{"id":7313,"date":"2014-04-09T02:00:00","date_gmt":"2014-04-09T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/kratak-kurs-organskog-povrtarstva\/"},"modified":"2022-02-25T12:37:30","modified_gmt":"2022-02-25T11:37:30","slug":"kratak-kurs-organskog-povrtarstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/kratak-kurs-organskog-povrtarstva\/","title":{"rendered":"Kratak kurs organskog povrtarstva"},"content":{"rendered":"

Koliko ste se puta gledaju\u0107i na pija\u010dnim tezgama paradajz, paprike ili krastavac , zapitali da li su i \u010dime prskani<\/p>\n

<\/strong>Da li vas je prodavac uverio da je sve uzgajano po ekolo\u0161kim standardima? Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, mo\u017eda, imanje na selu, stoji neiskori\u0161\u0107eno, uzgojite sami organsko vo\u0107e i povr\u0107e, tada \u0107ete znati da je 100% \u010disto. U\u010dni\u0107ete puno ne samo za zdravlje ve\u0107 i za ku\u0107ni bud\u017eet. Nudimo vam odgovore na pitanja: koje mesto i zemlji\u0161te odabrati za povrtnjak, kako i kada sejati i zalivati, kako povr\u0107e za\u0161titi na prirodan na\u010din.<\/p>\n

Pravo mesto : Daleko od zaga\u0111iva\u010da.<\/strong><\/p>\n

Povr\u0107e treba gajiti iza ku\u0107e i pomo\u0107nih zgrada, odnosno \u0161to dalje od puteva i drugih mogu\u0107ih zaga\u0111enja. Zemlji\u0161te o\u010distiti od kamenja, delova cigala, crepova i ostalog otpada, a ukloniti i nepo\u017eeljno \u017ebunje i drve\u0107e, s tim da se ne ukloni i povr\u0161inski najaktivniji sloj zemlji\u0161ta. Ukoliko se to desi, neophodno je ovakva mesta nasuti nekim od organskih \u0111ubriva.<\/p>\n

Povrtnjak ne sme biti u senci zgrada, jer ve\u0107ina povrtarskih vrsta tra\u017ei dosta svetla i toplote. Ima\u0107e dobar polo\u017eaj ako je sa severne strane za\u0161ti\u0107en, pa se zemlji\u0161te u prole\u0107e br\u017ee zagreva. Izvrsno bi bilo da je malo nagnut prema jugu ili jugoistoku, jer bi tako imao dovoljno sunca, a zemlji\u0161te ne bi bilo prevla\u017eno. Nepovoljan je otvoreni polo\u017eaj povrtanjaka, zbog nekada hladnih prole\u0107nih vetrova koji mogu da o\u0161tete rano zasejano povr\u0107e, pa raste sporije i slabije. Pored toga, isu\u0161ivanje zemlji\u0161ta i ispravanje biljaka u tom slu\u010daju je ve\u0107e.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\nDobro bi bilo da postoji mogu\u0107nost navodnjavanja kvalitetnom vodom iz jezera, bare ili potoka \u2013 reka. Ako toga nema, mora se obezbijediti bunarska ili voda iz gradskog vodovoda, mada su one nejnepogodnije jer su hladne, a voda iz gradske mre\u017ee sadr\u017ei i hlor.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107e je da su povrtanjak i vo\u0107njak na istom mestu. U tom slu\u010daju, povr\u0161ina namenjana povr\u0107u treba da ma dovoljno direktne i difuzne suna\u010dane svetlosti, pa valja prilagoditi i na\u010din orezivanja vo\u0107aka.<\/p>\n

Povr\u0107e je pogodno sejati u leje (po mogu\u0107stvu u pravcu istok-zapad), dimenzija 1-1,2 m \u0161irine i 2-3 m du\u017eine (ili du\u017ee), sa stazama od 30 cm. Tako se cela leja mo\u017ee obraditi bez ga\u017eenja.<\/p>\n

Od potreba zavisi, da li \u0107ete se baviti i ranom ili kasnom proizvodnjom u za\u0161ti\u0107enom prostoru, pa ukoliko se odlu\u010dite, predvidite njegovo mesto.<\/p>\n

Izbor zemlji\u0161ta: Najbolja su neutralna.<\/strong><\/p>\n

Za povrtnjak izaberite srednje zbijena zemlji\u0161ta, mogu se koristiti i te\u017ea \u2013 zbijena zemlji\u0161ta, pa i pesku\u0161e, ali je onda izbor vrsta povr\u0107a koje se mogu gajtiti ograni\u010den.<\/p>\n

Na te\u0161kim zemlji\u0161tima korenov sistem biljaka nema dobre uslove za razvoj, pa se \u010destim obradama i \u0111ubrenjem organskim \u0111ubrivima obradivi sloj mora odr\u017eavati rastresitim. Ovakva zemlji\u0161ta imaju obi\u010dno i plitak vodo-nepropusni sloj. Zemlji\u0161ta ovoga tipa pogodna su za kupusnja\u010de i kasne useve.<\/p>\n

