","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7685"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7685\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7686"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7685"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7685"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7685"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}