{"id":7179,"date":"2014-03-03T01:00:00","date_gmt":"2014-03-03T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/cuvanje-povrca-tokom-zime\/"},"modified":"2022-02-25T12:37:22","modified_gmt":"2022-02-25T11:37:22","slug":"cuvanje-povrca-tokom-zime","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ostalo\/cuvanje-povrca-tokom-zime\/","title":{"rendered":"\u010cuvanje povr\u0107a tokom zime"},"content":{"rendered":"

Du\u017eina skladi\u0161tenja pojedinih vrsta povr\u0107a je razli\u010dita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono pro\u0161lo posle berbe i uslova skladi\u0161tenja.<\/strong><\/p>\n

Spolja\u0161nji faktor koji najvi\u0161e uti\u010de na du\u017einu \u010duvanja povr\u0107a je temperatura<\/strong>. Odr\u017eavanjem niskih temperatura u skladi\u0161nom prostoru smanjuje se gubitak vlage i spre\u010dava uvenu\u0107e povr\u0107a, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trule\u017e i smanjuje se sinteza etilena, koji tako\u0111e u velikoj meri uti\u010de na kvalitet uskladi\u0161tenog povr\u0107a.<\/p>\n

Etilen<\/strong> je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do omek\u0161avanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. \u017eu\u0107enja i gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, \u017eu\u0107enje brokolija, prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa \u0161argarepe. Etilen pogotovo upijaju kupusnja\u010de, lisnato povr\u0107e, pasulj, \u0161argarepa, gra\u0161ak, paprike, patlid\u017ean i krastavac, pa ovo povr\u0107e treba izolovati od povr\u0107a koje emituje etilen (dinje, paradajz, pe\u010durke i najve\u0107i broj vrsta vo\u0107a).<\/p>\n

Krompiru<\/strong> i luku<\/strong> etilen poma\u017ee da ne proklijaju pa ih je po\u017eeljno skladi\u0161titi u blizini povr\u0107a koje emituje etilen.<\/p>\n

Velike koli\u010dine etilena u zatvorenom prostoru obi\u010dno poti\u010du iz zara\u017eenih, o\u0161te\u0107enih i plodova koji sazrevaju, zbog toga je od velike va\u017enosti redovno provetravati skladi\u0161ne prostorije i proveravati zdravstveno stanje uskladi\u0161tenih plodova.
\n <\/p>\n

\"\"<\/span><\/p>\n

Prilikom skladi\u0161tenja plodova treba voditi ra\u010duna o slede\u0107em<\/strong>:<\/p>\n

-Skladi\u0161tenju nameniti samo najkvalitetnije povr\u0107e.<\/p>\n

– treba odstraniti sve plodove o\u0161te\u0107ene mehani\u010dkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi delovanja uzro\u010dnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladi\u0161te, ovakvi plodovi podlo\u017eniji su gljivi\u010dnim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzro\u010dnici bolesti mogu pro\u0161iriti na ostale, zdrave plodove.<\/p>\n

-Povr\u0107e brati na vrhuncu zrelosti odnosno, kada plodovi imaju najve\u0107i kvalitet. Vreme i na\u010din berbe zavise od vrste i sorte.<\/p>\n

-Tokom i posle berbe treba pa\u017eljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla mehani\u010dka o\u0161te\u0107enja.<\/p>\n

-Za skladi\u0161tenje proizvoditi kasnije sorte povr\u0107a koje isto bolje podnose.<\/p>\n

-Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti po\u0161to plodu oduzimaju vodu i brzo trule.<\/p>\n

-Su\u0161enje ve\u0107ine plodova pred skladi\u0161tenje nije preporu\u010dljivo, sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba dr\u017eati na suncu oko dve nedelje kako bi im kora dobila \u010dvrstinu.<\/p>\n

Ukoliko se povr\u0107e skladi\u0161ti u podrumu ili sli\u010dnoj prostoriji (\u0161upa<\/strong>, pomo\u0107na zgrada) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se spre\u010dio ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji \u0107e ulaziti hladan spolja\u0161nji vazuh.<\/p>\n

Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i slu\u017ei kao izlazni otvor za topao vazduh. Prozore treba prekriti mre\u017eama koje \u0107e spre\u010diti ulaz insekata i glodara i zaseniti ih kako bi se spre\u010dilo prodiranje svetlosti.<\/p>\n

Najva\u017eniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladi\u0161nom prostoru su temperatura<\/strong> i vla\u017enost vazduha<\/strong>.<\/p>\n

Temperaturu treba odr\u017eavati u rasponu od 0-4\u00b0C<\/strong>, dok se u rasponu od 4-10\u00b0C<\/strong> povr\u0107e mo\u017ee sa\u010duvati samo kra\u0107i vremenski period. Temperatura se mo\u017ee pratiti uz pomo\u0107 termometra.<\/p>\n

Kad god su spoljne temperature ni\u017ee od onih u skladi\u0161tu treba otvorati ventilacione otvore, a zatvarati ih u obrnutom slu\u010daju. Kada spoljne temperature postanu jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi ra\u010duna da ne do\u0111e do smrzavanja uskladi\u0161tenog povr\u0107a.<\/p>\n

Drugi bitan uslov sredine koji treba odr\u017eavati u skladi\u0161tu jeste odgovaraju\u0107a vla\u017enost vazduha<\/strong>. Su\u0161enje i sme\u017euravanje predstavljaju veliki problem kod uskladi\u0161tenog povr\u0107a, po\u0161to nema korenovog sistema preko koga bi se nadoknadio gubitak vlage. Za ve\u0107inu vrsta povr\u0107a optimalna vla\u017enost u skladi\u0161nom prostoru je od 90-95%.<\/p>\n

Radi postizanja odgovaraju\u0107e vla\u017enosti preporu\u010duje postavljanje posuda sa vodom ili pokva\u0161enih d\u017eakova od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova slamom ili piljevinom ili kva\u0161enje poda prostorije. Ipak, najefikasniji na\u010din za spre\u010davanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vre\u0107e ili gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje.<\/p>\n

Vlaga u povr\u0107u obi\u010dno se odr\u017eava kori\u0161\u0107enjem vla\u017enog peska, piljevine ili treseta. Plasti\u010dne vre\u0107e, zemljani sudovi, metalne konzerve i plasti\u010dne kante<\/strong> se tako\u0111e mogu koristiti kao ambala\u017ea za pakovanje. Na plasti\u010dnim vre\u0107ama treba probu\u0161iti rupe pre\u010dnika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi se omogu\u0107io protok vazduha i spre\u010dila kondenzacija. Vla\u017enost u skladi\u0161tu mo\u017ee se kontrolisati upotrebom vlagomera.<\/p>\n

Skladi\u0161ne prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako \u010distiti i odr\u017eavati. Najmanje jednom godi\u0161nje treba izneti, oprati i osu\u0161iti svu ambala\u017eu i police i pre njihovog vra\u0107anja isprati zidove, plafon i podove.<\/p>\n

Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladi\u0161teno povr\u0107e, treba imati na umu da on treba da je otporan na hladno\u0107u i vlagu. Najbolje je izraditi ih od hrastovine.<\/p>\n

\"\"<\/span><\/p>\n

\u010cuvanje povr\u0107a u jamama<\/strong><\/p>\n

Povr\u0107e poput \u0161argarepe, krompira, repe, kupusa<\/strong>… mo\u017ee se \u010duvati u trapovima. Postoje ukopni i nadzemni trapovi. Podi\u017eu se na terenima koji nisu ugro\u017eeni povr\u0161inskim i podzemnim vodama. Pored toga \u0161to treba da je suvo, dobro je da zemlji\u0161te bude blago nagnuto kako bi se obezbedilo brzo oticanje vode.<\/p>\n

\"\"<\/span><\/p>\n

\n -Ukopni trap je ustvari kanal<\/strong> napunjen povr\u0107em i prekriven slojem zemlje.<\/p>\n

Preporu\u010duju se dimenzije: \u0161irina 50 do 100, dubina 35 do 100 centimetara i proizvoljna du\u017eine. Dobro je izme\u0111u povr\u0107a stavi sloj \u010distog umereno vla\u017enog peska . On spre\u010dava \u0161irenje eventulnih bolesti, isparavanje vode i preterano zagrevanje povr\u0107a u trapu.<\/p>\n

