{"id":16621,"date":"2021-01-07T01:00:00","date_gmt":"2021-01-07T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/izbegavajte-faktore-koji-pogoduju-razvoju-raka-dr-nil-nidli\/"},"modified":"2021-01-07T01:00:00","modified_gmt":"2021-01-07T00:00:00","slug":"izbegavajte-faktore-koji-pogoduju-razvoju-raka-dr-nil-nidli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-nil-nidli-blogovi\/izbegavajte-faktore-koji-pogoduju-razvoju-raka-dr-nil-nidli\/","title":{"rendered":"Izbegavajte faktore koji pogoduju razvoju raka – dr Nil Nidli"},"content":{"rendered":"
Razmotrimo faktore koji pogoduju razvoju raka i kako mo\u017eemo da ih izbegnemo. Na primer, jedan od faktora je alkohol. Vide\u0107emo da upotreba alkohola favorizuje razvoj raka i zbog toga ga treba izbegavati. \u0160tavi\u0161e, uvide\u0107emo da nam izbegavanje alkohola poma\u017ee na oba spomenuta fronta. Alkohol i njegovi proizvodi razlaganja imaju potencijal za izazivanje raka, a on tako\u0111e podriva imuni sistem. Shodno tome, ako izbegavate alkohol, ostvari\u0107ete dvostruku korist.<\/div>\n
 <\/div>\n
Jasno je da je najbolji na\u010din za izbegavanje raka njegovo spre\u010davanje pre nego \u0161to ima \u0161ansu da se uop\u0161te i formira, \u010dak i pre nego \u0161to se mo\u017ee detektovati testovima, pre nego \u0161to ima \u0161ansu da prouzrokuje bilo kakve simptome. Ve\u0107ina tipova raka se zaista mo\u017ee spre\u010diti pre nego \u0161to se i formira. Godine 1988. iza\u0161ao je iz \u0161tampe izve\u0161taj na\u010delnika sanitetske slu\u017ebe o ishrani i zdravlju. U svom obimnom pregledu istra\u017eivanja raka naveo je: \u201cU toku ovog istra\u017eivanja, postalo je jasno da mnogi oblici raka imaju (poznate) spolja\u0161nje uzroke i, u principu bi trebalo zbog toga da bude mogu\u0107e spre\u010diti ih.\u201d Ti nalazi su se podudarili sa \u010desto navo\u0111enim istra\u017eivanjem koje su deceniju ranije sproveli doktori Vajnder (Wynder) i Gori (Gori). Njihova detaljna pore\u0111enja me\u0111unarodnih stopa pojave raka navela su ih na zaklju\u010dak da je pribli\u017eno 80% slu\u010dajeva pojave raka mogu \u0107e spre\u010diti relativno jednostavnim izborima na\u010dina \u017eivota. Deceniju pre objavljenog rada Vajndera i Gorija, dr Higinson je zaklju\u010dio da 90% slu\u010dajeva pojave raka nastaje usled \u201csredinskih faktora\u201d. Tako je u izve\u0161taju na\u010delnika sanitetske slu\u017ebe prihva\u0107eno istra\u017eivanje o va\u017enosti na\u010dina \u017eivota za rizik od raka koje je zastupano jo\u0161 od 1960-ih.<\/div>\n
 <\/div>\n
\u0160ta su oni mislili pod \u201csredinskim faktorima\u201d? Govore o bilo kojim faktorima osim na\u0161ih unutra\u0161njih telesnih procesa i uro\u0111enih sklonosti koji uti\u010du na nas. U te faktore spadaju vazduh koji di\u0161emo, voda koju pijemo, izbor hrane, na\u0161e navike ve\u017ebanja (ili njihov nedostatak), na\u0161a seksualna praksa, na\u0161i dru\u0161tveni odnosi itd. Prema tome, kada nam stru\u010dnjaci ka\u017eu da je 80 do 90% slu\u010dajeva pojave raka \u201csredinsko\u201d u stvari ka\u017eu da se ve\u0107ina vrsta raka mo\u017ee spre\u010diti ako obratimo pa\u017enju na stvari koje unosimo u na\u0161a tela, stvari kojima dopu\u0161tamo da dolaze u kontakt sa na\u0161im telima, i stvari koje \u010dinimo sa na\u0161im telima.<\/div>\n
 <\/div>\n
