{"id":7273,"date":"2014-04-01T02:00:00","date_gmt":"2014-04-01T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/beba-koja-doji-nahranice-se-ljubavlju-snagom-i-zdravljem\/"},"modified":"2022-02-25T12:37:28","modified_gmt":"2022-02-25T11:37:28","slug":"beba-koja-doji-nahranice-se-ljubavlju-snagom-i-zdravljem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/beba-koja-doji-nahranice-se-ljubavlju-snagom-i-zdravljem\/","title":{"rendered":"Beba koja doji nahrani\u0107e se ljubavlju, snagom i zdravljem"},"content":{"rendered":"

Mleko je supstanca koju obi\u010dno uzimamo zdravo za gotovo. <\/strong><\/p>\n

To je namirnica koju konzumiramo kako u pikantnom, tako i u slatkom obliku. No ljudi su jedina \u017eiva bi\u0107a koja nastavljaju \u201cu\u017eivati\u201d u mleku i nakon faze odbijanja deteta od sisanja \u2013 piju\u0107i i mleko drugih \u017eivotinjskih vrsta. Zbog toga ljudi pla\u0107aju visok ceh u vidu mnogobrojnih bolesti  koje mleko izaziva u organizmu, jer ono jednostavno nije \u201cgorivo<\/strong>\u201d namenjeno za kompleksnu tvorevinu zvanu ljudsko telo.<\/p>\n

Sisari<\/strong> su sposobni da hrane svoje potomke i da im daju sastojak koji zadovoljava prehrambene potrebe vlastite vrste kako bi se dovr\u0161io ciklus rasta i razvoja koji je u po\u010detku nadzirala placenta<\/strong> (posteljica). Na taj na\u010din, \u017eenke sisara igraju jedinstvenu i nedvosmislenu ulogu u staranju za slede\u0107i nara\u0161taj. \u010cak i letimi\u010dna analiza pokazuje nam da je mleko svake pojedine vrste sisara jedinstveno, unutar \u0161irih okvira gde svako takvo mleko predstavlja jedinjenje koja sadr\u017ei vodu, aminokiseline (proteine), ugljenohidrate (laktozu), masti i minerale.<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Daju\u0107i svakoj vrsti sisara specifi\u010dno mleko, Tvorac osigurava da se svaki sisar u po\u010detku hrani sastojcima koji \u0107e mu, na jedinstven na\u010din, dati optimalno polazi\u0161te u \u017eivotu. Na primer, mleko foke veoma je bogato proteinima i masno\u0107ama; time se osigurava da mladun\u010de raste brzo i da osigura dovoljno masno\u0107e koja \u0107e ga za\u0161tititi od njegove surove okoline, a kada njegova majka ode potra\u017eiti hranu za sebe salo \u0107e ga danima odr\u017eavati u \u017eivotu.<\/p>\n

Mleko kengura je siroma\u0161no \u010dvrstim \u010desticama i sadr\u017ei puno vode, \u0161to je pak u skladu s onim \u0161to je potrebno za pre\u017eivljavanje u surovim i su\u0161nim uslovima njegovog okru\u017eenja. Ljudsko mleko, s druge strane, sadr\u017ei vrlo malo proteina (mi rastemo polako) i mnogo laktoze, jer laktoza bitno unapre\u0111uje rast mozga.<\/p>\n

Osim \u0161iroke lepeze vitamina, minerala (uklju\u010duju\u0107i elemente u tragovima) i masnih kiselina (od kojih kratkolan\u010dane podsti\u010du zatvaranje utrobe i tako poma\u017eu pri za\u0161titi od alergija i gijardijaze (zarazne bolesti tankog creva koju uzrokuje jedno\u0107elijski parazit Giardia lamblia), a dugolan\u010dane pospe\u0161uju razvoj sredi\u0161njeg nervnog sistema), ljudsko mleko je jedinstveno po tome \u0161to sadr\u017ei i:<\/p>\n

– niz antioksidanasa;<\/p>\n

– dva \u2018specijalizovana\u2019 proteina <\/strong>(\u03b11-antipripsin i \u03b12-makroglobulin) koji pru\u017eaju za\u0161titu od gripa, parainfluence i rotavirusa;<\/p>\n

