Tako se za nekoliko decenija mentalni stav obi\u010dnog naroda u odnosu na hranu su\u0161tinski izmenio. Na\u0161i dedovi i bake su,terani sabla\u0161\u0107u gladi, smatrali da je sama \u010dinjenica da mogu da se hrane glavna garancija za odr\u017eavanje zdravlja ili njegove stabilizacije u slu\u010daju bolesti.<\/p>\n
Mnogi od nas, pod pretnjom bolesti \u201eizobilja\u201c, kao \u0161to je rak ili infarkt, svaki dan se sve vi\u0161e uveravaju da ishrana predstavlja uzrok najve\u0107eg broja oboljenja, ako ne i svih.<\/strong><\/p>\n Podstaknuti neprestanim i \u010desto kontradiktornim porukama \u0161tampe i televizije i pod njihovim uticajem koji u mnogim aspektima ima karakteristike mode (opsesije \u201edijetom\u201c) i \u010desto beskrupulozne komercijalne spekulacije, sve vi\u0161e se trudimo da shvatimo \u0161ta nam \u201e\u010dini dobro\u201c, a \u0161ta \u201e\u010dini lo\u0161e\u201c. Tako da vi\u0161e nismo u stanju da \u017eivimo mirno i prirodno u svom odnosu sa hranom<\/p>\n O\u010dito da je verovanje da prosto uzimanje hrane mo\u017ee samo po sebi da garantuje zdravlje i da re\u0161i bilo koji problem, bilo jednako neopravdano u pro\u0161losti kao \u0161to je danas preterana panika.<\/strong><\/p>\n Umesto toga, razumnije je da razmi\u0161ljamo da s obzirom na to da su se u kratkom vremenu radikalno izmenili ekonomski uslovi, ritam i navike svakodnevnog \u017eivota, moramo svesno da razvijemo obrazovanje o ishrani koje je adekvatno ovim promenama, da bismo sveli na minimum ve\u0107 poznate rizike i nedostatke i s druge strane, na najbolji ne\u010din koristili pozitivne mogu\u0107nosti.<\/p>\n Prvi korak je svakako sticanje dovoljno informacija za kretanje s poznavanjem \u010dinjenica na terenu na kojem su re\u010di kao proteini, glicidi, lipidi, vitamini ili mineralne soli nejjednostavnije. To je, me\u0111utim, samo prvi korak.<\/strong><\/p>\n Na\u0161i stari nisu raspolagali ovim spoznajama, pa ipak analiza tradicionalnih i regionalnih kuhinja, s naro\u010ditim jelima koja su povezana s godi\u0161njim dobima is kalendarom, kao i s karakteristi\u010dnim na\u010dinom pripremanja i kombinovanja raznih namirnica, otkriva veliko konkretno znanje.<\/p>\n Budu\u0107i da je izgubljeno to znanje, \u010diju je vrednost i utemeljenost potvrdio neprekidni niz nau\u010dnih radova i istra\u017eivanja, ostaje nam da sada prona\u0111emo put prema zdravoj ishrani, \u0161to zna\u010di da ponovo nau\u010dimo da \u201ejedemo dobro\u201c da bismo se \u201eose\u0107ali bolje\u201c.<\/strong><\/p>\n Samo u ovom smislu moze zaista da bude korisno i konstruktivno usvajanje osnovnih teorijskih spoznaja o raznim aspektima ishrane u odnosu na potrebe ljudskog organizma i prirodne ravnote\u017ee. Ostaje stvarni cilj da mo\u017eemo da sednemo za trpezu da bismo dobili istovremeno zdravlje, op\u0161te blagostanje, zadovoljstvo i radost.<\/p>\n Odnos zdravlje-radost,naro\u010dito na polju ishrane, predstavlja, u stvari, su\u0161tinu. Najve\u0107i deo raznih na\u010dina ishrane formiranih \u201eza stoli\u0107em\u201c ne uspeva zato \u0161to ih napu\u0161tamo nekoliko dana posle dono\u0161enja dobrovoljne odluke da \u0107emo ih se savesno dr\u017eati.<\/strong><\/p>\n Takva nametanja u ishrani ne hvataju koren u individualnom i kolektivnom \u201epam\u0107enju\u201c da bi se opravdalo \u017ertvovanje i odricanje; oduzimaju prirodnu sklonost prema raznolikosti i demonizuju prekora\u010denja; iznad svega, pretvaraju odre\u0111ena jela koja bi mogla, da smo slobodni da ih biramo, da nam priu\u0161te radost, u neprijatne \u201elekove\u201c zato \u0161to su nametnuta spolja. A poznato je da \u201elekovi\u201c uvek ra\u0111aju negativan psiholo\u0161ki otpor zato \u0161to isti\u010du manje-vi\u0161e realno stanje bolesti.<\/p>\n Ishrana pored toga \u0161to je potreba, mo\u017ee i mora da postane zadovoljstvo.<\/strong> Dobro poznavanje biljnih proizvoda i oblika najpovoljnijeg uzimanja za organizam u saglasju je, u stvari, sa istovremenim otkrivanjem novih ukusa, koji su zaboravljeni ili zanemareni samo zbog unosnijeg razvoja prehrambene industrije.<\/p>\n Kada zatim shvatimo da iz radosti ovakvog otkri\u0107a mogu da nestanu konkretne prednosti za zdravlje i mogu\u0107nosti preventive ili le\u010denja velikog broja poreme\u0107aja koji nas poga\u0111aju, u\u010dvr\u0161\u0107uje se veza s prirodom, koja je danas tako opasno kompromitovana. Kada se otkrije blagotvorno lice prirode koja nas hrani, otki\u0107e se njeno lice koje le\u010di.<\/p>\n U ovom smislu obrazovanje o ishrani<\/strong>, da krenemo od obavezne \u0161kole, razvija su\u0161tinsku ulogu<\/strong>. U stvari, uveliko je dokazano da je pojava takozvanih degenerativnih bolesti, kao \u0161to su sr\u010dana i vaskularna oboljenja, ili bolesti promene gra\u0111e (infarkt, dijabetes, kostobolja, vi\u0161ak masno\u0107a u krvi itd.), velikim delom odre\u0111ena neumereno\u0161\u0107u, poreme\u0107ajem ravnote\u017ee i gre\u0161kama u ishrani.