{"id":16607,"date":"2020-11-24T01:00:00","date_gmt":"2020-11-24T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/uncategorized\/branje-delova-lekovitih-biljki-dr-dzon-kristofer\/"},"modified":"2020-11-24T01:00:00","modified_gmt":"2020-11-24T00:00:00","slug":"branje-delova-lekovitih-biljki-dr-dzon-kristofer","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/blogovi\/dr-dzon-kristofer-blogovi\/branje-delova-lekovitih-biljki-dr-dzon-kristofer\/","title":{"rendered":"Branje delova lekovitih biljki – dr D\u017eon Kristofer"},"content":{"rendered":"
Po\u010detnici misle da je kod skupljana biljaka bitno samo ubrati \u017eeljenu biljku. To ipak nije istina. U svim slu\u010dajevima, branje mora biti selektivno, u zavisnosti od tipa biljke i dela koji se koristi.<\/div>\n
 <\/div>\n

Aromatici<\/h2>\n
 <\/div>\n
Neki primeri su: gorska nana, pitoma nana, divlja nana. Brati nakon formiranja cvetnih pupoljaka i kada cvet, samo \u0161to se nije otvorio. Kod takvih biljaka izuzetno eteri\u010dna lekovita svojstva \u0107e biti izgubljena, ako se beru u pogre\u0161no vreme.<\/div>\n
 <\/div>\n

Kore<\/h2>\n
 <\/div>\n
Ili korteks, sakupljati ili u prole\u0107e ili u jesen. Smolne kore, kao \u0161to je: kininovac, kasna sremza, sne\u017ena lopta, beli hrast, malina, nar, krkavina, sivi orah, cimet, sasafras i kaskarila trebalo bi da se sakupljaju u prole\u0107e pre cvetne sezone. Druge lepljive delove je po\u017eeljno sakupljati u jesen nakon \u0161to li\u0161\u0107e opadne. Generalno bi trebalo koristiti kore sa mladog drve\u0107a, jer njihova medicinska svojstva su uglavnom vi\u0161e odr\u017eiva i lako se ekstrahuju. Obratite pa\u017enju da odvojite istrulele delove i ne\u010disto\u0107e od dobre kore koju \u0107ete koristiti. Grublja kora treba da se sastru\u017ee (ovo je struganje spolja\u0161nje kore), a samo unutra\u0161nja da se koristi.<\/div>\n
 <\/div>\n

Pupoljci<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: ameri\u010dka jasika, karanfili\u0107. Brati kada su lepo formirani, pre nego \u0161to se cvet razvije.<\/div>\n
 <\/div>\n

Lukovica<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: morski luk, beli luk. Brati nakon \u0161to listovi biljke odumru.<\/div>\n
 <\/div>\n

Bobice<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: krkavina, plava zova. Brati kada sazri. Bobice plave zove treba brati kada su tamne i ne previ\u0161e zelene. Bobice gloga treba brati kada su crne i skoro spremne da se razmrskaju. Bobice kleke i mirike treba brati pred samo sazrevanje, ali ne potpuno zrele. Bobice kleke su obi\u010dno u dve grupe bobica na grmu, zelene i tamne. Tamne su druga godina i zrele su \u2013 ove uberite, ali nikad ne koristite zelene.<\/div>\n
 <\/div>\n

Izdanak<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: \u0161i\u0161arka, \u017eir. Brati kada su listovi sazreli \u2013 nakon \u0161to je snaga uzeta iz korena.<\/div>\n
 <\/div>\n

Cvetovi i peteljke<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: zova, lavanda, detelina, kamilica, podbel. Brati pred otvaranje iz pupoljka (svako podu\u017ee odlaganje rezultova\u0107e gubitkom esencijalnog ulja). Kod ve\u0107ih cvetova, peteljke treba ukloniti pre su\u0161enja. Kod nekih cvetova, samo se peteljke \u010duvaju, a bezbojni osnovni deo latice se se\u010de, ali cvetovi koji imaju \u010da\u0161icu cveta bez mirisa su potpuno o\u010duvani. Kada su cvetovi previ\u0161e mali da bi se brali pojedina\u010dno, seku se sa delom peteljke.<\/div>\n
 <\/div>\n

Plod<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: kleka, hmelj, miro\u0111ija, biber, kajenska paprika, kardamom. Brati kada je so\u010dan i zreo (osim kada je nazna\u010deno da se bere u nezreloj fazi, kao sa kubebom), ali pre nego \u0161to spontano padnu.<\/div>\n
 <\/div>\n

Smola<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: kamfor, kopaiba, garcinija. Smola koja izlazi na povr\u0161inu kore lak\u0161e se skuplja u hladnijem delu dana (jutro i ve\u010de) kada je \u010dvr\u0161\u0107a. Postupak to\u010denja mo\u017ee se tako\u0111e iskoristiti da bi se izvukli sokovi.<\/div>\n
 <\/div>\n