Uprkos 30 godina shvatanja povezanosti raka i na\u010dina \u017eivota, narodi \u0161irom sveta uglavnom nisu ugradili to saznanje u praksu. Profesor Majkl Spurn (Michael Sporn) je 1996. godine izvr\u0161io pregled 25 godina istorije od kada su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave zvani\u010dno objavile \u201cRat raku\u201d. Iako je navodio oblasti uspeha, tako\u0111e je istakao veoma spor napredak u dostizanju zna\u010dajnih stopa izle\u010denja za neke od vode\u0107ih vrsta raka kao \u0161to su rak dojke, plu\u0107a i prostate. Njegove napomene su nas vratile na Higinsove uvide kada je rekao: \u201cTreba da podsti\u010demo obrazovne napore za ohrabrivanje promena u stilu \u017eivota, ishrane i drugih privrednih faktora koji mogu da spre\u010de proces kancerogeneze (nastanka raka)\u201d. Iako su istra\u017eiva\u010di godinama govorili o tome, na osnovu pove\u0107anih stopa pojave raka o\u010digledno je da jo\u0161 uvek nismo nau\u010dili lekciju. Ponovo, molba je da svako od nas nau\u010di kako na\u0161 sopstveni na\u010din \u017eivota uti\u010de na rizik od raka i da izvr\u0161i odgovaraju\u0107e promene.<\/div>\n
 <\/div>\n
\u0160ta nam to ta\u010dno stru\u010dnjaci govore kada se radi o stilu \u017eivota i \u201csredini\u201d u naj\u0161irem smislu re\u010di? Oni iznose relativno prostu poruku. Sredinski faktori i iznesene promene na\u010dina \u017eivota su jednostavne, a ipak duboke. One govore o stvarima kao \u0161to je prestajanje pu\u0161enja, bolja ishrana, redovno ve\u017ebanje i gubitak te\u017eine. Me\u0111utim, kada je \u010dasopis Wall Street Journal istra\u017eio tip vesti o raku koji televizije, novinski \u010dasopisi i novine pokrivaju, otkrio je da su istra\u017eiva\u010di raka smatrali da mediji daju pogre\u0161no nagla\u0161avanje. Pri\u010de u medijima su se prevashodno bavile zabrinuto\u0161\u0107u u vezi sa dodacima hrani, zaga\u0111ivanjem, zra\u010denjem i pesticidima. Ove stvari su na daleko ni\u017eem mestu na listama stru\u010dnjaka po pitanju raka nego na\u0161i osnovni izbori ishrane.<\/div>\n
 <\/div>\n
Skoro dve decenije pre izve\u0161taja ovog \u010dasopisa, dr Ernest Vajnder je ve\u0107 shvatio u \u010demu je bio problem. \u201cOsobe te\u017ee da ignori\u0161u sopstvenu odgovornost i okrivljuju \u0161tetne pojave, uklju\u010duju\u0107i izlaganje kancerogenim materijama (agensima koji prouzrokuju rak), i spolja\u0161nje sile. Zbog toga op\u0161ti sredinski elementi (stvari koje ne mo\u017eemo dobro da kontroli\u0161emo kao \u0161to je hemijsko zaga\u0111enje vazduha i vode ili dodaci hrani i zaga\u0111iva\u010di) primaju najve\u0107u pa\u017enju umesto faktora koji rezultiraju iz li\u010dnih stilova \u017eivota.\u201d Moj fokus u ovom poglavlju bi\u0107e pre svega na najzna\u010dajnijim preventivnim faktorima raka \u2013 faktorima na\u010dina \u017eivota koje svako od nas mo\u017ee da promeni.<\/div>\n
 <\/div>\n

Duvan je krivac broj 1<\/span><\/h2>\n
 <\/div>\n
Duvan je krivac broj 1 za rak u Sjedinjenim Dr\u017eavama i u velikom delu sveta. Pove\u0107ane stope smrtnosti od raka se mogu pripisati velikim delom duvanu, a to kori\u0161\u0107enje duvana je zapanjuju\u0107e. Samo u Sjedinjenim Dr\u017eavama, pribli\u017eno 170.000 \u017eivota se izgubi svake godine zbog raka prouzrokovanog pu\u0161enjem, \u0161to predstavlja tre\u0107inu od svih smrtnih slu\u010dajeva usled raka (umerena procena je da 400.000 Amerikanaca umire od svih bolesti prouzrokovanih pu\u0161enjem svake godine, sa godi\u0161njim medicinskim tro\u0161kom od 50 milijardi dolara). \u0160irom sveta, godi\u0161nji broj smrtnih slu\u010dajeva uzrokovanih pu\u0161enjem je dostigao zaprepa\u0161\u0107uju\u0107ih 3 miliona ljudi. To je jednako jednoj smrti na svakih 10 sekundi.<\/div>\n
 <\/div>\n
