{"id":11267,"date":"2020-11-17T01:00:00","date_gmt":"2020-11-17T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/kako-vas-mozak-stvara-navike\/"},"modified":"2022-07-06T18:56:52","modified_gmt":"2022-07-06T16:56:52","slug":"kako-vas-mozak-stvara-navike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/lecenje-organa-na-prirodan-nacin\/mozak-i-nervi\/kako-vas-mozak-stvara-navike\/","title":{"rendered":"Kako va\u0161 mozak stvara navike?"},"content":{"rendered":"
Navike mogu da u\u0161tede mnogo vremena i energije. One su stvorene mnogobrojnim ponavljanjima. Osim u slu\u010daju par refleksa, navike su prvo pohranjene u mozgu, a tek onda u ostatku tela.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ceo mozak funkcioni\u0161e na svega 10-ak vati (W). Kakvi neverovatni podvizi se posti\u017eu sa tako malo snage. Sa samo 10 W snage, mozak mo\u017ee da prera\u010dunava vi\u0161e matemati\u010dkih operacija nego li i najve\u0107i kompjuteri na svetu.<\/div>\n
 <\/div>\n
Koji je to mehanizam u jednoj mo\u017edanoj \u0107eliji kojim ona odlu\u010di da okine ili ne okine impuls? Zamislite samo, upravo je zavr\u0161ila algebarski problem. Analizirala je sve pozitivne i negativne minivoltne impulse pristigle iz drugih \u0107elija i donela odluku da generi\u0161e impuls ili da ostane u miru. I sve je to zavr\u0161eno za manje od hiljaditog dela sekunde. Dakle, kako se navike stvaraju u mozgu? Kako misli, re\u010di i dela koje ponavljamo iznova, postanu stalni deo mozga?<\/div>\n
 <\/div>\n
Danas znamo da mozak obra\u0111uje informacije koje se dalje prenose u ostatak tela putem nerava. Svaka nervna \u0107elija je izgra\u0111ena iz centralnog dela koji se zove nukleus (jezgro), koga okru\u017euje te\u010dnost pod nazivom citoplazma, i od grani\u010dne strukture koja se zove \u0107elijska membrana.<\/div>\n
 <\/div>\n
Produ\u017eeci ove membrane u vidu finih niti pod imenom dendriti, zadu\u017eeni se za prijem informacija, a jedan izra\u0161taj, znatno du\u017ei od ostalih, pod imenom akson ili neurit prenosi informacije sa ishodnog na druge neurone.<\/div>\n
 <\/div>\n
Izme\u0111u produ\u017eetaka dveju \u0107elija, ostvaruje se veza pod nazivom sinapsa. Kada je Dr Ekles ispitivao sinapsu pod elektronskim mikroskopom, primetio je da postoje si\u0107u\u0161na uve\u0107anja na aksonu presinapti\u010dkog neurona, po izgledu sli\u010dna dugmi\u0107ima. Zato ih je nazvao boutons jer je to re\u010d za dugmad na francuskom. (slika 1)<\/div>\n
 <\/div>\n
Danas znamo da se ova maju\u0161na dugmad mogu na\u0107i u razli\u010ditim oblicima i veli\u010dinama. Tako\u0111e znamo da se kroz njih izlu\u010duju razli\u010dita hemijska jedinjenja. Jedno takvo je i acetilholin. Ovo jedinjenje zatvara si\u0107u\u0161ne pore ili sinapse i stimuli\u0161e narednu \u0107eliju da prenese poruku dalje. (slika 2)<\/p>\n

\"Navike-2-novembar-2020.jpg\"Slika 1 Formiranje navike. Zapazite dugmad i sinapse gde se acetilholin (ACh) i GABA izlu\u010duju osloba\u0111aju\u0107i svoju poruku. Zapazite tako\u0111e me\u0111uneurone izme\u0111u dve horizontalne putanje.
\n <\/div>\n

Nau\u010dnici su otkrili da svaka misao ili akcija koja se \u010desto ponavlja, ustvari izgra\u0111uje ove si\u0107u\u0161ne dugmi\u0107e na krajevima nervnog vlakna, pa preno\u0161enje iste misli ili akcije postaje sve lak\u0161e u budu\u0107nosti.
