{"id":16669,"date":"2021-07-15T02:00:00","date_gmt":"2021-07-15T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/dobre-i-lose-stvari-za-krvni-pritisak-dr-nil-nidli\/"},"modified":"2021-07-15T02:00:00","modified_gmt":"2021-07-15T00:00:00","slug":"dobre-i-lose-stvari-za-krvni-pritisak-dr-nil-nidli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-nil-nidli-blogovi\/dobre-i-lose-stvari-za-krvni-pritisak-dr-nil-nidli\/","title":{"rendered":"Dobre i lo\u0161e stvari za krvni pritisak – Dr Nil Nidli"},"content":{"rendered":"

Kofein i alkohol<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Istra\u017eivanja pokazuju da kofein uti\u010de na krvni pritisak. Jedna \u0161olja kafe na dan (ili ekvivalentna koli\u010dina pi\u0107a tipa koka-kole) mo\u017ee da povisi dijastolni i sistolni krvni pritisak 5 do 6 poena. Otuda sledi da odstranjivanje napitaka sa kofeinom ima potencijal da snizi krvni pritisak u istoj meri. Kofein ne samo da pove\u0107ava krvni pritisak pri mirovanju, ve\u0107 ako se koristi pre ili tokom ve\u017ebanja, mo\u017ee da povisi krvni pritisak i stopu sr\u010danog rada zna\u010dajno iznad nivoa koji se ina\u010de ostvaruje tokom ve\u017ebanja. To mo\u017ee da pretvori zdravu aktivnost u nezdravu, pove\u0107avaju\u0107i rizik od zna\u010dajnog kardiovaskularnog napada tokom ve\u017ebanja.<\/div>\n
 <\/div>\n
Kakav je efekat alkohola na krvni pritisak? Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol pove\u0107ava krvni pritisak. Samo 30-60 g dnevno je dovoljno da prouzrokuje zna\u010dajnu hipertenziju. To je jedan od razloga zbog koga umereni potro\u0161a\u010di alkohola imaju zna\u010dajno pove\u0107an rizik od \u0161loga. Imao sam neke ljude koji dolaze u moju ordinaciju, primenjuju na\u0161u ishranu sa malo natrijuma, primenjuju program ve\u017ebanja i rade sve prave stvari. Oni se vra\u0107aju i ka\u017eu: \u201cDoktore, moj krvni pritisak je i dalje povi\u0161en.\u201d \u010cesto kada postavim pitanje alkohola, oni tiho iza\u0111u. Me\u0111utim, ako su dovoljno odlu\u010dni da prihvate moj savet, njihov krvni pritisak je obi\u010dno pod kontrolom kada se vrate. Odstranjivanje alkohola je neophodan deo sni\u017eenja krvnog pritiska na prirodan na\u010din.<\/div>\n
 <\/div>\n

Hrana bogata kalcijumom je korisna<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Hrana bogata kalcijumom mo\u017ee tako\u0111e zna\u010dajno da snizi krvni pritisak. Preko 6000 mu\u0161karaca i \u017eena sa povi\u0161enim krvnim pritiskom je podeljeno u klase na osnovu unosa kalcijuma. Rezultat je bio da je svaki dnevno unesen gram kalcijuma izgleda smanjivao rizik od povi\u0161enog krvnog pritiska za oko 12%. Me\u0111utim, profesor D\u017eejms Dvajer (James Dwyer), koji je izvestio o istra\u017eivanju na godi\u0161njem skupu Ameri\u010dkog udru\u017eenja za bolesti srca novembra 1992. godine, upozorio je na uzimanje velikih koli\u010dina dodataka kalcijuma. \u201cUmesto toga\u201d, rekao je, \u201cljudi bi trebalo da uzimaju kalcijum iz hrane… zeleno povr\u0107e predstavlja dobar izvor kalcijuma.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n

Ovsena ka\u0161a poma\u017ee<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Utvr\u0111eno je da uobi\u010dajena hrana za doru\u010dak, ovsena ka\u0161a, sni\u017eava krvni pritisak. U jednom istra\u017eivanju, 850 ljudi je svrstano u kategorije na osnovu koli\u010dine ovsene ka\u0161e koju su koristili. Osobe koje su koristile jednu \u010diniju dnevno imale su ni\u017ei krvni pritisak i ni\u017ei holesterol. Efekat je bio nezavisan od starosti, te\u017eine i unosa natrijuma, kalijuma i alkohola.<\/div>\n
 <\/div>\n
Zaklju\u010dak je da osobe koje poku\u0161avaju da kontroli\u0161u svoj krvni pritisak na prirodan na\u010din mogu da ostvare neo\u010dekivane koristi od ishrane \u010dinijom ovsene ka\u0161e svakog dana. Prema tome, ovsena ka\u0161a donosi dvostruku korist za srce. Ve\u0107ina nas je ve\u0107 neko vreme znala da ovsena ka\u0161a poma\u017ee sni\u017eavanju nivoa holesterola u krvi jer je bogata vlaknima rastvorljivim u vodi. Informacija o krvnom pritisku obezbe\u0111uje dodatnu potporu za kori\u0161\u0107enje ove vi\u0161estruko korisne \u017eitarice.<\/div>\n
 <\/div>\n