<\/p>\n Osim toga, dobri i stabilni fizi\u010dki uslovi, koje garantuje adekvatna ishrana, predstavljaju najbolje sredstvo za uklanjanje bolesti infektivnog, upalnog i parazitskog porekla.<\/strong><\/p>\n Na ovo se nadovezuje paradoks na\u0161eg doba, koji je odvratan svakoj moralnoj savesti: dok se u dru\u0161tvu kao \u0161to je na\u0161e oboleva zbog takve neumerenosti, poreme\u0107aja ravnote\u017ee ili gre\u0161aka, u mnogim delovima sveta se umire od gladi, a pothranjenost \u010dini ljude naro\u010dito krhkim i izlo\u017eenim svakojakim bolestima.<\/p>\n U najra\u0161irenijoj molitvi u hri\u0161\u0107anskom svetu i dalje se moli, kao \u010din bo\u017eije plemenitosti, za \u201ehleb nasu\u0161ni\u201c, a bod \u201ehlebom\u201c se prirodno podrazumeva hrana koja je potrebna i dovoljna za \u017eivot. U stvarnosti, \u0161to se nas ti\u010de, konzumiramo znatno vi\u0161e od onoga \u0161to nam je neophodno.<\/strong><\/p>\n To zna\u010di da u organizam u<\/strong>nosimo vi\u0161e \u201ekalorija\u201c nego \u0161to nam je potrebno<\/strong> za individualnu energetsku potro\u0161nju. Ovaj pojam je manje nejasan nego \u0161to izgleda, a da bismo ga razjasnili, mo\u017ee da bude korisno pore\u0111enje ljudskog organizma s ma\u0161inom, shva\u0107en kao mehanizam koji je sposoban da koristi odre\u0111enu energiju i da je pretvara u drugu.<\/p>\n Drugim re\u010dima, preko hrane, svoju \u201e\u017eivotnu ma\u0161inu\u201c snabdevamo hemijskim gorivom koje ona mo\u017ee da pretvori u kalorije (toplotna energija) i u kretanje (mehani\u010dka energija), kao \u0161to se \u010dini benzinom ili naftom da bi automobili mogli da funkcioni\u0161u.<\/strong><\/p>\n Ako je, me\u0111utim, u na\u0161em slu\u010daju snabdevanje preterano u odnosu na potrebe, energija koja ostane neutro\u0161ena akumulira se u organizmu u obliku rezervnih masti.<\/p>\n Razne namirnice imaju raznu kalorijsku ili energetsku vrednost, svejedno kako da se izrazimo. Najkalori\u010dnije namirnice su masti, ili lipidi, i ugljeni hidrati, ili gliceridi (\u0161e\u0107eri i skob). Nasuprot tome, namirnice s najni\u017eom energetskom vredno\u0161\u0107u jesu one koje su bogate vodom, kao \u0161to je povr\u0107e i najve\u0107i deo so\u010dnog vo\u0107a.<\/p>\n Smanjenje potro\u0161nje vo\u0107a i povr\u0107a<\/strong> u odnosu na pro\u0161lost, naro\u010dito u ishrani dece, nije strana \u010dinjenica uznemiruju\u0107em \u0161irenju gojaznosti<\/strong>: osim nezamenjivog doprinosa u ulozi vitalnih supstanci, vo\u0107e i povr\u0107e su neophodni za saop\u0161tavanje organizmu \u201eporuke\u201c o sitosti, omogu\u0107uju\u0107i na taj na\u010din prirodno samoregulisanje gladi, pri \u010demu jo\u0161 pru\u017eaju pravu radost i zadovoljstvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas se \u010dini da bogata dru\u0161tva kao \u0161to je na\u0161e dopu\u0161taju svakome da bira kako, kad i iznad sveka \u0161ta \u0107e jesti. U odnosu na milione ljudi koji jedu ako i kako mogu, u naprednim industrijskim dru\u0161tvima, barem prividno, jede se ako se i kako se \u017eeli i kao zdravstvena praksa predla\u017ee se upravo periodi\u010dni post.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7662,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[293],"tags":[619,1039,322,406,408,569,364,365,313,410],"class_list":["post-7661","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vodic-za-zdrav-zivot","tag-hrana","tag-ishrana","tag-lecenje","tag-povrce","tag-voce","tag-zdarava-hrana","tag-zdrav-nacin-zivota","tag-zdrav-zivot","tag-zdrava-ishrana","tag-zdravlje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7661","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7661"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7661\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7662"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7661"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7661"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7661"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n<\/strong>Hrana i bolest<\/strong><\/span><\/p>\n
\nDru\u0161tvo s perspektivom je dru\u0161tvo koje mo\u017ee da garantuje deci i adolescentima da rastu zdravo<\/strong>, \u017eenama da se na adekvatan na\u010din odnose prema trudno\u0107i i dojenju, odraslima da razviju svoju produktivnu ulogu s potrebnim fizi\u010dkim i mentalnim resursima, starcima da ne moraju da \u017eive poslednju fazu \u017eivota u ropstvu najrazli\u010ditijih slabosti i uznemirenja.<\/p>\n