{"id":10528,"date":"2018-08-16T02:00:00","date_gmt":"2018-08-16T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/koja-je-ishrana-najbolja-za-coveka\/"},"modified":"2022-07-06T20:05:04","modified_gmt":"2022-07-06T18:05:04","slug":"koja-je-ishrana-najbolja-za-coveka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/koja-je-ishrana-najbolja-za-coveka\/","title":{"rendered":"Koja je ishrana najbolja za \u010doveka?"},"content":{"rendered":"

Mi smo frugivori!<\/span><\/strong><\/p>\n

 <\/div>\n
U prirodi, ljudi bi bili samo frugivori (vo\u0107ojedi<\/strong>). Frugivori su stvorenja koja pre svega \u017eive od vo\u0107a, sa dodatkom mekanog zeleni\u0161a. (Ovo uklju\u010duje neslatko vo\u0107e sa semenkama, koje se obi\u010dno klasifikuje kao povr\u0107e: paradajz, krastavac, paprika, bamija, tikvice i druge bundeve i patlid\u017ean<\/strong>). Kao i sve \u017eivotinje, mi mo\u017eemo da \u017eivimo (mada manje uspe\u0161no) od veoma raznolike hrane. Me\u0111utim, na\u0161a tela su na\u010dinjena da uspe\u0161no \u017eive na ishrani u kojoj dominira vo\u0107e.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Neki ljudi usvoje apsolutnu frutarijansku ishranu, \u0161to zna\u010di da poku\u0161avaju da \u017eive isklju\u010divo od vo\u0107a, ali ja ne savetujem ovaj izbor. Tamnozeleno, lisnato povr\u0107e obezbe\u0111uje minerale i druge hranljive sastojke neophodne za optimal nu ishranu i zdravlje.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
\"4-21-05-2018.jpg\"Iz perspektive hranljivosti, vo\u0107e je od sve hrane najpogodnije za zadovo ljenje svih na\u0161ih potreba (uklju\u010duju\u0107i naravno na\u0161u \u017eelju za hranom koja je veli\u010danstvena za du\u0161u), ba\u0161 kao \u0161to je meso najpogodnije za mesojede. Vo\u0107e je bogato hranljivim sastojcima potrebnim za na\u0161a tela – u razmerama koje su nama potrebne. Istina, neko povr\u0107e i druga hrana mo\u017ee imati ,,vi\u0161e\u201c nekog odre\u0111enog sastojka ili klase hranljivih sastojaka, ali vo\u0107e sadr\u017ei one vrste i koli\u010dine hranljivih sastojaka koje su potrebne na\u0161im telima. Vi\u0161e ne zna\u010di i bolje.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Ljudi po prirodi imaju tendeciju ka slatkom ukusu, jer su predvi\u0111eni da jedu slatko vo\u0107e.<\/strong> Na samom vrhu na\u0161eg jezika nalaze se receptori za slatki ukus. Ve\u0107inu nas privla\u010di presno, slatko vo\u0107e, bez obzira \u0161ta nas na\u0161a kultura ili \u017eivotne okolnosti navode da jedemo.<\/div>\n
 <\/div>\n
Kada je zrelo, vo\u0107e lako pretvara svoje \u0161e\u0107erne sastojke u glukozu i fruktozu, proste \u0161e\u0107ere koje mi mo\u017eemo iskoristiti bez daljeg varenja. Enzimi u vo\u0107u pretvaraju proteine u aminokiseline a masti u masne kiseline i glicerole. Dakle, kada jedemo vo\u0107e, sve \u0161to treba da uradimo jeste da u\u017eivamo u njegovom ukusu.<\/div>\n
 <\/div>\n
Vo\u0107e i mekano, zeleno ?<\/strong><\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
Mo\u017eete primetiti da sam opisao frugivorsku ishranu kao ishranu koja se sastoji pre svega od vo\u0107a, sa dodatkom mekanog, zelenog li\u0161\u0107a. \u0160ta je sa ostalim povr\u0107em?<\/div>\n