– svoj vlastiti bifidus faktor koji poja\u010dava razmna\u017eanje laktobacillusa, onemogu\u0107uju\u0107i delovanje E. Coli i Enterobacteriaceae, uklju\u010duju\u0107i Shigellu i Salmonellu;<\/p>\n

– \u017eu\u010dnom solju<\/strong> stimulisanu lipazu koja stvara masne kiseline i monogliceride koji onesposobljuju Giardiju labliju, Entamoebu histolyticu i Trichomonas vaginalis;<\/p>\n

– dodatni sastojak koji \u0161titi od E. coli: \u2013 niz citokina<\/strong> koji pokre\u0107u i podsti\u010du odbranu doma\u0107ina, spre\u010davaju autoimunost, imaju antiupalno delovanje na gornji disajni i gastrointestinalni trakt i stimuliraju razvoj probavnog sistema;<\/p>\n

– 20 razli\u010ditih enzima<\/strong> koji vr\u0161e razne funkcije, uklju\u010duju\u0107i biosintezu i o\u010duvanje mle\u010dnih sastojaka u mle\u010dnoj \u017elezdi, a tako\u0111e imaju i transportnu i protivzaraznu ulogu, \u010dime se osna\u017euje probavna funkcija kod novoro\u0111en\u010deta;<\/p>\n

– faktor epidermalnog<\/strong> rasta koji podsti\u010de intenzivniji rast i sazrevanje fetusovog plu\u0107nog epitela, stimulira ornitinsku dekarboksilaznu aktivnost i sintezu DNK u probavnom traktu te ubrzava zarastanje rana (uklju\u010duju\u0107i obnavljanje napuklih bradavica);<\/p>\n

– gangliozide<\/strong>, za koje se smatra da poma\u017eu pri za\u0161titi novoro\u0111en\u010deta od toksinima izazvane dijareje (proliva), posebno od E. coli i V. cholerae;<\/p>\n

– imunoglobuline <\/strong>od kojih je identifikovano preko 30 njih: 18 poti\u010du iz maj\u010dinog seruma, a ostalih ima isklju\u010divo u mleku; najva\u017eniji od njih je sIgA, kojeg ima u koli\u010dinama pet puta ve\u0107im od koli\u010dine maj\u010dinog seruma (imunoglobulini \u0161tite sluznicu te imaju sposobnost neutralizacije bakterija i virusa; zna se da sIgA \u0161titi od enterovirusa (poliovirusa tipa 1, 2, 3; Coxsackievirusa tipa A9, B3, B5; Echovirusa tipa 6 i 9), virusa herpesa (Cytomegalovirusa; Herpesa simplexa), Semliki Forest virusa, virusa respiratornog sincicija, rubeole, reovirusa tipa 3 i rotavirusa; IgM i IgG \u0161tite od virusa respiratornog sincicija i rubeole);<\/p>\n

– niz hormona koji vr\u0161e raznorazne funkcije,<\/p>\n

– interferon koji tako\u0111e ima antivirusno delovanje;<\/p>\n

– interleukine koji su podvrsta citokina, a oni ja\u010daju imuni sistem novoro\u0111en\u010deta pove\u0107avaju\u0107i stvaranje antitela (posebno IgA), poja\u010davaju\u0107i fagocitozu, aktiviraju\u0107i limfocite i pove\u0107avaju\u0107i proizvodnju \u03b11-antitripsina od strane jednojezgrenih fagocita;<\/p>\n

– laktoferin<\/strong> koji vezuje gvo\u017e\u0111e i tako onemogu\u0107uje interakcije doma\u0107ina i patogena;<\/p>\n

– laktoperoksidazu<\/strong> koja uni\u0161tava streptokoke i crevne bakterije;<\/p>\n

– limfocite<\/strong>, od kojih ljudsko mleko sadr\u017ei oba tipa: i T (timusa) i B (burse); ovi limfociti prenose dugove\u010dna maj\u010dina antitela bebi i sintetiziraju sIgA antitela u dojkama;<\/p>\n

– lizozim<\/strong> koji lizira bakterije kroz uni\u0161tavanje omota\u010da; u ve\u0107im je koli\u010dinama ima u stolici dojenih beba, pa se smatra da, stoga, uti\u010du na crevnu floru;<\/p>\n

– makrofage<\/strong> koji sintetizuju komplement, laktoferin i lizozim te obavljaju niz drugih funkcija, uklju\u010duju\u0107i fagocitozu gljivica i bakterija;<\/p>\n

