{"id":16653,"date":"2021-05-04T02:00:00","date_gmt":"2021-05-04T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/koliko-razlike-moze-da-nacini-stil-zivota-dr-nil-nidli\/"},"modified":"2021-05-04T02:00:00","modified_gmt":"2021-05-04T00:00:00","slug":"koliko-razlike-moze-da-nacini-stil-zivota-dr-nil-nidli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-nil-nidli-blogovi\/koliko-razlike-moze-da-nacini-stil-zivota-dr-nil-nidli\/","title":{"rendered":"Koliko razlike mo\u017ee da na\u010dini stil \u017eivota? – Dr. Nil Nidli"},"content":{"rendered":"
Postoji mnogo dobrih vesti u Americi u vezi sa sr\u010danim oboljenjima. Iako su jo\u0161 uvek ubica broj jedan, stope sr\u010danog oboljenja su opale. U stvari, stopa smrtnosti od infarkta je pala nekih 22% izme\u0111u 1984. i 1994. godine. Jedan od glavnih razloga za op\u0161te pobolj\u0161anje je taj \u0161to Amerikanci obra\u0107aju vi\u0161e pa\u017enje na svoj izbor hrane. Organizacija Istra\u017eivanja nacionalnog zdravlja i ishrane prikazuje da nivo holesterola u Americi opada u poslednje 3 decenije.<\/div>\n
 <\/div>\n
Zapazite da je 1960. godine prose\u010dni nivo holesterola za mu\u0161karce bio oko 215 mg\/dl. Prose\u010dni nivo holesterola se 1991. godine spustio na 205 mg\/dl. Kod \u017eena je prose\u010dni nivo holesterola 1960. godine bio 222. 1991. godine, ta prose\u010dna vrednost je pala na 205, isto kao kod mu\u0161karaca.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ovi trendovi su ohrabruju\u0107i, ali su nivoi holesterola vi\u0161i nego \u0161to bi trebalo. Sr\u010dana oboljenja ne moraju da predstavljaju ubicu broj jedan u Americi. Videli smo iz raznih, do sada pregledanih istra\u017eivanja, da se sr\u010dana oboljenja u velikoj meri mogu spre\u010diti. Mo\u017eemo da budemo ohrabreni tim sni\u017eavanjem holesterola tokom poslednjih 30 godina i sni\u017eenjem stope smrtnosti od sr\u010danih oboljenja koja je njemu pripisana. Hiljade \u017eivota je spaseno. Me\u0111utim, na to bi se moralo gledati samo kao na po\u010detak, po\u0161to celih 42% smrtnih slu\u010dajeva u Americi se jo\u0161 uvek javlja usled oboljenja srca i krvnih sudova. Jasno je da drasti\u010dne promene tek treba da se u\u010dine.<\/div>\n
 <\/div>\n

Koliko zaista mo\u017eemo da umanjimo na\u0161 rizik od infarkta?<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Informacija organizacije Harvardskih zdravstvenih pisama poma\u017ee da se prona\u0111e odgovor. Zapazite zna\u010daj ovih 5 faktora stila \u017eivota. Samo prestajanjem pu\u0161enja mo\u017eete da umanjite rizik od infarkta za 50% ili vi\u0161e u toku 5 godina. Ve\u017ebanje sni\u017eava va\u0161 rizik od infarkta skoro za toliko. Odr\u017eavaju\u0107i idealnu te\u017einu, rizik je 35-55% ni\u017ei ako smo imali 20% ili vi\u0161e iznad idealne te\u017eine. \u0160to je ve\u0107e sni\u017eavanje sistolnog krvnog pritiska i koli\u010dine holesterola u krvi, to je rizik ni\u017ei. Deset poena sni\u017eenja krvnog pritiska umanjuje rizik od 20-30%. Umanjenje koli\u010dine holesterola od 30% (\u0161to je sasvim mogu\u0107e u\u010diniti ishranom) umanjuje rizik od infarkta 60-90% samo na ovaj na\u010din. Dobro je poznato da \u0107e kod onih koji imaju povi\u0161eni nivo holesterola u krvi, zna\u010dajno umanjenje tog holesterola definitivno proizvesti dobrobit u umanjenju rizika. Jedno novije istra\u017eivanje je pokazalo da \u0107e me\u0111u onima koji su ve\u0107 imali infarkt, ali koji su imali \u201cnizak\u201d holesterol, manji od 200 mg\/dl, sni\u017eavanje njihovog nivoa holesterola dalje umanjiti rizik od narednog dodatnog smrtonosnog infarkta i do 45%.<\/div>\n
 <\/div>\n
Razmotrimo temeljno istra\u017eivanje koje nam poma\u017ee da vidimo uticaj ishrane na umanjenje rizika od sr\u010danih oboljenja. Mnogi se iskreno pitaju: \u201cKoliko smanjenje rizika od infarkta mogu da o\u010dekujem usvajanjem zaista idealne ishrane?\u201d Prvo, \u0161ta je idealna ishrana? Do sada bi trebalo da bude jasno, na osnovu medicinskih istra\u017eivanja, da se idealna ishrana sastoji iz obilja vo\u0107a, povr\u0107a, integralnih \u017eitarica i jezgrastog vo\u0107a (ovo poslednje u umerenim koli\u010dinama). Ako koristimo hranu koja dolazi isklju\u010divo iz ovih grupa namirnica, mo\u017eemo da izvr\u0161imo najdrasti\u010dnije promene u sni\u017eavanju holesterola i stopa sr\u010danih oboljenja. To je idealna ishrana koju ja preporu\u010dujem svojim pacijentima sa povi\u0161enim holesterolom ili drugim faktorima rizika za sr\u010dana oboljenja, a tako\u0111e je najbolja ishrana za moje pacijente sa sr\u010danim oboljenjima. Ve\u0107ina mojih pacijenata sa povi\u0161enim holesterolom \u0107e sniziti svoj serumski holesterol 60-80 mg\/dl na takvoj ishrani. Vratimo se sada na prvenstveno pitanje: koliko mo\u017eete da o\u010dekujete da \u0107ete