\n<\/strong><\/div>\n
Ovo vas mo\u017ee \u0161okirati, ali sve navodi na to da je na\u0161a digestivna fiziologija namenjena skoro isklju\u010divo za varenje mekanih vlakana koja su rastvorljiva u vodi i koja se nalaze u vo\u0107u i mekanom li\u0161\u0107u.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Istina je da su krsta\u0161ice poput brokolija, karfiola, kelja, ra\u0161tana, prokelja i kupusa bogate hranljivim sastojcima, uklju\u010duju\u0107i i rastvorljiva vlakna. Me\u0111utim, ona tako\u0111e sadr\u017ee celulozu i druga tvrda vlakna koja su te\u0161ka za varenje. Ovo povr\u0107e se naj lak\u0161e vari kada se jede vrlo mlado i mekano. Da bi se maksimalno iskoristilo, ovo povr\u0107e se mora dobro sa\u017evakati ili mehani\u010dki preraditi upotrebom blendera ili rendaljke.<\/div>\n
 <\/div>\n
Da bismo potpuno iskoristili hranu, treba da je u potpunosti svarimo; svaki put kada jedemo hranu koju je te\u017ee svariti, mi kvarimo na\u0161u ishranu a tokom vremena i na\u0161e zdravlje. Istina je da smo mi u stanju da konzumiramo biljke koje sadr\u017ee celulozu i druga gruba, nerastvorljiva vlakna, ali takva hrana predstavlja veliko optere\u0107enje za na\u0161 sistem organa za varenje i eliminaciju.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Kada je u pitanju zdravlje, cilj nam je da izvu\u010demo najve\u0107u korist, a ujedno da minimalizujemo nepovoljne efekte ili ozbiljnu \u0161tetu. Ova ideja primenjena na polju ishrane zna\u010di da treba da konzumiramo ,,dovoljno\u201c hranljivih sas tojaka koji su nam potrebni, ali ne nu\u017eno i najve\u0107e koli\u010dine koje mo\u017eemo da dobijemo iz hrane. Nerastvorljiva vlakna u tvr\u0111em povr\u0107u veoma su te\u0161ka za varenje, u pore\u0111enju sa mekanim, rastvorljivim vlaknima u vo\u0107u i mekanom, lisnatom povr\u0107u. Iz ovoga sledi da tvrdo povr\u0107e nije na\u0161a idealna hrana.<\/div>\n
 <\/div>\n
Na\u0161a \u010dula potvr\u0111uju<\/strong><\/span><\/div>\n
 <\/div>\n
Zamislite na tren da upravo treba da pojedete neko ukusno vo\u0107e – mo\u017eda gro\u017e\u0111e, breskvu, dinju, bananu, jabuku, \u0161ljivu, narand\u017eu, mango, smokvu ili jagodu… vi odaberite koje. Zamislite kako dr\u017eite to vo\u0107e u ruci, divite se njegovoj lepoti. Pribli\u017eite ga nosu i pomiri\u0161ite njegov sladak i karakteristi\u010dan miris. U isku\u0161enju ste da zagrizete vo\u0107e u va\u0161oj ruci, ali pre toga, zami\u0161ljajte ga jo\u0161 malo, radi ve\u0107eg u\u017eivanja. U ovom trenutku, verovatno vam i voda kre\u0107e na usta. Za vo\u0107e ne treba nikakva priprema; ono je gotov proizvod, spreman za konzumaciju ba\u0161 onako kako ga je Priroda pripremila. Vo\u0107e je privla\u010dno za ljudsko oko, prijatno \u010dulu mirisa, a ima bo\u017eanstven ukus u svom presnom, prirodnom, zrelom stanju.<\/div>\n
 <\/div>\n
Sada, probajte isto, ali ovog puta zamislite polje p\u0161enice, ili krdo stoke, ili jato ptica u letu. Da li vam polazi voda na usta? Kada biste morali zamisliti sebe u potrazi za hranom u prirodi, \u010dak i oni koji \u017eestoko sumnjaju da su ljudi frugivori, morali bi da priznaju da bi i oni sami odabrali vo\u0107e za hranu. Ovo ne zna\u010di da bi u sada\u0161njim okolnostima trebalo da jedemo jedino i isklju\u010divo vo\u0107e, ali zna\u010di da bismo u prirodi od sve hrane koju imamo na izbor jeli ug lavnom vo\u0107e.<\/strong><\/div>\n
 <\/div>\n
Najlak\u0161i na\u010din da uspete sa re\u017eimom biljne ishrane, bilo da je u pitanju presna ili kuvana hrana, jeste da dopustite da vo\u0107e dominira u va\u0161oj ishrani. Da biste razvili najzdraviji i najrazumniji odnos sa hranom, ali i da biste se pridr\u017eavali re\u017eima ishrane koji \u0107e vam odgovarati do kraja va\u0161eg \u017eivota, jedite koliko god ho\u0107ete vo\u0107a za doru\u010dak i ru\u010dak. \u010cak i va\u0161 obrok od povr\u0107a treba po\u010deti vo\u0107em, koliko god \u017eelite, dok ne budete sigurni da ne\u0107ete \u017eudeti za ne\u010dim slatkim na kraju obroka.<\/p>\n

Preuzeto iz knjige 80\/10\/10 Daglas Grem (ne sla\u017eemo se sa svim stavovima ove knjige)<\/p><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koja je idealna hrana za ljudsko bi\u0107e, koja ga mo\u017ee odr\u017eati zdravim i vitalnim, i koja se mo\u017ee jesti u prirodnom neprera\u0111enom obliku. Saznajte u ovom \u010dlanku.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10529,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294,3575],"tags":[1475,619,1039,406,1227,1971,311,408,3020,597],"class_list":["post-10528","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","category-zdrava-ishrana","tag-dijeta","tag-hrana","tag-ishrana","tag-povrce","tag-ugljeni-hidrati","tag-ukusna-hrana","tag-vegan","tag-voce","tag-zdrava","tag-zdrava-hrana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10528","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10528"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10528\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10529"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10528"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10528"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10528"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}