– nukleotide<\/strong> koji sa\u010dinjavaju 15-20 posto ne-proteinskog azota u ljudskom mleku; smatra se da oni uti\u010du na imuni sistem, apsorpciju gvo\u017e\u0111a, crevnu floru, lipoproteine plazme i rast crevnih i jetrenih \u0107elia;<\/p>\n

– oligosaharide<\/strong>, od kojih je identifikovano preko 80 njih; oni onemogu\u0107uju vezivanje enteropatogena uz njihove doma\u0107inske receptore;<\/p>\n

Povrh toga, neka od najnovijih istra\u017eivanja ljudskog mleka ukazuju na niz faktora uklju\u010denih u njegovu ulogu za\u0161titnika protiv gojaznosti u kasnijim fazama \u017eivota. Tako\u0111e se isti\u010de dinami\u010dna interakcija izme\u0111u majke i deteta, gde ona osigurava antitela kroz svoje mleko kada beba pati od nekog bakterijskog ili virusnog napada. Odre\u0111enu ulogu u ovome igra i niz mati\u010dnih \u0107elija, te je njihovo otkrivanje vrlo uzbudljivo.<\/p>\n

Prema tome, neke se \u010dinjenice ne mogu pobiti: ovo je impresivan i sveobuhvatan profil maj\u010dinog mleka, koje detetu u razvoju pru\u017ea pun spektar supstanci koje su neophodne bebi za nesmetan razvoj u svakom pogledu.<\/p>\n

 <\/p>\n

NEDOSTACI ADAPTIRANOG MLEKA<\/em><\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ve\u0107a smrtnost<\/strong> odoj\u010dadi uo\u010dena je kod beba koje ne dobijaju maj\u010dino mleko. Nadalje, pri proceni uloge koju ljudsko mleko igra u ostvarivanju fizi\u010dkog sazrevanja, treba obratiti pa\u017enju na \u010ditav niz poznatih nedostataka koji se o\u010ditavaju kod deteta hranjenog adaptiranim mlekom a ne maj\u010dinim. Ne samo da mu izmi\u010du sve jedinstvene (gore navedene) koristi, ve\u0107 je njegova crevna flora druga\u010dija od flore njegovog prijatelja kojeg je majka dojila, te \u0107e sigurno imati probleme sa sledecim sastojcima:<\/p>\n

 - previ\u0161e aluminijuma<\/strong>;
\n– previ\u0161e mangana<\/strong>;
\n– previ\u0161e olova<\/strong>;
\n– previ\u0161e kadmijuma<\/strong>;
\n– previ\u0161e gvo\u017e\u0111a<\/strong>;
\n– transgenetskom sojom i kvascem<\/strong>;
\n– tragovima algi<\/strong> i gljivica kori\u0161\u0107enih u proizvodnji dugolan\u010danih polinezasi\u0107enih masnih kiselina kakvih ima u limenkama s \u2018vrhunskom\u2019 hranom za odoj\u010dad koju odabiraju dobronamerne majke koje, ina\u010de, \u017eele najbolje za svoje bebe;
\n– heksanom kori\u0161\u0107enim za proizvodnju takve de\u010dje hrane;
\n– Enterobacterom sakazakijem (prona\u0111enog u 14 posto limenki s hranom za odoj\u010dad).<\/p>\n

Pridodajmo ovome \u010dinjenicu da se lipidi stavljaju u hranu za odoj\u010dad prema dostupnosti i cenama. Pomnijim pregledom niza limenki s hranom za odoj\u010dad primeti\u0107emo razne izvore lipida, uklju\u010duju\u0107i kokos, \u017eito, \u201emorska ulja\u201d (tj. ulja dobijena genetskim in\u017eenjeringom od algi), palmino ulje, sojin leicitin i neke biljke (verojatno \u0161afranika). Zanimljivo, studije objavljene 2003. sugeri\u0161u da zdrave bebe ro\u0111ene nakon punog termina trudno\u0107e a koje su hranjene hranom za odoj\u010dad koja je sadr\u017eavala palmino ulje kao glavno ulje u smesi masno\u0107a, imaju zna\u010dajno ni\u017ei sadr\u017eaj minerala u kostima te slabiju mineralnu gusto\u0107u kostiju od beba koje su hranjene bez palminog <\/strong>ulja (ve\u0107 uljem \u0161afranike, kokosa i soje). Prema tome, uno\u0161enje palminog ulja u hranu za odoj\u010dad u koli\u010dinama koje su potrebne kako bi nivo masnih kiselina bio sli\u010dan onome u maj\u010dinom mlijeku vodi do (osim se\u010de \u0161uma u nekim dijelovima Azije) slabije mineralizacije kostiju, jer se pokazalo da smanjuje nivo kalcijuma i slabi apsorpciju masno\u0107a.<\/p>\n