Listovi<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: ruzmarin, eukaliptus, uva, sena, bu\u010du. Brati pred puno sazrevanje, pre cvetanja ili posle sazrevanja ploda. Lekovita vrednost smenjuje se u periodu rasta od lista do ploda i nazad. Obratite pa\u017enju, sakupite listove kada je potencijal najve\u0107i u tom specifi\u010dnom delu.<\/div>\n
 <\/div>\n
Valjano brinite u \u017eetvi. Nikada potpuno nemojte da ogulite bilo koju biljku, kada berete listove. Izbegavajte da o\u0161tetite biljku. Uzmite nekoliko listova iz razli\u010ditih delova biljke i uzmite dovoljno, ali ne li\u0161avajte nijedno \u017ebunje ili drvo svih njegovih listova. Veliki listovi se pojavljuju pre nego \u0161to se peteljka pojavi, obi\u010dno su so\u010dniji i vredniji nego oni koji se kasnije nastave iz peteljke, jer ti veliki imaju punu ishranu iz korena, ali oni \u010desto izgube svoju vrednost i venu, jer peteljka po\u010dne da raste.<\/div>\n
 <\/div>\n
Jednogodi\u0161nje: Brati pred cvetanje ili u cvetanju.<\/div>\n
 <\/div>\n
Aromati\u010dne jednogodi\u0161nje: Brati nakon formiranja cvetnih pupoljaka.<\/div>\n
 <\/div>\n
Dvogodi\u0161nje: Brati samo listove druge godine rasta (listovi prve godine rasta nemaju svoju punu lekovitu vrednost), pre nego \u0161to peteljka po\u010dne da izbija. Vi\u0161egodi\u0161nje: Brati pre cvetanja (naro\u010dito ako vlakna posle toga postanu drvenasta).<\/div>\n
 <\/div>\n
Listovi sa peteljkama ili stabljikama treba da budu odvojeni, \u0161to je pre mogu\u0107e, i svo drugo li\u0161\u0107e treba pose\u0107i blizu korena. Listove treba protresti, a ne oprati.<\/div>\n
 <\/div>\n

Biljka (cela)<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: irska mahovina, pulsatila, lobelija, pitoma nana, ma\u010dja menta, o\u010dajnica. Brati kada su formirane glave za cvetanje, ali jo\u0161 uvek neotvorene. Kada se cvet otvori, biljka po\u010dne da gubi potencijal i opada lekovita vrednost. Ako se koristi sve\u017ea (za infuziju), ise\u0107i samo vrhove (videti \u201cvrhovi\u201d). Jednogodi\u0161nje: Ise\u0107i 7,5 cm do 10 cm iznad zemlje kako biste omogu\u0107ili drugi rast. Vi\u0161egodi\u0161nje: Ise\u0107i bo\u010dne grane 2\/3 niz stabljiku.<\/div>\n
 <\/div>\n

Oleoresini<\/h2>\n
 <\/div>\n
Sli\u010dni smoli.<\/div>\n
 <\/div>\n

Rizomi<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: \u0111umbir, i\u0111irot, perunika, geranium, ameri\u010dka mandragora, valerijana, planinska arnika, kanadska vu\u010dja jabu\u010dica, kanadski ljuti\u0107. Sli\u010dno korenju (videti ispod).<\/div>\n
 <\/div>\n

Korenje<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: gavez, sarsaparila, vinobojka, ameri\u010dki ginseng. Korenje jednogodi\u0161njih i dvogodi\u0161njih biljaka uglavnom imaju limitirane vrednosti, a korenje vi\u0161egodi\u0161njih poseduje velike koncentracije, koje generalno rastu u potencijalu sa godinama. Korenje se uglavnom sakuplja u ranom delu prole\u0107a (kasni februar, rani mart) kada su biljni sokovi koncentrisani.<\/div>\n
 <\/div>\n
Korenje jednogodi\u0161njih: Sakuplja se pre cvetne sezone, ne posle, jer onda koren postaje manje aktivan.<\/div>\n
 <\/div>\n
Korenje dvogodi\u0161njih: Sakupljati u jesen prve godine, nakon \u0161to li\u0161\u0107e opadne. Puna lekovita snaga je ja\u010da u prvoj godini korena.<\/div>\n
 <\/div>\n
Korenje vi\u0161egodi\u0161njih: Sakupljati u jesen nakon \u0161to su listovi i cvetovi (ili vrhovi) potpuno zreli, a biljni sok se vratio u korenje, ili u prole\u0107e pre nego \u0161to period rasta zapo\u010dne i biljni sok po\u010dne da te\u010de. Ako je koren pokriven \u017eilavom korom (kao \u0161to su babica, ipekakuana), treba je olju\u0161titi dok je sve\u017ea, pri \u010demu sklizne lako i ne prijanja.<\/div>\n
 <\/div>\n