\n\"Navike-3-novembar-2020.jpg\"<\/div>\n
\nSlika 2 Formiranje navike. Vi\u0161estruke stimulacije \u0107elije br. 1 i br. 2 dospevaju i stimuli\u0161u dugmad na krajevima njihovih aksona. \u0106elija br. 1 podsti\u010de, a \u0107elija br. 2 ko\u010di okidanje \u0107elije br. 3. \u0106elija koja po\u0161alje ve\u0107u energiju, za bar 10 mili volti, odredi\u0107e \u0161ta \u0107e \u0107elija br. 3 u\u010diniti. godina, navika se iz mozga ne mo\u017ee izbrisati. Navike se mogu savladati stvaranjem drugih navika koje su sna\u017enije od onih kojima se \u017eelimo odupreti.<\/p>\n

Dr Vilijam Sedler ka\u017ee da na\u0161e ustanovljene navike u bukvalnom smislu predstavljaju putanje u na\u0161em nervnom sistemu. On nas tako\u0111e podse\u0107a da \u010desto ponavljanje iste misli, ose\u0107anja ili akcije u\u010dvr\u0161\u0107uje ovu stazu, ba\u0161 kao \u0161to i koraci utabavaju stazu u snegu.<\/p><\/div>\n

 <\/div>\n
Prilikom posete Dr. Vilderu Penfildu, saznao sam da svakom narednom stimulacijom otvorenog mozga niskovolta\u017enom strujom, odgovor nervnog tkiva postaje sve br\u017ei. Kao rezultat stimulacije, nastale su fizi\u010dke promene u nervnom tkivu.<\/div>\n
 <\/div>\n
Logi\u010dan zaklju\u010dak je, dakle, da svaka misao, ose\u0107anje ili akcija koja se ponavlja, produkuje fizi\u010dke i hemijske promene u na\u0161im nervnim putanjama, bilo na blagoslov bilo na prokletstvo nama kad se jednom ove navike u\u010dvrste u mozgu. Razmislite samo o implikacijama ove \u010dinjenice na na\u0161e mentalno i emotivno zdravlje i na obrazovanje na\u0161eg karaktera.<\/div>\n
 <\/div>\n
\u201cOno \u0161to dete gleda i slu\u0161a, ostavlja duboke tragove u ne\u017enom de\u010dijem umu, koje nikakve kasnije \u017eivotne okolnosti ne mogu u potpunosti izbrisati\u2026 Ponavljanje odre\u0111enih dela stvara navike. One se mogu modifikovati ozbiljnim ve\u017ebanjem, u nastavku \u017eivota, ali retko kad u potpunosti promeniti.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n
Uvek kad pri\u010dam o ovoj temi, neko me upita: \u201cDa li ovi dugmi\u0107i ikad nestanu?\u201d Na dana\u0161njem nivou saznanja, \u010dini nam se da bi oni mogli nestati ako se godinama ne bi koristili ovi mo\u017edani putevi.<\/div>\n
 <\/div>\n
Izgleda da navike stvaraju poprili\u010dno trajne puteve u mozgu. Osim u slu\u010daju da se doti\u010dni put ne koristi nekoliko<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Mi mo\u017eemo izgraditi nove puteve u mozgu svesnim biranjem da, druga\u010dije nego \u0161to smo navikli, odgovorimo na neku situaciju. Mi moramo ovu odluku doneti veliki broj puta, kako bismo izgradili vi\u0161e dugmi\u0107a na novom putu nego \u0161to ih je na starom.<\/div>\n
 <\/div>\n
Tada \u0107e nervni impulsi koji putuju mozgom radije izabrati novi put umesto starog. Od glavnog odvodnog vlakna u neuronu postoje mnoga alternativna vlakanca koja se odvajaju. To su ujedno i alternativni putevi. Drugim re\u010dima, mi biramo drugu mar\u0161utu \u2013 da budemo ljubazni umesto grubi, da pohvalimo umesto da kritikujemo, da pomognemo umesto da povredimo. I kad se odupremo isku\u0161enju da pogre\u0161imo, drugo hemijsko jedinjenje poput GABE se lu\u010di i \u201codmah povla\u010di ru\u010dnu ko\u010dnicu\u201d.<\/div>\n
 <\/div>\n
Mnogo puta suprostavljene poruke bombarduju mo\u017edani neuron. Neke ka\u017eu: \u201cUradi to.\u201d Druge pak: \u201cBolje nemoj.\u201d Okinuti ili neokinuti impuls, to je pitanje. Kako bilo koja nervna \u0107elija zna \u0161ta treba da uradi?<\/div>\n
 <\/div>\n
