{"id":16615,"date":"2020-12-25T01:00:00","date_gmt":"2020-12-25T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/redovan-dorucak-i-dugovecnost-dr-nil-nidli\/"},"modified":"2020-12-25T01:00:00","modified_gmt":"2020-12-25T00:00:00","slug":"redovan-dorucak-i-dugovecnost-dr-nil-nidli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-nil-nidli-blogovi\/redovan-dorucak-i-dugovecnost-dr-nil-nidli\/","title":{"rendered":"Redovan doru\u010dak i dugove\u010dnost – dr Nil Nidli"},"content":{"rendered":"
Neke osobe veruju da mogu da produ\u017ee svoje \u017eivote, a ipak se boje rezultata du\u017eeg \u017eivota. Trejsi, terapeut, nedavno mi je rekla: \u201cNe \u017eelim da do\u017eivim 70 godina starosti. Ljudi te starosti imaju toliko mnogo problema. Mislim da \u017eelim da umrem pre 70. godine.\u201d Odgovorio sam: \u201cTrejsi, mo\u017ee\u0161 to da ka\u017ee\u0161 sada, ali sa\u010dekaj do 69. godine. Onda \u0107e\u0161 \u017eeleti da \u017eivi\u0161 do 70, a kada jednom do\u0111e\u0161 do 70, verovatno \u0107e\u0161 \u017eeleti da \u017eivi\u0161 do 71, naro\u010dito ako bude\u0161 imala dobro zdravlje. Znam mnogo osoba u svojim 70-im i 80-im koje u\u017eivaju u dobrom kvalitetu \u017eivota. Takozvane \u2018zlatne godine\u2019 su za njih realnost.\u201d <\/div>\n
 <\/div>\n
Nedavna istra\u017eivanja su jo\u0161 vi\u0161e pomogla da se odgovori na Trejsinu zabrinutost. Iako su se prvobitni izve\u0161taji oblasti Alameda usredsredili prvenstveno na starost pri smrti, naredni radovi su se bavili pitanjima kvaliteta \u017eivota. Na primer, \u201cAlamedina sedmorka\u201d se pokazala kao mo\u0107an na\u010din spre\u010davanja verovatno najstra\u0161nije komplikacije starenja: onemo\u0107alosti. <\/div>\n
 <\/div>\n
Nedavni izve\u0161taj je prikazao da su oni koji su upra\u017enjavali najve\u0107i broj tih zdravstvenih navika imali upola manji rizik od onemo\u0107alosti u odnosu na one sa najlo\u0161ijim navikama. Oni sa srednjim brojem zdravstvenih navika su tako\u0111e \u017eiveli bolje od onih koji su odbacili ve\u0107inu Belokove i Breslouve sedmorke. Oni su imali samo dve tre\u0107ine rizika od onemo\u0107alosti u odnosu na najmanje zdravstveno svesnu grupu. Pogledajmo neke od pojedinih navika koje su Belok i Breslou utvrdili i razmotrimo kako one uti\u010du na kvalitet \u017eivota kao i na njegovu du\u017einu.<\/div>\n
 <\/div>\n

Jedite doru\u010dak redovno<\/h2>\n
 <\/div>\n
Mnogi ljudi koji \u010ditaju istra\u017eivanje okruga Alameda su iznena\u0111eni da je \u201cdoru\u010dkovanje\u201d uklju\u010deno u listu od sedam najzna\u010dajnijih faktora dugove\u010dnosti. Doru\u010dkovanje samo po sebi pove\u0107ava du\u017einu \u017eivota. U nekim od prvobitnih podataka utvr\u0111eno je da su osobe koje su doru\u010dkovale i nisu jele izme\u0111u obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doru\u010dak i u\u017einale. <\/div>\n
 <\/div>\n
Skorija analiza podataka istra\u017eivanja okruga Alameda koncentrisala se naro\u010dito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu doru\u010dkovali redovno imali su 50% pove\u0107an rizik od smrti u pore\u0111enju sa onima koje su redovno doru\u010dkovali. Zanimljivo je, u ovoj grupi starijih Amerikanaca, dug \u017eivot je podjednako zavisio od dobrog doru\u010dkovanja kao i od uzdr\u017eavanja od pu\u0161enja i redovnog fizi\u010dkog ve\u017ebanja. Uprkos tim \u010dinjenicama (i onome \u0161to su im majke verovatno rekle), ve\u0107ina ljudi navodi veliki broj razloga za ne uzimanje doru\u010dka. Uobi\u010dajeni razlog je da nisu veoma gladni ujutru, \u0161to je uobi\u010dajeni rezultat jedenja obilnog obroka uve\u010de. <\/div>\n
 <\/div>\n
Bla\u017ei ve\u010dernji obrok \u0107e obi\u010dno re\u0161iti problem. Jo\u0161 bolje, ako morate da re\u0161ite problem, poku\u0161ajte da ne ve\u010derate nedelju dana. Krajem nedelje \u0107ete verovatno biti \u017eeljni dobrog doru\u010dka. Mo\u017eete tako\u0111e da otkrijete da \u010dvr\u0161\u0107e spavate, iako mo\u017eda odete u krevet gladni nekoliko no\u0107i dok se va\u0161e telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doru\u010dak je obi\u010dno lak\u0161e pripremiti od ru\u010dka ili ve\u010dere. Budite kreativni sa upotrebom \u017eitarica i uzimajte nekoliko porcija sve\u017eeg vo\u0107a.<\/div>\n
 <\/div>\n

