{"id":16647,"date":"2021-04-08T02:00:00","date_gmt":"2021-04-08T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli\/"},"modified":"2021-04-08T02:00:00","modified_gmt":"2021-04-08T00:00:00","slug":"razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-nil-nidli-blogovi\/razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli\/","title":{"rendered":"Razvoj bolesti srca i krvnih sudova – Dr. Nil Nidli"},"content":{"rendered":"
Mnogi ljudi koji imaju bolesti srca nisu svesni toga. To je zbog toga \u0161to se bolesti srca obi\u010dno tiho razvijaju. Pre nego \u0161to se javi bilo kakvo o\u0161te\u0107enje srca, proces zvani ateroskleroza (ili \u201cotvrdnjavanje arterija\u201d) se odigrava u arterijama srca vi\u0161e godina. Rana faza ateroskleroze se naziva \u201cmasna pruga\u201d. Proces ateroskleroze nije ograni\u010den na sr\u010dane arterije (poznate kao \u201ckoronarne arterije\u201d). Izraz \u201cbolest koronarnih arterija\u201d se odnosi specifi\u010dno na postepeno su\u017eavanje ateroskleroze dok deluje na sr\u010dane arterije. Velike i srednje arterije \u0161irom tela mogu da postanu su\u017eene ovakvim nagomilavanjem masnih materija kako se formira plaka, kako je ilustrovano na slici 1.<\/div>\n
 <\/div>\n
\"razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli-april-2021-1.png\"Treba uo\u010diti da ateroskleroza ne predstavlja samo nakupljanje masti. Kada se mast nakuplja na unutra\u0161njoj strani sr\u010danih arterija (ili bilo koje druge arterije), telo reaguje kako bi spre\u010dilo formiranje krvnog ugru\u0161ka. Ono prekriva te masne naslage debelim, fibroznim omota\u010dem (kapom), kao \u0161to je prikazano na slici. To je zna\u010dajan odgovor, jer ako se dopusti da masni materijal do\u0111e u direktan kontakt sa krvlju, on mo\u017ee da stimuli\u0161e zgru\u0161avanje krvi. Fibrozni omota\u010d \u0161titi od tog smrtonosnog zgru\u0161avanja. U stvari, ovaj dvostruki proces daje aterosklerozi svoje ime. \u201cAtero\u201d se odnosi na \u201cka\u0161astu\u201d masu masnog materijala koji se nagomilava unutar arterija. \u201cSkleroza\u201d opisuje tvrdi fibrozni materijal koji je telo proizvelo kao odgovor.<\/div>\n
 <\/div>\n
Na\u017ealost, na ateroskleroti\u010dnoj plaki mo\u017ee do\u0107i do ulceracije (razjedanja), prouzrokuju\u0107i pucanje za\u0161titnog omota\u010da kao \u0161to je pokazano na slici. Kada se to desi, kombinacija firboznog i masnog materijala se osloba\u0111a u krvotok. Sada manja, erodovana masna naslaga, zvana ulcerozna plaka (ponekad zvana \u201clezija\u201d), ostaje zaka\u010dena za arterijske zidove i oslobo\u0111en masni materijal i ulcerozna plaka mogu da aktiviraju krvne plo\u010dice, \u0107elije tela za zgru\u0161avanje krvi. To \u010desto pokre\u0107e niz doga\u0111aja koji mogu potpuno da zakr\u010de arteriju koja je ve\u0107 zna\u010dajno su\u017eena aterosklerozom. Ukoliko ovaj ili drugi proces rezultuje potpunim zakre\u010denjem sr\u010dane arterije, sr\u010dani mi\u0161i\u0107 koji je bio zavisan od protoka krvi u arteriji \u0107e umreti. Ova smrt sr\u010danog tkiva se naziva infarkt miokarda (MI) ili sr\u010dani udar. Ateroskleroza napreduje razli\u010ditim stopama kod razli\u010ditih ljudi. Promena tokom vremena u arterijama osobe koja \u0107e sa 60 ili 70 godina starosti do\u017eiveti sr\u010dani udar je prikazana na slici 2.<\/div>\n
 <\/div>\n
