{"id":10094,"date":"2017-08-30T02:00:00","date_gmt":"2017-08-30T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/centarzaprirodnumedicinu.com\/zasto-moramo-da-jedemo\/"},"modified":"2022-02-25T12:40:33","modified_gmt":"2022-02-25T11:40:33","slug":"zasto-moramo-da-jedemo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/ziveti-u-skladu-sa-prirodom\/studije-i-nova-saznanja\/zasto-moramo-da-jedemo\/","title":{"rendered":"Za\u0161to moramo da jedemo?"},"content":{"rendered":"

Sa\u017evakana hrana unosi se u \u017eeludac, a zatim pretvara u energiju ili koristi za izgradnju organizma. Hrana, dakle, prolazi kroz razli\u010dite faze: varenje, upijanje i metabolizacija (sagorevanje).<\/p>\n

1. Varenje<\/strong><\/span><\/p>\n

Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji po\u010dinje u ustima i dovodi do foizi\u010dkih i hemijskih promena strukture hrane.<\/p>\n

Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i protetina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane \u0107elije u organizmu.<\/p>\n

a) Svi ugljeni hidrati <\/strong>se pretvaraju u glukozu.
\nb) Sve masti <\/strong>se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
\nv) Svi proteini <\/strong>se pretvaraju u aminokiseline.<\/p>\n

Kona\u010dno, u crevnom aparatu dobijamo me\u0161avinu glukoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to jo\u0161 i vitamina i minerala.
\n
\n2. Apsorpcija (upijanje)
\n<\/strong><\/span>
\nUpravo preko sluzoko\u017ee tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glukoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se reguli\u0161e proces kojim organizam reguli\u0161e apsorpciju hranljivih suspstanci.<\/p>\n

3. Metabolizam<\/strong><\/span><\/p>\n

Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do \u0107elija organizma gde bivaju upotrebljeni za razli\u010dite telesne funkcije: \u017eivot \u0107elije, stvaranje novih organskih materija, rezerve energije i toplotu.<\/p>\n

\"rast-avgust-2017.jpg\"Rast organizma<\/strong><\/span><\/p>\n

Prilikom ro\u0111enja dete je te\u0161ko tri kilograma, do osamnaeste godine ono \u0107e se razviti i bi\u0107e te\u0161ko 60 kilograma. Ve\u0107im delom pove\u0107anje te\u017eine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najvi\u0161e doprinose razvoju tela, jer \u010dine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odre\u0111enih organskih tkiva: ko\u017ee, kose, noktiju. <\/p>\n

Sluzoko\u017ea koja obla\u017ee unutra\u0161njost \u0161upljih organa tako\u0111e je u procesu neprekidne obnove.Sluzoko\u017ea \u017eeluca obnavlja se svaka 3 do 4 dana, sluzoko\u017ea materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka tri meseca.<\/p>\n

Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova na\u0161eg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.<\/p>\n

Stvaranje energije
\n<\/strong><\/span>
\nSvim vitalnim procesima potrebna je energija. \u017divot je sam po sebi neprekidna potro\u0161nja energije. A hrana je u stvari gorivo koje snabdeva organizam neophodnom \u017eivotnom energijom.
\n
\nHranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevaju\u0107i proizvode energiju, poti\u010du iz ugljenih hidrata, masti i proteina.<\/strong><\/p>\n

Po jednom od osnovnih zakona funkcionisanja materije, poznatom kao prvi princip termodinamike, znamo da se „energija ne stvara i ne uni\u0161tava, ve\u0107 transformi\u0161e“. Na taj na\u010din, hranom unosimo hemijsku energiju (poti\u010de od sunca) koju na\u0161 organizam pretvara u elektri\u010dnu energiju (za funkcionisanje nervnog sistema), u toplotnu (za odr\u017eavanje telesne temperature) ili u mehani\u010dku (omogu\u0107ava pokrete).<\/p>\n

– Ugljeni hidrati <\/strong>(skrob iz bra\u0161na i \u0161e\u0107eri) su osnovno gorivo na\u0161eg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glukozu. Taj proces sa odigrava naro\u010dito u jetri, koja nakon sagorevanja glukoze, tj. metabolizma, proizvodi otprilike \u010detiri kalorije po gramu.<\/p>\n

