– Bolest srca je najve\u0107i ubica na celom svetu.
\n <\/p>\n
– U razvijenijim zemljama, proporcija ukupnog broja smrtnih slu\u010dajeva raste na vi\u0161e od 50%.
\n <\/p>\n
– Verovatno \u0107e nadma\u0161iti infektivne bolesti koje su glavni uzrok smrti u mnogim zemljama u razvoju.
\n <\/p>\n
– \u0160irom sveta, infarkti i \u0161logovi predstavljaju 25% smrtnih slu\u010dajeva.
\n <\/p>\n
Suprotno od popularnih zabluda, bolest srca nije jedino bolest mu\u0161karaca. U Americi, infarkt je vode\u0107i ubica i mu\u0161karaca i \u017eena podjednako. Uprkos svemu \u0161to medicina zna o prevenciji ove bolesti, najnovije statistike pokazuju da je preko 954.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) u Sjedinjenim Dr\u017eavama samo 1994. godine, u odnosu na 925.000 u 1992. godini. Svake 33 sekunde jedan Amerikanac umre od kardiovaskularne bolesti.<\/strong> Od 1900. godine, ubica broj jedan u Sjedinjenim Dr\u017eavama bila je kardiovaskularna bolest u svim godinama osim jedne (1918). Kada se sru\u0161i avion u Sjedinjenim Dr\u017eavama i stotine ljudi umre, vesti su ispunjene ovom pri\u010dom danima. Vr\u0161e se detaljne analize i izve\u0161taji u vezi sa mogu\u0107im uzrocima ru\u0161enja i kako se to moglo spre\u010diti. Razmotrite pribli\u017eno 2.600 smrtnih slu\u010dajeva, od kojih su mnogi od njih podjednako iznenadni kao pad aviona, koji se odigravaju svakog dana u Sjedinjenim Dr\u017eavama samo od kardiovaskularnih bolesti. To je vi\u0161e nego 10 ru\u0161enja d\u017eambo d\u017eetova na dan. Pa ipak, ti smrtni slu\u010dajevi uop\u0161te ne dospevaju do vesti osim kada poznata osoba umre od infrakta, a i tada ako se bolest uop\u0161te spomene, to je samo sporedna misao, kao da je to bilo neizbe\u017eno. Uzrok smrti broj jedan zaslu\u017euje temeljniju pa\u017enju u Americi. Na\u017ealost, smrtni slu\u010dajevi pri\u010daju samo deo pri\u010de o ovoj stra\u0161noj bolesti. Od trenutne ameri\u010dke populacije od oko 258 miliona ljudi, vi\u0161e od 57 miliona ima neki oblik ove bolesti.<\/strong> Godi\u0161nja suma koju Amerika izdvaja za bolesti srca i krvnih sudova je zapanjuju\u0107ih 259,1 milijardi dolara, koja uklju\u010duje ne samo medicinsko i hirur\u0161ko le\u010denje, ve\u0107 i gubitak produktivnosti u radnoj snazi. Ako ste mo\u017eda pre\u017eiveli \u0161log, prose\u010dni \u017eivotni tro\u0161kovi medicinskih ra\u010duna i izgubljenih zarada \u0107e biti 103.576 dolara. Koliko je bolje spre\u010diti \u0161log ili infarkt nego platiti za njih i dalje patiti od umanjenog kvaliteta \u017eivota koji \u0107e skoro sigurno uslediti. Nije \u010dudo da je Klajd Jensi (Clyde Yancy), lekar, predsednik Ameri\u010dke asocijacije za bolesti srca odseka u Dalasu i kardiolog istra\u017eiva\u010d na jugozapadnom medicinskom centru Univerziteta u Teksasu u Dalasu nedavno rekao: \u201cBez obzira dokle je ko dospeo u svom procesu sazrevanja, bio mlad, srednjih godina ili star, upra\u017enjavanje na\u010dina \u017eivota zdravog za srce je najefektivnije \u0161to se trenutno mo\u017ee u\u010diniti \u0161to se ti\u010de cene<\/strong>.<\/strong>\u201d Ne samo da je cena efektivna, nego je jo\u0161 zna\u010dajnije da \u0107e verovatno spasiti \u017eivot, a svakako \u0107e ga pobolj\u0161ati. Kako se mo\u017ee smanjiti broj sr\u010danih udara? \u0160ta mo\u017ee osoba da u\u010dini kako bi umanjila rizik od infarkta? Dr Ivan Girfas (Ivan Gyarfas), direktor Programa za prevenciju kardiovaskularnih bolesti svetske zdravstvene organizacije, obja\u0161njava da preventivne mere mogu da spasu zna\u010dajan broj ljudi od prevremene smrti: \u201cOko 12 miliona ljudi umre (\u0161irom sveta) svake godine od sr\u010danih problema, ali je i do polovina njih mogla da bude spasena da su upra\u017enjavani bolji preventivni programi.\u201d Iako bolji preventivni programi mogu da umanje broj smrtnih slu\u010dajeva usled oboljenja srca (naro\u010dito od infarkta) do oko 50%, dokazi ukazuju da bi optimalni preventivni programi mogli da umanje broj smrtnih slu\u010dajeva od oboljenja srca i do 90%. Ukratko, iako je bolest srca uzrok smrti broj jedan u Americi, ona to ne mora da bude. Devet od deset infarkta se mo\u017ee spre\u010diti.<\/p>\n \n
\n <\/p>\n
\n <\/p>\n
\n <\/p>\n