Da li vas je ikad isku\u0161avalo par\u010de torte u periodu kada ste obe\u0107ali sebi da ste na dijeti? Verovano ste tada pomislili: \u201cKako samo lepo izgleda?\u201d Odmah zatim 30 milivolti pristi\u017ee u nervnu \u0107eliju i ka\u017ee: \u201cOkidaj taj impuls!\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n
Ali u istom trenutku nadolazi vam misao: \u201cBolje ne.\u201d Tada se na nervnim zavr\u0161ecima stvara GABA i sna\u017eno bombarduje \u201c\u0107eliju odluke\u201d. Ona je pra\u0107ena sa porukom od 40 milivolti napona: \u201cOdustani od okidanja.\u201d (\u0160to je ja\u010da va\u0161a odlu\u010dnost, to je ve\u0107i napon koji poga\u0111a \u0107eliju.)<\/div>\n
 <\/div>\n
Doma\u0107ica vam prinosi kola\u010d, ali vi ste doneli odluku, sa samo 10 milivolti prednosti, i polu-neodlu\u010dno ka\u017eete: \u201cNe hvala.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n
Vidite, potrebno je najmanje 10 milivolti energije da izazove u mozgu stvaranje impulsa. U ovom slu\u010daju va\u0161 mozak je izveo brzinsku algebarsku jedna\u010dinu, 30 milivolti da okinem ili 40 da ne okinem. Rezultat: 10 milivolti, ne okidam!<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
I ako je \u0110avo bio iza ovog isku\u0161enja, sa negodovanjem zaklju\u010duje: \u201cU redu, ovu bitku sam izgubio, ali ne sa mnogo razlike.\u201d I za idu\u0107i put pravi bolje planove. On nije u stanju da vam \u010dita misli. Ali svakako razume kolebljivo pona\u0161anje.<\/div>\n
 <\/div>\n
Pre oko sto godina, cenjeni psiholog Vilijam D\u017eejms (William James) je nagovestio molekularne osnove navike slede\u0107im re\u010dima: \u201cKad bi mladi samo mogli znati kako \u0107e brzo dobiti mno\u0161tvo navika, obratili bi vi\u0161e pa\u017enje na svoje pona\u0161anje u konkretnim slu\u010dajevima. Mi smo ti koji tkamo svoju sudbinu, na dobro ili zlo, ali nikad neutralno.<\/div>\n
 <\/div>\n
Svaki, \u010dak i najmanji potez vrline ili pak poroka, ostavlja svoj trag koji nikad nije bezna\u010dajan. Mnogi ljudi imaju izgovor za svaku novu zapostavljenu du\u017enost re\u010dima: \u201cOvu ne brojim.\u201d On je ne mora brojati, ali ona je i pored toga ubrojana. Negde me\u0111u njegovim nervnim \u0107elijama i vlaknima, molekuli su je ubrojali, registrovali i pohranili, kako bi je upotrebili protiv njega kad nai\u0111e slede\u0107e isku\u0161enje. Ni\u0161ta \u0161to smo ikad uradili, u doslovnom nau\u010dnom smislu, nije isparilo iz mozga.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ovo naravno ima svoje kako lo\u0161e, tako i dobre strane. Kao \u0161to ponavljanim pijenjem postajemo alkoholi\u010dari, tako isto postajemo sveti u moralnim, i autoriteti i eksperti u prakti\u010dnim i nau\u010dnim sferama, mno\u0161tvom pojedina\u010dnih dela i sati provedenih u radu.\u201d<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Zatim, Dr D\u017eejms dodaje: \u201cNeka nijedan mladi \u010dovek nema neizvesnosti u vezi ishoda svog obrazovanja, bez obzira \u010dime se bavi. Ako ostane veran poslu svakog sata u radnom danu, rezultat slobodno mo\u017ee prepustiti samom sebi. Mo\u017ee sa sigurno\u0161\u0107u ra\u010dunati na to da \u0107e se jednog predivnog jutra probuditi kao kompetentan stru\u010dnjak u svojoj generaciji, bilo kojom obla\u0161\u0107u da se bavio. Tiho i neprimetno, izme\u0111u svih elemenata njegovog posla, u njegovom umu se izgradila mo\u0107 procene, poput dragocenog poseda koji ne mo\u017ee nestati. Mladi bi trebali unapred da znaju ovu istinu. Ignorisanje ove istine je verovatno zaslu\u017enije za obeshrabrenje i malodu\u0161nost kod mladih ljudi pri izboru zanimanja, nego li svi ostali uzroci zajedno.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n