Imamo obilje dokaza koji pokazuju mo\u0107 duvana da izazove rak. Preko 4.000 razli\u010ditih hemikalija je identifikovano u dimu duvana. Veliki broj ovih hemikalija imaju sposobnost da same prouzrokuju rak. Postoje odre\u0111ene kancerogene supstance u duvanu koje prouzrokuju rak plu\u0107a, druge koje prouzrokuju rak bubrega i be\u0161ike, neke koje prouzrokuju rak pankreasa. Sve zajedno, duga\u010dka lista oblika raka je povezana sa izlaganjem proizvodima duvana. <\/div>\n
 <\/div>\n
Kada razmatrate veliki broj \u0161tetnih hemikalija u duvanskom dimu ne bi trebalo da bude iznena\u0111enje da duvan prouzrokuje vi\u0161e tipova raka kod ljudi nego bilo koji drugi poznati sredinski faktor.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Potencijal ovih hemikalija je dalje potvr\u0111en \u010dinjenicom da nije samo osoba koja pu\u0161i ili \u017eva\u0107e duvan izlo\u017eena riziku. Oni koji pasivno udi\u0161u dim tako\u0111e pove\u0107avaju svoj rizik od raka. Trenutne procene su da svake godine u Sjedinjenim Dr\u017eavama 3.000 nepu\u0161a\u010da umre od raka plu\u0107a jednostavno zbog pasivnog izlaga nja dimu. Pored toga, o\u010devi koji pu\u0161e vi\u0161e od 10 cigareta na dan, u vreme kada za\u010dinju svoje potomke, kod svojih sinova i \u0107erki pove\u0107avaju rizik od razvijanja raka u detinjstvu za 31%. Ako pu\u0161e vi\u0161e od 20 cigareta na dan, pove\u0107ani rizik raste do 42%. Smatra se da je to usled DNK o\u0161te\u0107enja u spermatozoidima prouzokovanih pu\u0161enjem. O\u010digledna poruka prevencije raka svakoj osobi je: \u201cIzbegavajte bilo kakvo mogu\u0107e izlaganje duvanu.\u201d To zna\u010di da moramo da prekinemo da pu\u0161imo. To zna\u010di da moramo da prekinemo da \u017eva\u0107emo duvan. To zna\u010di da moramo da smanjimo \u010dak i na\u0161e pasivno pu\u0161enje izabiranjem radnih mesta i mesta za rekreaciju koja su bez dima.<\/div>\n
 <\/div>\n
Mnogi Amerikanci su zaista poslu\u0161ali upozorenja o duvanu koja su objavljivana godinama. Pribli\u017eno 46 miliona Amerikanaca je prekinulo sa pu\u0161enjem cigareta. Pu\u0161enje cigareta me\u0111u odraslim osobama starijim od 18 godina se smanjilo sa 42% 1965. godine, na 25% 1990. godine. Kao rezultat toga, rak plu\u0107a kona\u010dno po\u010dinje da opada kod mu\u0161karaca. Me\u0111utim, od 1990. godine, taj lagani pad pu\u0161enja se alarmantno zaustavio. Procenat na\u0161e populacije koja pu\u0161i je ostao nepromenjen pola poslednje decenije. Mo\u017eda jo\u0161 ve\u0107u zabrinutost izaziva \u010dinjenica da danas pu\u0161i ve\u0107i broj srednjo\u0161kolaca nego pre tri godine.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ako se trenutno borite sa zavisno\u0161\u0107u od nikotina, ne o\u010dajavajte. Postoji 46 miliona Amerikanaca koji mogu da posvedo\u010de da je stvarno mogu\u0107e prekinuti sa pu\u0161enjem.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razmotrimo faktore koji pogoduju razvoju raka i kako mo\u017eemo da ih izbegnemo. Na primer, jedan od faktora je alkohol. Vide\u0107emo<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16622,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3551],"tags":[],"class_list":["post-16621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-nil-nidli-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16621","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16621"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16621\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16622"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16621"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16621"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16621"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}