Peskovita \u2013 rastresita zemlji\u0161ta nemaju dovoljno hraniva, lo\u0161e je i snabdevanje vodom, pa se moraju \u010de\u0161\u0107e \u0111ubriti organskim \u0111urivima. Pogodna su za ranu proizvodnju, jer se lak\u0161e i br\u017ee zagrevaju, a odli\u010dna su za korenaste kulture. Zbog velikih potreba biljaka za vodom, ne odgovaraju za letnju proizvodnju.<\/p>\n

Odabrano zemlji\u0161te treba pedolo\u0161ki ispitati ( u najbli\u017eem agrozavodu), prvenstveno zbog pH reakcije. Hemijska reakcija zemlji\u0161ta mo\u017ee se prepoznati i po kulturama koje rastu na njima. Na kiselim zemlji\u0161tima rastu \u2013 kiseljak, rastavi\u0107 i bokvica, a na neutralnim \u2013 pirevina, kupina i detelina. Ve\u0107ina povrtarskih kultura zahteva neutralno zemlji\u0161te.<\/p>\n

Specifi\u010dna melirativna mera kojom se zemlji\u0161te hemijski dovodi u stanje pogodno za \u017eivot gajenih biljaka jeste i uno\u0161enje kalcijuma a naj\u010de\u0161\u0107e kre\u010dnjaka i kre\u010da, radi smanjenja kiselosti zemlji\u0161ta.<\/p>\n

Navodnjavanje i odvodnjavanje naj\u010de\u0161\u0107e su hidrotehni\u010dke mere kojim se zemlji\u0161ta popravljaju.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako sejati: U redove, ku\u0107ice ili \u201coma\u0161ke\u201d ?<\/span>
\n<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\nSeme se seje u redove \u201coma\u0161ke\u201d po celoj povr\u0161ini ili u ku\u0107ice. Setvom u redove, posti\u017ee se pravilan raspored, odnosno svaka biljka dobija svoj vegetacioni prostor koji se kasnijim korekcijama (prore\u0111ivanjem, podsa\u0111ivanjem i li podsejavanjem) dovodi u optimalan.<\/p>\n

Setva oma\u0161ke koristi se kod proizvodnje rasada, setve spana\u0107a i rotkvice. Pri ovakvom rasporedu semena, poseban problem predstavljaju pokorica i korovi, koje je te\u0161ko uni\u0161titi okopavanjem.<\/p>\n

U ku\u0107ice se uobi\u010dajeno seju pasulj, boranija, lubenica, krastavac, dinja, kukuruz \u0161e\u0107erac pa i paradajz. Setva u ku\u0107ice po\u017eeljna je ako je zemlji\u0161te ne\u0161to vla\u017enije, kad se o\u010dekuje ne\u0161to du\u017ee nicanje semena ili kada se nakon setve mo\u017ee obrazovati pokorica koju samo semenke posejane u grupi mogu probiti.<\/p>\n

Dubina setve je veoma bitna. Sitno seme , ako je posejano dublje od optimalne dubine, ne mo\u017ee da nikne. Ili, obratno: krupnije seme, bli\u017ee povr\u0161ini tako\u0111e propada, zbog nedovoljne vlage i nemogu\u0107nosti da klica \u201cprobije\u201d semenja\u010du. Seme mo\u017ee propasti i zbog ve\u0107eg kolebanja toplote.<\/p>\n

Kod ru\u010dne setve sitnog semena, seme se mo\u017ee me\u0161ati sa nekim materijalom (piljevina, pesak, prekrupa itd), koji omogu\u0107ava ravnomerniji raspored semena kao i pravac redova.<\/p>\n

Zbog sadr\u017eaja eteri\u010dnog ulja, semena celera, mrkve ni\u010du dugo (15-40 dana) pa im se zato dodaju semena salate, kupusa ili rotkvice koja br\u017ee ni\u010du i omogu\u0107avaju me\u0111urednu obradu zemlji\u0161ta dok glavni usev ne nikne.<\/p>\n

Prilikom setve (ili sadnje), redove podstavljate u pravcu \u010destih vetrova. Na taj na\u010din se obezbje\u0111uje dobro provetravanje biljaka pri \u010demu nema zadr\u017eavanja visoke vla\u017enosti u njihovoj blizini, neophodnog uslova za razvoj mnogih patogenih gljiva. Izme\u0111u redova i biljaka ostavljati neophodno rastojanje – ne saditi pregusto.<\/p>\n

Plodored je najva\u017eniji !<\/strong><\/p>\n

Da bi se parcela \u0161to bolje iskoristila i omogu\u0107ilo dobijanje dva ili vi\u0161e useva tokom godine, mora se voditi ra\u010duna o plodoredu (pravilna smena useva tokom vremena na i stoj povr\u0161ini). Tako su mahunarke (gra\u0161ak, boranija itd.) dobar predusev za ve\u0107inu povrtarskih kultura osim za same mahunarke i delimi\u010dno za lisnato povr\u0107e (zbog mogu\u0107nosti pojave trule\u017ei i nematoda).<\/p>\n

