{"id":7555,"date":"2014-05-25T02:00:00","date_gmt":"2014-05-25T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/kuce-od-slame\/"},"modified":"2022-02-25T12:37:49","modified_gmt":"2022-02-25T11:37:49","slug":"kuce-od-slame","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/kuce-od-slame\/","title":{"rendered":"Ku\u0107e od slame"},"content":{"rendered":"

Pro\u0161la je decenija od tada a ovaj zanimliv sistem gradnje jo\u0161 uvek nije iza\u0161ao iz mode. <\/strong><\/p>\n

Zapravo, kori\u0161\u0107enje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala \u2013 stabljike \u017eitarica ili drugih industrijskih biljaka, odli\u010dne mehani\u010dke i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbe\u0111uju ku\u0107ama od slame sigurnu budu\u0107nost.<\/p>\n

Veoma \u010dest prvi komentar na pomen ku\u0107a od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. Gradilo se uveliko do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Za\u0161to? Zato \u0161to smo zaludni, sentimentalni ili ekscentri\u010dni, ili zato \u0161to ono \u0161to valja ne treba odbacivati?<\/p>\n

Brojne su predrasude o ovim ku\u0107ama:<\/strong><\/p>\n

– lako se zapale i brzo gore,
\n– ispunjene su insektima i glodarima,
\n– nestabilne su, itd.<\/p>\n

Slama gori, ali gori i papir, pa ipak \u0107ete upalja\u010dem te\u0161ko uspeti da zapalite sklopljen telefonski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku neza\u0161ti\u0107enu termoizolaciju zato \u0161to im je toplo (slama ne predstavlja izvor hrane). Uostalom, kod nas samo graditelji bez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odbace bilo kakvu mogu\u0107nost gra\u0111enja ovakvih ku\u0107a.<\/p>\n

Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije \u2013 mnoge vojvo\u0111anske, \u0161umadijske, ili ku\u0107e isto\u010dne i ju\u017ene Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vra\u0107a ih u prvobitno stanje.<\/p>\n

Prostorije pre vi\u0161e decenija izolovane karatavanom, vitlovkama <\/strong>(valjci od blata kojima je formiran plafon vojvo\u0111anskih ku\u0107a), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pru\u0107a, i danas su jednako prijatne zimi i leti.<\/p>\n

U ovom tekstu kori\u0161\u0107eni su prvenstveno saveti i preporuke severnoameri\u010dkih graditelja, jer je njihovo iskustvo u gradnji balama slame veliko i potvr\u0111eno na brojnim objektima koji trpe te\u017ee klimatske uslove nego \u0161to su oni na teritoriji RS.<\/p>\n

Najosnovnije, u SAD su bale slame prihva\u0107ene kao gra\u0111evinski materijal izvrsnih karakteristika, podle\u017eu svim propisima, moraju imati sertifikate i specifikacije kao i svaki drugi materijal, tj. moraju ispunjavati stroge zahteve bezbednosti, mehani\u010dkih karakteristika, dugotrajnosti, protivpo\u017earne za\u0161tite.<\/p>\n

Do sada je bilo dovoljno prilika da se ispitaju i mnoge druge negativne pretpostavke kojih se obi\u010dno ne dosete ni najve\u0107i skeptici \u2013 i sve su se pokazale kao pogre\u0161ne ili neosnovane. <\/p>\n

Dobre mehani\u010dke osobine kao preduslov lako\u0107e oblikovanja prostora<\/strong><\/p>\n

Danas je u SAD mogu\u0107e kori\u0161\u0107enje i dodatno kompresovanih bala koje izdr\u017eavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmi\u0161ljene za podlo\u0161ku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima).<\/p>\n

Zid od standardnih bala izdr\u017eava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po du\u017enom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta vi\u0161e \u2013 4,5 do 7t po metru zida! <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\nPredstavljene nose\u0107e karakteristike bez problema prihvataju optere\u0107enje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno \u0107e unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu.<\/p>\n

Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom polo\u017eaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopu\u0161ta i horizontalno se\u010denje motornom testerom kako bi se dobila \u017eeljena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).<\/p>\n

Mehani\u010dke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje \u0161to u ovom slu\u010daju zna\u010di da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pru\u017eanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).
\n
\nOtpornost na vlagu<\/strong><\/p>\n

Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vla\u017enosti (preko 20% suve mase, tj. relativne vla\u017enosti 70-80%). Ozbiljnija o\u0161te\u0107enja javljaju se tek kada je slama du\u017ei vremenski period izlo\u017eena ovim uslovima. Hroni\u010dna naizmeni\u010dna promena vla\u017enosti ne predstavlja nikakvu pretnju.<\/p>\n

U Kaliforniji periode intezivne ki\u0161e prate dani suvog vetra koji odli\u010dno isu\u0161e zidove. Iz tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao \u0161to je to npr. slu\u010daj u Britaniji (me\u0111utim, ova nepogodnost va\u017ei i za sve druge fasadne sisteme).<\/p>\n

Vlaga na fasadi pre\u0111e 20% prilikom du\u017eeg perioda intezivnih ki\u0161a, ali se skoro uvek sasvim osu\u0161i pre nego gljivice uspeju da se razmno\u017ee u broju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.<\/p>\n

Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji na\u010din da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vla\u017enosti pravilno oblaganje bala na takav na\u010din da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okru\u017eenje, dr\u017ee\u0107i je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u enterijeru.
\n
\nOtpornost na insekte i pesticide<\/strong><\/p>\n

U pore\u0111enju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu (u SAD termiti predstavljaju \u010destu opasnost za objekte od materijala organskog porekla). U svakom slu\u010daju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom za\u0161tite drveta.<\/p>\n

Same bale daju insektima mnogo manje prostora za \u017eivot i kretanje nego npr. bondruk sistem koji se ina\u010de koristi u SAD (mada su i kod nas sve \u010de\u0161\u0107i \u0161uplji zidovi sa gipskartonskim plo\u010dama). Za razliku od sena, slama sadr\u017ei veoma malo hranljivih sastojaka i sama po sebi ne privla\u010di insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna za\u0161tita bala koja se i ina\u010de koristi prilikom dezinsekcije. <\/p>\n

Termi\u010dke karakteristike<\/strong><\/p>\n

Zidovi od bala slame za\u0161ti\u0107eni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i emisije toplote: u toku dana sakuplja\u0107e toplotu i zatim je u toku no\u0107i ispu\u0161tati u prostoriju, istovremeno se hlade\u0107i, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali sve\u017einu sakupljenu u toku no\u0107i. Ova osobina done\u0107e velike prednosti u komforu tokom sve du\u017eeg leta, ali osnovna prednost jeste efekat na potro\u0161nju energije.
\n
\nGradnja<\/strong><\/p>\n

Kao kod monta\u017enih, skelet ku\u0107a od bala slame postavlja se na pripremljenu osnovu (temeljne stope i temeljna plo\u010da). Zidovi od bala slame, uglavnom, mada ne i obavezno, formiraju se tek po postavljanju krovnog pokriva\u010da kako bi bili za\u0161ti\u0107eni od vremenskih uticaja u toku ugradnje (pre nego \u0161to za\u0161titu preuzme obloga od maltera).<\/p>\n

Me\u0111utim, skelet koji formira objekat mo\u017ee biti dimenzionisan i prema samom sebi jer \u0107e te\u017einu zavr\u0161nog oblaganja krova, i kompletnog objekta, dobrim delom preuzeti zidovi.<\/p>\n

Prethodno se postavi za\u0161titni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida: sloj \u0161ljunka ili daske (za\u0161ti\u0107ene premazima ili folijama). Prilikom formiranja zidova dodatno se mo\u017ee postaviti laka armatura: metalne \u0161ipke ili pru\u0107e (analogno primeru iz na\u0161e prakse gde je kod vojvo\u0111anskih ku\u0107a preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske).<\/p>\n

Tako\u0111e, bez obzira da li se zid od bala slame su\u010deljava ili suti\u010de sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza bi trebalo biti dodatno oja\u010dana armaturnim \u0161ipkama koje \u0107e biti upu\u0161tene u drugi zid najmanje 15cm. Mogu\u0107a je kombinacija ovih zidova sa svim drugim materijalima: opekom, penobetonskim elementima, ali i metalnim profilima za staklene zavese. <\/p>\n

 <\/p>\n

Zavr\u0161na obrada zidova<\/span><\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

Povr\u0161ine bala slame nude odli\u010dnu mehani\u010dku vezu za spolja\u0161nje i unutra\u0161nje oblaganje zida cementnim ili kre\u010dnim malterom, bez potrebe za mre\u017eicom i sl.<\/p>\n

Mre\u017eica, tj. lako armiranje mogu biti kori\u0161\u0107eni onda kada obloga bala ima i konstruktivno-nose\u0107u ulogu, ili kada se \u017eeli dodatna sigurnost od pojavljivanja povr\u0161inskih pukotina na samoj oblozi zida \u2013 malteru.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, pri\u010dvr\u0161\u0107ivanje mre\u017ee na zid sasvim je jednostavno uz pomo\u0107 \u017eice ili du\u017eih \u0161ipki.<\/p>\n

Zbog prirodnih neravnina zida od slame pre treba koristiti nepravilan raspored ovakvih ankera nego bilo kakvu vrstu obrasca, osim osnovnog kriterijuma dobre pri\u010dvr\u0161\u0107enosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jo\u0161 devedesetih godina pro\u0161log veka i do nas je stigla vest o ku\u0107ama od slame koje su u SAD postale pravi hit.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7556,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[1238,353,1239,354,498,671,1240,1241,1242,1243,445,870,1244,391,483,1245,450],"class_list":["post-7555","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-atom","tag-biblija","tag-blato","tag-bog","tag-dokaz-stvaranja","tag-energija","tag-gradjevinarstvo","tag-insekti","tag-izdrzivost","tag-izolacija","tag-kreacionizam","tag-kuca","tag-materija","tag-priroda","tag-slama","tag-sljunak","tag-stvaranje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7555","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7555"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7555\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7556"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7555"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7555"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7555"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}