Semenje, ko\u0161tice, itd.<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: mrazovac, badem, bundeva, sla\u010dica, lan, muskatni ora\u0161\u010di\u0107, \u010di\u010dak. Postoje tri vrste semena: ona sa \u0161titastom cvasti (mora\u010d, per\u0161un), u mahunama (sla\u010dica, kres salata) i okru\u017eena mesnatim plodom (dinja, krastavac).<\/div>\n
 <\/div>\n
\u0160titaste cvasti: Glave treba otkinuti kada su semena braon, a peteljke suvog izgleda; oni se mogu razdvojiti blagom vr\u0161idbom. Nemojte predugo \u010dekati na \u017eetvu, jer \u0107e seme otpasti. Cvasti se mogu sakupljati lako sa \u0161irenjem papira u korpu i se\u010denjem direktno u nju, kako bi se spre\u010dilo gubljenje semena koje je spremno da otpadne. Obratite pa\u017enju da vr\u0161ite veoma ne\u017eno semena, finije glave ili mahune, kako ne bi o\u0161tetili semena. Cvasti se mogu trljati izme\u0111u dlanova \u0161aka, a semena i pleva da se odvoje kroz odgovaraju\u0107e sito koje omogu\u0107ava prolaz semena, ali ne i pleve. Pleva se tako\u0111e mo\u017ee izdvojiti dr\u017eanjem semena visoko i izru\u010divanjem polako, pri blagom povetarcu, na platno ili drugi odgovaraju\u0107i materijal.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ulje semena iz mirisnih biljaka i onih koja sadr\u017ee eteri\u010dna svojstva, moraju se sakupljati svake godine, jer se dosta snage izgubi u skladi\u0161tu. Druga semena sa trajnijim i stabilnijim svojstvima mogu se \u010duvati nekoliko godina.<\/div>\n
 <\/div>\n
Mahune: Semenje u mahunama treba ostaviti na biljci dok skroz ne sazre i otkinuti nakon \u0161to biljka po\u010dne da se su\u0161i; i ova semena mogu da se razdvoje (izmeste) iz mahuna sna\u017enim udarcem ili dva, biljke o pod.<\/div>\n
 <\/div>\n
Mesnati plod: Semenje mesnatog ploda mora se ukloniti i odvojiti od membrana koje ih okru\u017euju i vla\u017ene materije. To treba ukloniti nakon \u0161to plod postane potpuno zreo i so\u010dan.<\/div>\n
 <\/div>\n

Klice<\/h2>\n
 <\/div>\n
Brati pre nego \u0161to se pupoljci otvore.<\/div>\n
 <\/div>\n

Peteljke<\/h2>\n
 <\/div>\n
Brati u jesen, ubrzo posle prolaska cveta.<\/div>\n
 <\/div>\n

Stabljika<\/h2>\n
 <\/div>\n
Travasta: Brati nakon \u0161to se pojavi li\u0161\u0107e, pre nego \u0161to se razvije cvetanje. Drvenasta: Brati u jesen nakon \u0161to li\u0161\u0107e opadne i istruli, pre nego \u0161to se vegetacija pojavi u prole\u0107e.<\/div>\n
 <\/div>\n

Vrhovi<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su zanovet metla\u0161, smilje. Vrhovi se beru kada cela biljka treba da se koristi sve\u017ea, sa vrhovima 7,5-10 cm du\u017eine, ali se bere samo 2,5 cm ili manje kada se jedu sirovi.<\/div>\n
 <\/div>\n

Lukovica<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: mrazovac, indijska repa, jalapa. Sakupljati isto kao i korenje. Obratite pa\u017enju da lukovice nisu o\u0161te\u0107ene pri sakupljanju, jer gube lekovitu mo\u0107 kada su ise\u010dene preduboko.<\/div>\n
 <\/div>\n

Gran\u010dice<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: paskvica, zanovet metla\u0161, mahonija. Brati ubrzo posle opadanja cvetova.<\/div>\n
 <\/div>\n

\u0160ume<\/h2>\n
 <\/div>\n
Kao \u0161to su: kvazija, gvajak. Brati kada su aktivna svojstva najkoncentrisanija, \u0161to je u prole\u0107e ili jesen, po\u017eeljno je sa starijih drve\u0107a. Albumin (mlado meko drvo koje ima dva kotiledona, tkivo van srca drveta i blizu kambijuma) treba odbaciti. Kod smolnog drve\u0107a treba birati samo te\u017ei materijal, koji \u0107e potonuti u vodu.<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detnici misle da je kod skupljana biljaka bitno samo ubrati \u017eeljenu biljku. To ipak nije istina. U svim slu\u010dajevima, branje<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":16608,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3549],"tags":[],"class_list":["post-16607","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-dr-dzon-kristofer-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16607","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=16607"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/16607\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/16608"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=16607"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=16607"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=16607"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}