Napunjen trap se prekiriva slamom, a potom se zatvara zemljom. Debljina zemlji\u0161nog sloja zavisi od ja\u010dine zime. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemlji\u0161ta. Ako u toku \u010duvanja temperatura u trapu po\u010dne da se pove\u0107ava ili dostigne pet stepeni celzijusa, trap se otvara i povr\u0107e se mora upotrebiti.<\/p>\n

-Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povr\u0107e slo\u017eeno na povr\u0161ini zemlje. U nadzemnom trapu pov\u0107e je pod ve\u0107im uticajem spoljne sredine, posebno vetra, \u0161to zahteva bolju za\u0161titu trapa. Dimenzije trapa su naj\u010de\u0161\u0107e 1,2m – 1,5m a mogu biti i preko 2m \u0161irine. Visina je oko 1,2 m dok se du\u017eina odre\u0111uje prema potrebi. Trapovi se po du\u017eoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena \u0161to omogu\u0107ava oticanje vode. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvi\u0161ne vode. Trapovi se kopaju nekoliko dana prije stavljanja povr\u0107a na \u010duvanje. U trap se stavlja zdravo, neo\u0161te\u0107eno povr\u0107e i to rastresito ili se sla\u017ee u redove sa ili bez preslojavanja pijeskom. Povr\u0107e se sla\u017ee na slamu<\/strong> u obliku kupe. Formiran trap na popre\u010dnom preseku treba da ima oblik trapeza.<\/p>\n

Du\u017e ove vrste trapova kopa se kanal \u0161irine i dubine oko 20 centimetara. On se prekriva re\u0161etkasto postavljenim letvama, kukuruzovinom ili nekim sli\u010dnim materijalom. Na svaka tri-\u010detiri metra du\u017eine na ovu re\u0161etku postavljaju se verikalne ventilacione cevi koje su za oko 30 do 35 centimetara vi\u0161e od trapa. One obezbe\u0111uju izmenu zraka u trapu. (Kod manjih trapova,postavlja se samo jedna ovakva cev) Cev zatvoriti mre\u017eicom da mi\u0161evi nebi ulazili u trap.<\/p>\n

Kod nadzemnih trapova \u0161irine preko dva metra ventilacioni sistem postavlja se horizontalno na povr\u0161ini zemlji\u0161ta. Horizontalna cev slu\u017ei za dovod sve\u017eeg vazduha, a vertikalna za odvo\u0111enje vazduha iz trapa.<\/p>\n

Tokom \u010duvanja u trapovima, povr\u0107e se mora redovno kontrolisati. U po\u010detku \u010duvanja po\u017eeljno je meriti temperaturu svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je re\u0111a, svakih sedam do deset dana. Temperatura se meri u sredini trapa. Kada spoljna temperatura padne ispod 0\u00baC zatvaraju se ventilacioni otvori(slama), a ako do\u0111e do pove\u0107anja temperature u trapu otvaraju se otvori na 1h, zavisno od spoljne temperature.<\/p>\n

Pri \u010duvanju u nadzemnim trapovima temperatura se pove\u0107ava od osnove trapa ka vrhu. Ta razlika iznosi tri do \u010detiri stepena celzijusa. Vi\u0161a temperatura u trapu ukazuje na mogu\u0107nost pojave bolesti ili truljenje i tada se trap mora otvoriti i povr\u0107e izvaditi.<\/p>\n

Najprakti\u010dnije je izme\u0161ati vi\u0161e vrsta povr\u0107a u jednom trapu, jer kad nam je tokom zime potrebno povr\u0107e tada otvorimo trap samo na jednom mestu i izvadimo koliko nam treba raznih vrsta povr\u0107a.<\/p>\n

KORISNI SAVETI<\/strong><\/p>\n

– Kupus<\/strong> se mo\u017ee \u010duvati u plitkim jamama koje su poduprte \u0161tapovima ili daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu jame, pa koren oblo\u017eiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili \u0161tapova, pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti jo\u0161 jednu dasku i sve dobro pokriti slamom.<\/p>\n