umanjiti svoj rizik? Ovo istra\u017eivanje je posmatralo uticaj tri tipa ishrane na rizik od sr\u010danih oboljenja: potpuna vegetarijanska (ishrana koju preporu\u010dujem svojim pacijentima sa povi\u0161enim holesterolom i sr\u010danim oboljenjima), lakto-ovo vegetarijanska i ne-vegetarijanska. Populacija koja je bila prou\u010davana predstavljala je mu\u0161karce iz jedne grupe religioznih ljudi preko 35 godina starosti koji \u017eive u Kaliforniji. Ameri\u010dka vlada je potro\u0161ila vi\u0161e od 14 miliona dolara za istra\u017eivanje na\u010dina \u017eivota ovih ljudi. Odu\u0161evljenje ovim religioznim ljudima verovatno dolazi u velikoj meri zbog njihove zna\u010dajno ve\u0107e du\u017eine \u017eivota i umanjenih stopa bolesti. Oni su otkrili zna\u010dajno umanjenje smrtnih slu\u010dajeva od sr\u010danih oboljenja me\u0111u vegetarijancima iz ove grupe ljudi.<\/div>\n
 <\/div>\n
Istra\u017eivanje je otkrilo da otprilike polovina ljudi iz ove grupe nisu bili vegetarijanci; u svakom slu\u010daju, ova ne-vegetarijanska grupa je imala samo 56% prose\u010dne stope smrtnosti od sr\u010danih oboljenja u odnosu na op\u0161tu populaciju. Istra\u017eiva\u010di su smatrali da je to u velikoj meri bilo usled toga \u0161to su bili nepu\u0161a\u010di; tako\u0111e su izbegavali alkohol i verovatno su imali donekle zdraviju ishranu od op\u0161te populacije. Ve\u0107ina drugih ljudi iz ove grupe su bili lakto-ovo vegetarijanci, to jest, koristili su jaja i mle\u010dne proizvode, ali nisu koristili meso bilo kakve vrste. Njihova stopa smrtnosti od sr\u010danih oboljenja je bila 39% od o\u010dekivane \u2013 o\u010digledno jednostavno usled odstranjivanja mesa iz svoje ishrane. Potpuni vegetarijanci su imali najupe\u010datljivije rezultate. Oni su imali samo 14% od o\u010dekivane stope smrtnosti.<\/div>\n
 <\/div>\n
Nizak rizik od sr\u010danih oboljenja kod potpunih vegetarijanaca me\u0111u ljudima iz ove grupe nije iznena\u0111uju\u0107i u svetlu koristi takve ishrane.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to smo videli, bilo koji od ovih faktora sam po sebi umanjuje rizik od sr\u010danih oboljenja. Kada se uzmu zajedno, oni imaju veliki uti caj u za\u0161titi od ubice broj jedan u zemlji. Prve dve odlike na listi su verovatno najpoznatije kao faktori umanjenja rizika od sr\u010danih oboljenja. Tre\u0107a, mnogo vlakana, se obi\u010dno identifikuje kao za\u0161tita od raka, ali smo videli da tako\u0111e \u0161titi i od sr\u010danih oboljenja. Manje su poznate druge navedene koristi u borbi sa sr\u010danim oboljenjima.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ispitivanje zdravlja ove grupe ljudi obezbe\u0111uje \u010dvrste dokaze da zna\u010dajno mo\u017eemo da umanjimo na\u0161 rizik od smrti od sr\u010danih oboljenja upra\u017enjavanjem potpune vegetarijanske ishrane. U stvari, istra\u017eivanje koje smo predstavili u ovom poglavlju ukazuje da se celih 9 od 10 smrtnih slu\u010dajeva od infarkta mo\u017ee spre\u010diti odgovaraju\u0107im programom na\u010dina \u017eivota. Znamo dovoljno o uzroku sr\u010danih oboljenja da mo\u017eemo doslovno da elimini\u0161emo tu bolest kao glavni uzrok smrti u svetu. Kada bi se eliminacija sr\u010danih oboljenja ostvarila u Sjedinjenim Dr\u017eavama, Ameri\u010dko udru\u017eenje za bolesti srca navodi da bi se na\u0161a prose\u010dna o\u010dekivana du\u017eina \u017eivota pove\u0107ala za skoro 10 godina<\/div>\n
 <\/div>\n
Me\u0111utim, u stvarnosti, o\u010dekivana du\u017eina \u017eivota bi se pove\u0107ala zna\u010dajno vi\u0161e od samo 10 godina \u017eivota koje navodi Ameri\u010dko udru\u017eenje za bolesti srca. Idealni program za spre\u010davanje sr\u010danih oboljenja bi tako\u0111e u velikoj meri spre\u010dio rak, hroni\u010dna plu\u0107na oboljenja, zapaljenja plu\u0107a i mnoge druge uzroke smrti. Spre\u010davanje tih bolesti bi svakako produ\u017eilo na\u0161 \u017eivotni vek i pobolj\u0161alo kvalitet na\u0161eg \u017eivota.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji mnogo dobrih vesti u Americi u vezi sa sr\u010danim oboljenjima. Iako su jo\u0161 uvek ubica broj jedan, stope sr\u010danog<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16654,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3551],"tags":[],"class_list":["post-16653","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-nil-nidli-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16653","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16653"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16653\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16654"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16653"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16653"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16653"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}