Problemati\u010dna je i apsorpcija kalcijuma<\/strong>, zbog \u010dinjenice da je nivo kalcijuma i fosfora u kravljem mleku 1:3, dok je nivo kalcijuma i fosfora u ljudskom mleku 1:1; \u010dime kalcijum postaje lako iskoristiv. Ovaj razmer od 1:3 ve\u017ee kalcijum uz fosfor na takav na\u010din da se kalcijum zapravo lak\u0161e izlu\u010duje iz tijela. Premda je kravlje mleko hvaljeno kao \u201edobar izvor kalcijuma\u201d, taj razmer ga \u010dini te\u0161ko \u2018bio-dostupnim\u2019. Najiskoristiviji izvori kalcijuma su ora\u0161asti plodovi i semenke, i zelene lisnato povr\u0107e. Sav svoj kalcijum krave dobijaju iz trave!<\/p>\n

No, u vezi lipida treba jo\u0161 re\u0107i da njihovu ulogu u mleku najbolje defini\u0161e njihova uloga u ja\u010danju razvoja sredi\u0161njeg nervnog sistema, a dokazana je \u010dinjenica da dojenje pove\u0107ava inteligenciju.  Jo\u0161 davne 1929., kod dece koja su \u010detiri do devet meseci hranjena isklju\u010divo maj\u010dinim mlekom, odnosno dojenjem, uo\u010deni su pove\u0107ana sposobnost u\u010denja i vi\u0161i rezultati na testovima inteligencije.<\/p>\n

Me\u0111utim, od tog vremena naovamo, definitivne podatke u prilog ovakvog razumevanja ljudskog mleka i kognitivnih funkcija pru\u017eaju istra\u017eivanja koja sugeri\u0161u da maj\u010dino mleko, ima zna\u010dajan uticaj na razvoj sredi\u0161njeg nervnog sistema. Vr\u0161eno je upore\u0111ivanje prerano ro\u0111enih beba kojima je maj\u010dino mleko davano preko nazogasti\u010dke cev\u010dice i beba sli\u010dne gestacijske dobi i te\u017eine po ro\u0111enju a koje su hranjene hranom za odoj\u010dad. Rezultati su pokazali da su bebe hranjene maj\u010dinim mlekom bile naprednije i razvijenije u dobi od 18 meseci te da se takav napredan razvoj nastavio do osme godine \u017eivota.<\/p>\n

Sli\u010dni pozitivni rezultati povezani su s bebama ro\u0111enim u punom terminu i dojenim, a takve rezultate potvr\u0111uju i podaci iz 18-godi\u0161njeg longitudinalnog istra\u017eivanja 1000 novozelandske dece koje je pokazalo da dojenje u trajanju od osam meseci ili du\u017ee doprinosi pove\u0107anju kognitivnih i edukacijskih dostignu\u0107a. Te efekte potvrdio je niz mera, uklju\u010duju\u0107i standardizovane testove, ocene u\u010ditelja, kao i postignute rezultate u srednjoj \u0161koli i na fakultetu.<\/p>\n

Ove rezultate podupire sli\u010dno istra\u017eivanje 13.135 dece vo\u0111eno ranije na Britanskom ostrvu, kojim je ustanovljena pozitivna korelacija izme\u0111u trajanja dojenja i postignutih rezultata u testovima vokabularne i vizuomotorne koordinacije. Druge studije dodatno su potvrdile pretpostavku da dojenje pove\u0107ava vizualnu o\u0161trinu.<\/p>\n