– Luk<\/strong> je najbolje splesti u vence ili ga staviti u manje mre\u017easte vre\u0107e i oka\u010diti na prozra\u010dno i suvo mesto.<\/p>\n

– Krompir<\/strong>, ako nije u trapu, treba svake sedmice prome\u0161ati, jer se na taj na\u010din usporava izbijanje klica.<\/p>\n

– Korenasto povr\u0107e<\/strong> bi trebalo dr\u017eati u vertikalnom polo\u017eaju jer tako du\u017ee ostaju sve\u017ee.<\/p>\n

– Mrkva<\/strong> se \u010duva u sanducima sa mokrim peskom, tako pore\u0111ana da se plodovi ne dodiruju. Za \u010duvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skra\u0107enim li\u0161\u0107em, blizu „glave „.<\/p>\n

– Isto tako, velika limena ili plasti\u010dna kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i napuniti mrkvom po sistemu red vla\u017enog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i „trap “ otvara prema potrebi.<\/p>\n

– Cveklu<\/strong> koju \u0107ete skladi\u0161titi staviti u kutije s vla\u017enom tresetnom mahovinom, peskom ili piljevinom, ostavljaju\u0107i razmak izme\u0111u korena. Redovno je proveravati i odstranjivati korenove koji su po\u010deli propadati.<\/p>\n

– Zeleni paradajz<\/strong>, pore\u0111ati u gajbice i ostaviti ga u skladi\u0161tu.Paradajz \u0107e vremenom polako da dozreva,potrebno ga je samo povremeno proveravati i odstranjivati plodove koji su po\u010deli da propadaju.<\/p>\n

– Pasulj<\/strong> pre skladi\u0161tenja su\u0161iti na suncu uz redovno me\u0161anje,skladi\u0161titi ga u d\u017eakovima u koje je uba\u010deno nekoliko listova oraha.<\/p>\n

– \u010ci\u010doku i celer<\/strong> \u010duvati poput mrkve u vla\u017enom pesku.<\/p>\n

– Paprike<\/strong> (koje nisu mnogo mesnate) nani\u017eu se na deblji konac u vidu venca i oka\u010de se na sun\u010dano i promajno mesto da se su\u0161e.<\/p>\n

– Orasi<\/strong> se \u010duvaju dobro osu\u0161eni u ljusci u hladnom, suvom i prozra\u010dnom prostoru u jutenim vre\u0107ama ili vre\u0107ama za krompir. Jo\u0161 je bolje rastresti ih u tankom sloju na tavanu.U takvim uslovima orahe je mogu\u0107e \u010duvati 7-8 meseci pa i du\u017ee.<\/p>\n

– Le\u0161nik<\/strong> se skladi\u0161titi u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vla\u017enim prostirijama plodovi le\u0161nika brzo propadaju i bu\u0111aju . U odgovaraju\u0107em skladi\u0161nom prostoru plodovi le\u0161nika treba da budu u tankim slojevima razvu\u010deni i da se povremeno me\u0161aju, da nebi primili neprijatan miris. U takvom prostoru po\u017eeljno je da se \u010duva nega\u0161eni kre\u010d koji smanjuje vla\u017enost u prostoriji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Du\u017eina skladi\u0161tenja pojedinih vrsta povr\u0107a je razli\u010dita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je ono pro\u0161lo posle berbe i uslova skladi\u0161tenja.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":7180,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[353,354,477,445,478,479,480,481,406,391,482,483,450,484,485,486,487,488,489],"class_list":["post-7179","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ostalo","tag-biblija","tag-bog","tag-cuvanje-zimnice-zimi","tag-kreacionizam","tag-krompir","tag-luk","tag-mravi","tag-pesak","tag-povrce","tag-priroda","tag-prirodan-nacin","tag-slama","tag-stvaranje","tag-stvaranje-sveta","tag-temperatura","tag-trap","tag-zemlja","tag-zemljiste","tag-zimnica"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7179","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7179"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7179\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7180"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7179"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7179"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7179"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}