\"razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli-april-2021-2.png\"Zapazite da je rana ateroskleroza prisutna sa 20 godina starosti, kako je prikazano u dnu slike. To je uobi\u010dajeno u zapadnim zemljama. U stvari, mo\u017ee da bude prisutna ve\u0107 sa 10 ili 15 godina starosti. Do vremena kada osoba napuni 20 godina, masne trake mogu biti toliko istaknute da su jasno vidljive kada se sr\u010dana arterija prese\u010de. Ako se nezdravi na\u010din \u017eivota nastavi, do 30. godine plake napreduju i postaju jo\u0161 izra\u017eenije. Do 40. godine, nije neobi\u010dno da se jave zna\u010dajne blokade sr\u010dane arterije koje smanjuju pre\u010dnik arterije na manje od polovine. \u010cak \u0107e i tada, efekat 30-ogodi\u0161njeg razvoja arterioskleroze verovatno biti \u201ctih\u201d. Ve\u0107ina osoba ne\u0107e imati nikakve simptome, kako je istaknuto na slici u oblasti ozna\u010denoj kao \u201cbez simtoma\u201d.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ukoliko simptomi zaista nastanu, mogu da budu nejasni ili \u201catipi\u010dni\u201d, ili mogu da se jave u obliku klasi\u010dne \u201cangine pektoris\u201d, \u0161to je prikazano na slici kao prvi simptom u napredovanju ka infarktu (prikazano sa MI na slici). Angina pektoris ozna\u010dava bol u grudima pri ve\u017ebanju ili sna\u017enom emocionalnom stresu koji se obi\u010dno opisuje kao te\u017eina, pritisak ili sku\u010denost skocentrisana u sredini ili na levoj strani grudnog ko\u0161a. Bol mo\u017ee da putuje do vrata ili vilice, ili niz bilo koju ruku. Povremeno se javlja bol u le\u0111ima ili stomaku. Veliki obrok ili hladno vreme tako\u0111e mogu da izazovu taj bol. Simptom bola je prouzrokovan nedovoljnom dostavom krvi sr\u010danom mi\u0161i\u0107u, \u0161to je na slici ozna\u010deno kao \u201csr\u010dana insuficijencija\u201d.<\/div>\n
 <\/div>\n
Trenutno, pribli\u017eno 6.750.000 ljudi u Sjedinjenim Dr\u017eavama pati od angine pektoris. Na\u017ealost, mnogi nemaju takve simptome sve do svog prvog sr\u010danog udara. \u010cak i pod uslovima zna\u010dajnog ve\u017ebanja, sr\u010dana arterija mora da ima najmanje 50 do 60% svog pre\u010dnika blokirano pre nego \u0161to sr\u010dani mi\u0161i\u0107 po\u010dne da pati od nedostatka dotoka krvi, \u0161to prouzrokuje bol. Mnoge osobe sa su\u017eenjima \u010dak i do 70% ili vi\u0161e nemaju prepoznatljive simptome.<\/div>\n
 <\/div>\n
Kao rezultat nedostatka simptoma, bolest srca se \u010desto ne registruje u svojim ranim stupnjevima. Osoba mo\u017ee da se ose\u0107a sjajno, da radi puno radno vreme, a da opet bude na ivici velikog sr\u010danog udara i mo\u017eda \u010dak iznenadne smrti. Pribli\u017eno 60% smrtnih slu\u010dajeva od infarkta se javlja iznenada ili van bolnice pre nego \u0161to se le\u010denje mo\u017ee primeniti. Vi\u0161e od polovine svih iznenadnih smrtnih slu\u010dajeva (skoro 2\/3 iznenadnih smrtnih slu\u010dajeva kod \u017eena) javlja se kod osoba kojima prethodno nije utvr\u0111ena bolest sr\u010danih arterija. \u017dalosna realnost je da je za mnoge ljude njihov prvi sr\u010dani udar tako\u0111e i njihov jedini. Iznenadna smrt ne pru\u017ea drugu \u0161ansu.<\/div>\n
 <\/div>\n
\u010cak i kada ljudi pre\u017eive infarkt, preko dve tre\u0107ine se ne oporavi potpuno, ostaju\u0107i sa nekim oblikom bolesti i trajno umanjuju\u0107i kvalitet \u017eivota. Posle infarkta srce je slabije zbog gubitka mi\u0161i\u0107nog tkiva.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ova slabost mo\u017ee biti zna\u010dajna naro\u010dito ako je sr\u010dani udar bio veliki. U takvom slu\u010daju, srce mo\u017eda ne\u0107e mo\u0107i da na odgovaraju\u0107i na\u010din vr\u0161i \u010dak ni rutinske funkcije pumpanja. To je primer onoga \u0161to se naziva ishemijska kardiomiopatija koja je ozna\u010dena na slici 3. Izraz se odnosi na sr\u010dani mi\u0161i\u0107 (\u201ckardio-mio\u201d), bolest ili patologiju (\u201cpatija\u201d) koja je prouzrokovana nedostatkom dotoka krvi (\u201cishemija\u201d). Kada takvo obolelo srce nije u stanju da odr\u017eava telesne funkcije, lekari koriste izraz \u201cinsuficijencija srca\u201d. U takvoj situaciji pogo\u0111ena osoba mo\u017ee lako da ostane bez daha, da do\u017eivljava oticanje stopala ili \u010dlanaka, ili da bude konstantno umorna.<\/div>\n