Doru\u010dkovanje poma\u017ee u spre\u010davanju dobijanja na te\u017eini<\/h2>\n
 <\/div>\n
Jo\u0161 jedan razlog koji se navodi za preskakanje doru\u010dka je spre\u010davanje pove\u0107anja te\u017eine. Neke osobe razmi\u0161ljaju da \u0107e im, po\u0161to nisu gladne ujutru, preskakanje doru\u010dka pomo\u0107i da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako \u0107e doprineti smanjenju te\u017eine. To je zabluda. Istina je da doru\u010dkovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja te\u017eine. Pre vi\u0161e godina dr \u010carls Kap (Charles Cupp) je predlo\u017eio da je pove\u0107anje te\u017eine rezultat neodgovaraju\u0107eg vremenskog uskla\u0111ivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja no\u0107u. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole te\u017eine. Pacijenti sa vi\u0161kom kilograma upu\u0107eni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i u\u017eina no\u0107u, na obilan jutarnji obrok, umereni ru\u010dak i laganu ve\u010deru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom slu\u010daju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i re\u010deno im je da ne idu na spavanje bar osam i po \u010dasova posle poslednjeg uzimanja hrane. Zna\u010dajno je da im nije tra\u017eeno da menjaju svoj izbor hrane niti koli\u010dinu kalorija koju jedu. <\/div>\n
 <\/div>\n
Zainteresovani istra\u017eiva\u010di u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene za\u0161tite Univerziteta u Tulanu istra\u017eili su bele\u0161ke o 955 Kapovih pacijenata sa vi\u0161kom kilograma. Ovi dokazi i brojna druga istra\u017eivanja ukazuju da bi redovno doru\u010dkovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje te\u017eine. Uo\u010dite da su se neke dodatne koristi pojavile od doru\u010dkovanja: pobolj\u0161an nivo hemoglobina u krvi, umanjena koli\u010dina \u0161e\u0107era u krvi i pobolj\u0161ana funkcija tiroidne \u017elezde. <\/div>\n
 <\/div>\n
Tipovi hrane koji se obi\u010dno uzimaju za doru\u010dak tako\u0111e mogu da doprinesu zna\u010daju jutarnjeg obroka za kontrolu te\u017eine. U ameri\u010dkoj kulturi ve\u010dernji obrok tradicionalno sadr\u017ei deo bogat mastima zasnovanim na \u017eivotinjskim proizvodima, a doru\u010dak je obi\u010dno usredsre\u0111en na vo\u0107e i \u017eitarice, uz sa njima povezane slo\u017eene ugljene hidrate. To postaje zna\u010dajno kada uvidimo da je dobitak na te\u017eini \u010desto povezan sa uzimanjem previ\u0161e kalorija iz masti umesto iz slo\u017eenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, \u017eivotinje na ishrani bogatoj mastima imale su ve\u0107u te\u017einu od onih koje su bile na re\u017eimu sa malo masti \u2013 \u010dak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.<\/div>\n
 <\/div>\n

Doru\u010dak i sr\u010dani napadi<\/h2>\n
 <\/div>\n
Pokazalo se da doru\u010dak pru\u017ea jo\u0161 jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doru\u010dkovanjem. Krvne plo\u010dice, telesne \u0107elije za zgru\u0161avanje krvi, postaju \u201clepljivije\u201d ujutru pre doru\u010dka. To pove\u0107ava te\u017enju ka formiranju krvnog ugru\u0161ka tokom jutarnjih \u010dasova. Ako se takav ugru\u0161ak javi u sr\u010danim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao \u0161to je o\u010dekivano na osnovu ove fiziologije, ve\u0107ina sr\u010danih udara se odigrava izme\u0111u sedam \u010dasova pre podne i dvanaest \u010dasova. Doru\u010dkovanje mo\u017ee da pomogne da krvne plo\u010dice postanu manje lepljivije i da se na taj na\u010din umanji rizik od jutarnjih sr\u010danih udara.<\/div>\n
 <\/div>\n

Doru\u010dak poma\u017ee na\u0161im mentalnim sposobnostima<\/h2>\n
 <\/div>\n
Postoje dodatne koristi od dobrog doru\u010dka pored dugove\u010dnosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu odr\u017eao je skup ve\u0107eg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja nau\u010dnih istra\u017eivanja o doru\u010dku. Istra\u017eiva\u010di su zaklju\u010dili da je \u201cdoru\u010dkovanje va\u017eno za u\u010denje, memoriju i fizi\u010dku dobrobit i dece i odraslih\u201d. Dobre navike pri doru\u010dku su su\u0161tinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizi\u010dku, naro\u010dito tokom kasnijih jutarnjih \u010dasova. Osobe koje doru\u010dkuju ispoljavaju bolja raspolo\u017eenja i pobolj\u0161ane nau\u010dne sposobnosti. <\/div>\n
 <\/div>\n

Re\u010d urednika<\/h2>\n

Redovno doru\u010dkovanje je odli\u010dno za spre\u010davanje gojaznosti, ali ako je osoba ve\u0107 gojazna onda je bolje da jede \u0161to re\u0111e tokom dana. Najbolje je jesti 1 do maksimum 2 puta na dan, ali bez hrane izme\u0111u obroka. Ketogena dijeta se pokazala kao najbolja ishrana za kontrolu apetita i mr\u0161avljenje, ali za prevenciju od nastajanja gojaznosti najbolje je raditi kao \u0161to smo naveli gore u tekstu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neke osobe veruju da mogu da produ\u017ee svoje \u017eivote, a ipak se boje rezultata du\u017eeg \u017eivota. Trejsi, terapeut, nedavno mi<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16616,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3551],"tags":[],"class_list":["post-16615","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-nil-nidli-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16615","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16615"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16615\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16616"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16615"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16615"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16615"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}