Ljudi su jedina \u017eiva bi\u0107a na ovoj planeti koja praktikuju piti mleko drugih \u017eivotinjskih vrsta, a niti jedno istra\u017eivanje ne potvr\u0111uje da mleko drugih \u017eivotinjskih vrsta rezultuje istim pozitivnim efektima poput ljudskog mleka, dok mnoga istra\u017eivanja potvr\u0111uju suprotnu pretpostavku. Osim ve\u0107 spomenutih problema, kada je ne-ljudsko mleko glavna hrana odoj\u010deta javlja se mno\u0161tvo zdravstvenih tegoba. Na primer, u veterinarskim se krugovima smatra da hranjenje \u017eivotinja mlekom neke druge \u017eivotinjske vrste uzrokuje apnoi\u010dke epizode (zastoj disanja). Upravo se to doga\u0111a kod beba hranjenih hranom za odoj\u010dad. Tokom hranjenja, one te\u0161ko di\u0161u zbog deli\u0107a proteina mleka tu\u0111e vrste (a ne ljudskog) u hrani za odoj\u010dad. Istra\u017eivanja pokazuju da se bebe hranjene iz bo\u010dice i dojene bebe razlikuju po obrascima sisanja\/gutanja, a utvr\u0111eno je i to da se sisanjem dojke pospe\u0161uje orofacijalni razvoj (usta i lica), \u0161to rezultuje koristima u vezi razmaka zuba i razvoja govora.<\/p>\n

Tako\u0111e treba imati u vidu da odoj\u010dad koja se rano odbiju od dojenja, te se hrane nekim adaptiranim mlekom imaju, na duge staze, ve\u0107i rizik od:<\/p>\n

– gojaznosti<\/strong> (ve\u0161ta\u010dki hranjene bebe konzumiraju 30.000 vi\u0161e kalorija od dojenih beba u prvih osam meseci; no, pitanje gojaznosti pogor\u0161ava \u010dinjenica da su istra\u017eivanja iz 1970-ih pokazala kako vakcina protiv DPT-a (difterije, pertusisa, tetanusa) ometa metabolizam insulina;<\/p>\n

– Kronove bolesti<\/strong>;<\/p>\n

– ulceroznog kolitisa<\/strong>;<\/p>\n

– celijaklije<\/strong>;<\/p>\n

– kardiovaskularnih bolesti<\/strong>;<\/p>\n

– dijabetesa tipa 2<\/strong>.<\/p>\n

Kratkoro\u010dno, pove\u0107an je rizik od sindroma iznenadne smrti odoj\u010deta (SIDS) kao i od:<\/strong><\/p>\n

 - nekrotiziraju\u0107eg enterokolitisa<\/strong> (NEC) i sepse s kasnim po\u010detkom kod prerano ro\u0111enih beba;
\n– bakterijskog meningitisa kod prerano ro\u0111enih beba u jedinicama neonatalne intenzivne nege;
\n– botulizma;
\n– proliva;
\n– infekcija gornjih delova disajnog trakta i otitis medie (upale srednjeg uha);
\n– infekcija mokra\u0107nog trakta.<\/p>\n

Svemu tome mo\u017eemo dodati pove\u0107ani rizik od dijabetesa tipa 1 jer ve\u0107ina supstituta maj\u010dinog mleka zasniva se na kravljem mleku, a istra\u017eivanja odavno ukazuju na vezu izme\u0111u konzumacije kravljeg mleka i dijabetesa tipa 1.<\/p>\n

 <\/p>\n

PSIHOLO\u0160KA DOBROBIT NOVORO\u0110EN\u010cETA<\/em><\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Drugi aspekt rasprave ti\u010de se psiholo\u0161kih koristi koje su tako\u0111e prisutne kada bebe du\u017ee borave uz svoje majke. Dr. Niles Newton 1970-ih (u literaturi o dojenju) prva je iznela mi\u0161ljenje da dojenje pru\u017ea psiholo\u0161ku dobrobit novoro\u0111en\u010detu. Istakla je da se takva deca razviju u \u00abzrelije, sigurnije i samosvesnije\u00bb osobe. To je u skladu s ranijim zapa\u017eanjima Erika Eriksona koji je kao psiholog identifikovao dva odvojena stadijuma u razvoju deteta. Prvi stadijum traje od ro\u0111enja do doba od 18 meseci i nazvan je poverenje nasuprot nepoverenju. Tokom tog razvojnog stadijuma malo dete \u010dije su potrebe zadovoljene i koje se ose\u0107a fizi\u010dki sigurno ima sve ve\u0107e poverenje i po\u010dinje verovati svojoj okolini. Kako po\u010dinje hodati dolazi svojoj majci i odlazi od nje s poverenjem i ose\u0107ajem da ima kontrolu, \u0161to poma\u017ee umanjiti teskobu zbog odvajanja. Takva deca koja nau\u010de verovati svojoj okolini na takav na\u010din s lako\u0107om prelaze na slede\u0107i stadijum.<\/p>\n