 <\/div>\n
Kako bi se spre\u010dilo da ovi progresivni koraci dovedu do smrtonosnog sr\u010danog udara ili onog koji \u0107e dovesti do invalidnosti, nije mudro odlagati preglede srca dok se simptomi ne razviju. Dostupan je \u010ditav niz testova za dijagnozu bolesti srca pre smrtnog doga\u0111aja, kao \u0161to su elektrokardiogram (EKG), sa ili bez testa pri naporu. EKG meren pri odmoru mo\u017ee da otkrije dokaze o prethodnim sr\u010danim udarima, ali je slabo sredstvo za otkrivanje blokada koje jo\u0161 uvek nisu proizvele gubitak sr\u010danog mi\u0161i\u0107a. Jedan zna\u010dajan izuzetak predstavlja pojava bola u grudima. U toj situaciji, ako sr\u010dani problem prouzrokuje nelagodnost, EKG \u0107e, kada se vr\u0161i dok se bol javlja, \u010desto prepoznati potencijalu sr\u010danu blokadu.<\/div>\n
 <\/div>\n
Kod osobe bez simptoma, EKG test pri naporu je daleko mo\u0107niji u registrovanju su\u017eenja sr\u010danih arterija od obi\u010dnog EKG-a. \u010cak \u0107e se i blokada od samo 50% jedne arterije ponekad pokazati na testu pri naporu. Me\u0111utim, \u010dak i test pri naporu mo\u017ee da proma\u0161i zna\u010dajan broj obolelih osoba. I do 35% onih koji imaju zna\u010dajne blokade sr\u010danih sudova ima\u0107e normalan EKG meren pri naporu. Broj pogre\u0161no uverenih osoba se mo\u017ee zna\u010dajno smanjiti upotrebom radioaktivnog elementa za pra\u0107enje zvanog talijum, ili vr\u0161enjem testa pri naporu u spoju sa ehokardiografijom (test srca ultrazvukom koji se vr\u0161i neposredno pre ili posle testa pri naporu). Davanje injekcije talijuma pri maksimalnom nivou napora prilikom testa uo\u010di\u0107e sve osim oko 8% osoba sa blokadom sr\u010danih arterija i sve osim 4% ako se koristi ehokardiogram. Po\u0161to su bolesti sr\u010danih arterija i bol u grudima toliko \u010desti, kao aktivni lekar vr\u0161im jedan ili vi\u0161e ovih testova dnevno.<\/div>\n
 <\/div>\n
Najbolji test koji se mo\u017ee izvr\u0161iti je istra\u017eivanje srca i krvnih sudova bojom. Veoma je dobar za uo\u010davanje blokada koje \u0107e verovatno prouzrokovati probleme. Takva istra\u017eivanja bojama se nekad ozna\u010davaju kao \u201csr\u010dane kateterizacije\u201d ili kao \u201csr\u010dani angiogrami\u201d. Za razliku od prethodnih testova koji su pomenuti, sr\u010dana kateterizacija je invazivni test (\u0161to zna\u010di da ulazimo u telo kateterom). Kada jednom blokada suzi pre\u010dnik krvnih sudova za 40 do 50% ili vi\u0161e, takvo istra\u017eivanje bojom obi\u010dno prepoznaje problem.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogi ljudi koji imaju bolesti srca nisu svesni toga. To je zbog toga \u0161to se bolesti srca obi\u010dno tiho razvijaju.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16648,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3551],"tags":[],"class_list":["post-16647","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-nil-nidli-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16647","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16647"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16647\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16648"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16647"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16647"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16647"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}