Kako je to jedan vizionar i napredni u\u010ditelj morala rekao: \u201cBi\u0107emo onoliko samostalni, za vreme i ve\u010dnost, koliko su nam to omogu\u0107ile na\u0161e navike.\u201d Nema ni\u010deg tajnog u prirodi ne\u010dijeg karaktera. \u201cKarakter se otkriva ne kroz povremena dobra ili lo\u0161a dela, ve\u0107 kroz namere koje se ispoljavaju kroz nau\u010dene re\u010di i dela.\u201d<\/div>\n
 <\/div>\n
Pretpostavimo sad, da u toku u\u010denja novih puteva u mozgu, skliznete opet na stari drum. Mo\u017eda ste imali ovakvo iskustvo. Mo\u017eda ste \u017eiveli novim \u017eivotom mesecima i onda odjednom po\u010dnete opet da se pona\u0161ate kao i ranije (pre novog iskustva). Izgubili ste kontrolu. Stari \u0110avo vam opet \u0161apu\u0107e u uvo: \u201cAha! Ni\u0161ta nisi postigao. Nisi se ni malo promenio. Ostao si isti.\u201d Nikad ne slu\u0161ajte taj glas, jer on vas nije podsetio ni na jednu bitku koju ste idu\u0107i novim putevima izvojevali, niti vam je i\u0161ta rekao o fizi\u010dkim i hemijskim promenama koje su se desile na novonastalim mo\u017edanim putanjama. Dakle, kad padnete, ustanite i nastavite da radite na novom putu. Niste izgubili tlo na novom putu \u2013 novi dugmi\u0107i nisu izbrisani slu\u010dajnim padom!<\/div>\n
 <\/div>\n
Svaki uspeh na pravom putu \u0107e vas u\u010diniti ja\u010dim i posle odre\u0111enog vremena izgradi\u0107ete tako sna\u017ean odnos prema pravom putu da \u0107e biti skoro nemogu\u0107e da napravite gre\u0161ku.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Izle\u010diti slomljen mozak – nadvladati depresiju, zabrinutost, pani\u010dni poreme\u0107aj, itd. – zna\u010di razvijanje jedne nove grupe isceljuju\u0107ih navika.<\/div>\n
 <\/div>\n
Ali kako razviti isceljuju\u0107e navike? Postoji li bilo \u0161ta specifi\u010dno \u0161to treba uraditi da bi pomogli uspostavljanju novih puteva u na\u0161em mozgu? Kako mo\u017eemo razviti dobre navike koje su ja\u010de od onih lo\u0161ih? U slede\u0107em poglavlju \u0107emo poku\u0161ati da odgovorimo na ta pitanja.<\/div>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koju cipelu ste prvu obuli jutros? Morate da razmislite? Ali jutros niste morali, a verovatno je to ona ista koju obuvate prvu ve\u0107 nekoliko godina \u2013 jer ste jednostavno tako navikli. Zamislite kako bi to stra\u0161no bilo kad bi svaki put kad se obuvate morali da zastanete i postavite sebi pitanje: \u201cKoja ono be\u0161e ide prva?\u201d A mo\u017eda da zamislite ovu situaciju. Probajte da pitate daktilografkinju gde se nalaze slova M i R, a da ne gleda u tastaturu. \u0160ta mislite koliko bi joj vremena trebalo za razmi\u0161ljanje? Naime, dok kuca ona uop\u0161te ne razmi\u0161lja o rasporedu slova \u2013 jer kako mi to ka\u017eemo ima \u201cnaviknute prste\u201d.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":11270,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3568],"tags":[505,1039,833,798,1326,590,906,410],"class_list":["post-11267","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-mozak-i-nervi","tag-alkohol","tag-ishrana","tag-misli","tag-mozak","tag-osetljivost","tag-pusaci","tag-pusenje","tag-zdravlje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11267","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=11267"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/11267\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11270"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=11267"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=11267"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=11267"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}