Drugi stadijum, kako ga je Erikson opisao, traje od 18 meseci do tri godine \u017eivota, nazvao ga je samostalnost nasuprot sramu. Tokom tog stadijuma detetu koje doji dodatno rastu sigurnost i poverenje dok po\u010dinje istra\u017eivati uzbudljiv novi svet svojim novoste\u010denim motori\u010dkim i verbalnim ve\u0161tinama. Dojenje tokom tog stadijuma u jednakoj meri slu\u017ei za zadovoljenje emocionalnih koliko i prehrambenih potreba. U tom razdoblju postupno se odvija detetov proces individuacije i ono sve vi\u0161e shvata da je odvojena jedinka koja ima kontrolu nad svojom okolinom. Ti stadijumi tokom kojih malo dete razvija mentalnu sposobnost prepoznavanja da predmeti stalno postoje i dok ih ne vidi (i tako u\u010di prihvatati pojam odvojenosti), tako\u0111e je definisao Piaget i nazvao konstantnost predmeta.<\/p>\n

Normalno fiziolo\u0161ko ro\u0111enje bez lekova, nakon kojeg se bebi daje prostora da sama potra\u017ei bradavicu, novoro\u0111en\u010detu pru\u017ea vrednu prvu lekciju: da ne bude lenja. Zatim \u0107e, bude li imao pristup maj\u010dinom mleku tokom naredne \u010detiri godine, rano u svom razvoju dobiti najbolje izglede da postane samostalna i poverljiva osoba. To stvara obrazac za celi \u017eivot i pru\u017ea nagradu samoostvarenja.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\nMe\u0111utim, u novije vreme jedna grupa \u0161vedskih istra\u017eiva\u010da iznela je druga relevantna zapa\u017eanja o psiholo\u0161koj va\u017enosti dvojstva majka\/beba, a nakon njih i Nils Bergman, dr. med., koji je tu jedinicu nazvao \u00abjedan biosociolo\u0161ki organizam\u00bb.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kao istra\u017eiva\u010d, dr. Bergman u\u010dinio je mnogo za propagiranje koncepta \u00abkengurovske maj\u010dinske nege\u00bb prema kojem je kontakt izme\u0111u majke i bebe ko\u017eom uz ko\u017eu prirodna \u017eivotna sredina za sve novoro\u0111ene bebe, i najbolje podsti\u010de kako psiholo\u0161ki tako i fiziolo\u0161ki razvoj.<\/p>\n

 <\/p>\n

Bergman tvrdi da uklanjanje iz te sredine u kojoj beba ima lak pristup dojci dovodi do reakcije protest-o\u010daj koju je prvi tako nazvao dr. Jeffrey Alberts, ali je izvorno bila identifikovana kod siro\u010dadi nakon Drugog svetskog rata, a kasnije ju je na majmunima prou\u010davao dr. Harry Harlow.<\/p>\n

RE\u0160ENjE<\/strong><\/p>\n

Sve majke bi trebalo da se poradjaju <\/strong>na prirodan na\u010din, da se hrane presnom<\/strong> biljnom hranom i po\u0161tuju ostale smernice zdravog \u017eivota tokom dojenja bebe. Ukoliko majka ispo\u0161tuje ova jednostavna prirodna na\u010dela, dojenje \u0107e biti dovoljno dugo, beba \u0107e se razviti u jedno mentalno i fizi\u010dki zdravo bi\u0107e, a majka \u0107e biti dobre kondicije i besprekornog zdravlja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne samo da maj\u010dino mleko pru\u017ea bebi osnovne supstance, ve\u0107 dodir ko\u017ee o ko\u017eu pri dojenju donosi psiholo\u0161ku korist i poma\u017ee detetu da se razvije do svog punog potencijala.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7274,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[441,673,675,309,734,735],"class_list":["post-7273","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-beba","tag-dojenje","tag-majka","tag-mleko","tag-sisanje","tag-trudnoca"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7273","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7273"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7273\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7274"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7273"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7273"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7273"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}