Pu\u0161enje pove\u0107ava krvni pritisak<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Pu\u0161enje je jo\u0161 jedan faktor na\u010dina \u017eivota koji pove\u0107ava krvni pritisak. Posle pu\u0161enja samo jedne cigarete i sistolni i dijastolni krvni pritisak mogu da ostanu povi\u0161eni i do 30 minuta. U stvari, krvni pritisak mo\u017ee da poraste za 10 mm \u017eivinog stuba. Iako izgleda da samo jedna cigareta ne prouzrokuje trajan porast krvnog pritiska, mnogi pu\u0161a\u010di uzimaju dovoljno cigareta na dan da neprestano pove\u0107avaju svoj pritisak. Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan), jedan od najistaknutijih autoriteta u svetu po pitanju povi\u0161enog krvnog pritiska, isti\u010de da tipi\u010dni pu\u0161a\u010d koji potro\u0161i paklu cigareta dnevno pove\u0107ava krvni pritisak u toku ve\u0107eg dela dana.<\/div>\n
 <\/div>\n

\u017divotni stresovi i krvni pritisak<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Zajedno sa faktorima ishrane, \u017eivotni stresovi mogu da povise krvni pritisak. Izgleda da stres ne uti\u010de u velikoj meri na dijastolni krvni pritisak, ali te\u017ei da deluje u ve\u0107oj meri na sistolni krvni pritisak, gornji broj. Stres predstavlja \u0161iroku oblast; u stvari, njemu sam posvetio celo poglavlje. Da bi se ovde dotakli teme, ista\u0107i \u0107u da su spolja\u0161nji pritisci sa kojima se suo\u010davamo (zvani stresori) veoma razli\u010diti od na\u0161ih unutra\u0161njih reakcija na te stresore. Sa neodgovaraju\u0107im mehanizmima za savladavanje, stresori uzimaju danak na\u0161oj fizi\u010dkoj i mentalnoj dobrobiti. Oba aspekta su obra\u0111ena u 14. poglavlju: \u201cStres bez potresa.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n

Ve\u017ebanje<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Ve\u017ebanje koje aktivira srce i plu\u0107a zna\u010dajno sni\u017eava krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom. U jednom istra\u017eivanju, 18 osoba koje su se malo kretale i koje su imale povi\u0161eni krvni pritisak zavr\u0161ile su 16-onedeljni program ve\u017ebanja. Tokom programa su vozili sobni bicikl tri dana sedmi\u010dno oko 45 minuta dnevno. Ve\u017ebali su umerenim intenzitetom (60 do 80 procenata od svoje predvi\u0111ene maksimalne stope sr\u010danog rada). Posle \u010detvoromese\u010dnog programa, prose\u010dni sistolni krvni pritisak se snizio 7 mm, a prose\u010dni dijastolni pritisak 5 mm. Program ve\u017ebanja je tako\u0111e pomogao spre\u010davanju da njihov krvni pritisak poraste na preveliki nivo tokom ve\u017ebanja. Njihov prose\u010dni sistolni krvni pritisak pri ve\u017ebanju je bio 19 mm ni\u017ei, a dijastolni 10 mm ni\u017ei nego pre uvo\u0111enja programa ve\u017ebanja.<\/div>\n
 <\/div>\n

Nizak krvni pritisak<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Mnogi ljudi sa niskim krvnim pritiskom, oko 90\/50, pitaju da li je prenizak. Odgovor je ne, ne ako se ose\u0107aju dobro. U stvari, \u0161to je ni\u017ei krvni pritisak, manji je rizik od mnogih bolesti i komplikacija spomenutih na po\u010detku poglavlja, sve dok se osoba ose\u0107a dobro. Me\u0111utim, ako se osoba ose\u0107a iscrpljeno, o\u0161amu\u0107eno ili uop\u0161teno lo\u0161e, ili ako krvni pritisak zna\u010dajno padne pri stajanju (normalno je krvni pritisak konstantan ili blago raste pri ustajanju), onda krvni pritisak mo\u017ee da bude prenizak. Ako va\u0161 krvni pritisak padne vi\u0161e od 10 poena za dijastolni kada brzo ustanete iz le\u017ee\u0107eg polo\u017eaja, imate zna\u010dajnu ortostatsku hipotenziju. Ovo stanje je \u010dvrsto povezano sa sindromom hroni\u010dnog zamora. Pronala\u017eenje razloga za ortostatsku hipotenziju i njeno le\u010denje \u0107e \u010desto pomo\u0107i sindromu hroni\u010dnog umora.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kofein i alkohol   Istra\u017eivanja pokazuju da kofein uti\u010de na krvni pritisak. Jedna \u0161olja kafe na dan (ili ekvivalentna koli\u010dina<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16670,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3551],"tags":[],"class_list":["post-16669","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-nil-nidli-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16669","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16669"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16669\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16670"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16669"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16669"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16669"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}