Paradajz , papriku, krompir, korenasto povr\u0107e, lukove mahunarke dobro je saditi posle krastavaca, tikve dinje i lubenice. Posle korenastog povr\u0107a i kupusnja\u010de dobro je sejati i papriku , paradajz, krompir, plavi patlid\u017ean i dr.<\/p>\n

Pridr\u017eavanje plodoreda tako\u0111e je preventivna mera za\u0161tite jer se njime spre\u010dava nagomilavanje inokuluma i \u0161teto\u010dina koje bi ina\u010de bile neizbe\u017ene gajenjem iste ili sli\u010dne kulture uzastopno.<\/p>\n

 <\/p>\n

Te\u010dna biljna \u0111ubriva<\/strong><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\nFermentisani ekstrakt komora\u010da (Foeniculum vulgare) koji se pripremi za 3-4 dana, odli\u010dno je azotno \u0111ubrivo za paradajz, celer i kupusnja\u010de u rastvoru 10-20. Rastvorom se prska zemlji\u0161te uz biljke ili se prihranjuje preko lista (1:50). Fermentisani ekstrakt komora\u010da, u razbla\u017eenju 1:20, koristi se za \u0111ubrenje jednom nedeljno. Te\u010dna \u0111ubriva od kupusnja\u010da, posebno od kelja, daju dobre efekte u gajenju pasulja , krastavaca, tikvi, krompira, paradajza i celera.<\/p>\n

Ovaj ekstrakt (3 kg sve\u017eih listova na 10 l ki\u0161nice) dobija se za 14 dana i koristi se u rastvoru 1:10. Mo\u017ee se koristiti u sme\u0161ni sa ekstraktom korpirve (1:1) i tada se sme\u0161a razbla\u017ei 1:5-10.<\/p>\n

Te\u010dno \u0111ubirvo<\/strong> od masla\u010dka reguli\u0161e rast biljaka i pobolj\u0161ava kvalitet plodova, a dobija se za 14 dana. Njime se u prole\u0107e zemlji\u0161te zaliva bez razre\u0111ivanja (kao i ekstraktima drugih biljaka) a tokom vegetacije razbla\u017eenim rastvorom 1:3.<\/p>\n

Razbla\u017een fermentisani ekstrakt nevena<\/strong> (Calendula efficinalis) u odnosu 1:10-20 koristi se u proizvodnji paradajza i kupusa.<\/p>\n

Sve povrtlarske biljke ne reaguju podjedanko na \u0111ubrenje ogranskim \u0111ubrivima, pa su zato podeljene u tri grupe. Prva grupa zahteva \u0111ubrenje stajnjakom (paprika, paradajz, plavi patlid\u017ean, kupusnja\u010de, porodica tikva, praziluk, celer). Druga grupa povr\u0107a gaji se druge godine po rasturanju stajnjaka: korenasto povr\u0107e, crni i beli luk, spana\u0107, salata. Tre\u0107u grupu \u010dine mahunarke (boranija, bob, pasulj i gra\u0161ak) koje se gaje tre\u0107e godine po primeni stajnjaka.
\n
\nDejstvo stajnjaka<\/strong><\/p>\n

\u017divinski stajnjak se razlikuje od ostalih. Koncentrovaniji je, dejstvo mu je br\u017ee pa se primjenjuje 10- 15 dana pre setve (sadnje). Rastvoren u vodi, koristi se za prihranjivanje.<\/p>\n

Norme za osnovno \u0111ubrenje \u017eivinskim stajnjakom iznose 0,5-1kg\/m2, a za prihranjivanje 0,03-0,06 kg\/m2 \u010distog \u017eivinskog stajnjaka.<\/p>\n

Kompost je naro\u010dito pogodan kao jedan od sastojaka supstrata, za pripremu setvenog sloja i za pikiranje rasada, kao i zemlje za pokrivanje semena. Za \u0111ubrenje se upotrebljava neposredno pre setve (sadnje) u koli\u010dinama 3-6 kg\/m2. Dejstvo mu je 1-2 godine.<\/p>\n

Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, mo\u017eda imanje na selu, stoji neiskori\u0161\u0107eno, uzgojite  organski povr\u0107e.<\/p>\n

Za vi\u0161e informacija mo\u017eete nas kontaktirati putem maila,
\nCPM.<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, mo\u017eda imanje na selu, stoji neiskori\u0161\u0107eno, uzgojite organski povr\u0107e.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7314,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[816,353,354,498,445,817,772,818,819,820,821,822,391,393,823,450,813],"class_list":["post-7313","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-basta","tag-biblija","tag-bog","tag-dokaz-stvaranja","tag-kreacionizam","tag-mlecni-put","tag-organska-basta","tag-organska-proizvodnja","tag-organsko-seme","tag-organsko-dubrivo","tag-povrtarstvo","tag-povrtnjak","tag-priroda","tag-selo","tag-setva","tag-stvaranje","tag-svemir"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7313","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7313"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7313\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7314"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7313"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}