– Masne kiseline<\/strong> dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Vi\u0161ak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladi\u0161ti se u obliku masno\u0107a.<\/p>\n

– Proteini<\/strong> slu\u017ee za rast i obnou organskih tkiva. Vi\u0161ak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskori\u0161\u0107ena (4 kalorije po gramu).<\/p>\n

Specifi\u010dne funkcije<\/strong><\/span><\/p>\n

Motor mo\u017ee imati dobar sklop i pun rezervoar goriva, ali bez varni\u010denja sve\u0107ie on ne mo\u017ee da se pokrene. Tako je to i u telu: osim odgovaraju\u0107e strukture (minerali i proteini) i goriva (ugljeni hidrati, masti, proteini), potrebna je varnica koja \u0107e pokrenuti hemijske reakcije neophodne za sagorevanje. Tu varnicu obezbe\u0111uju vitamini i neki minerali (oligoelementi) koji deluju kao katalizatori, tj. pokreta\u010di mnogobrojnih hemijskih transformacija u na\u0161im \u0107elijama.<\/p>\n

Vitamini i oligoelementi nisu ni gradivni materijal ni gorivo, ali su neophodni, u malim koli\u010dinama, za funkcionisanje organizma.
\n
\nPretvaranja bitnih hranljivih sastojaka u neke druge hranljive supstance<\/strong><\/span><\/p>\n

Hranljivi sastojci mogu se transformisati u neke druge, u skladu sa potrebama organizma i osobenostima metabolizma. Ugljeni hidrati koji se pretvaraju u glukozu, mogu se transformisati i u masti (poznato je da skrob goji). Tako se na u\u0161trb masnih kiselina ili ugljenih hidrata (glukoza) mogu sintetizovati neke aminokiseline, izuzev esencijalnih masnih kiselina.
\n <\/p>\n

Nezamenljivi hranljivi sastojci
\n<\/strong><\/span><\/p>\n

To su sastojci koje organizam ne mo\u017ee da sintetiuje iz drugih hemijskih jedinjenja. Oni se unose spolja.
\n
\nEsencijalne aminokiselina<\/strong><\/span><\/p>\n

One su deo proteina, bilo da su \u017eivotinjskog ili biljnog porekla. ORganizam mo\u017ee stvoriti neke aminokiseline, ali esencijalne aminokiseline su nezamenljive.
\n
\n<\/strong>Masne esencijalne kiseline<\/strong><\/span><\/p>\n

To su masne kiseline, polinezasi\u0107ene (linoleinska i linolenska), koje se nalaze u biljnim uljima, uljaricama i u ora\u0161astim plodovima.<\/p>\n

Vitamini i minerali<\/strong><\/span><\/p>\n

Oni se nalaze u svim namirnicama, a najvi\u0161e u biljnim.<\/p>\n

Voda<\/strong><\/span><\/p>\n

Nalazi se u svim namirnicama, ali u nedovoljnim koli\u010dinama da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Zato je neophodno piti izme\u0111u 6 i 8 \u010da\u0161a vode dnevno. Ta koli\u010dina se mo\u017ee pove\u0107ati za vreme letnjih meseci.<\/p>\n

Biljna vlakna<\/strong><\/span><\/p>\n

Ona se nalaze samo u namirnicama biljnog porekla. Najvi\u0161e ih ima u integranim \u017eitaricama, vo\u0107u, zelenom povr\u0107u i mahunastom povr\u0107u (pasulj, so\u010divo, gra\u0161ak i soja). Iako sama po sebi nisu hrana, neophodna su za dobro, normalno funkcionisanje organizma.
\n <\/p>\n

Zakon kvantiteta
\n<\/strong><\/span><\/p>\n

Koli\u010dina unetih namirnica treba da zadovolji potrebe organizma u pogledu energije i supstanci neophodnih za rast, za odr\u017eavanje tkiva i organa. Pravilna ishrana omogu\u0107ava nam da ostvarimo slede\u0107e funkcije:<\/p>\n

– rast
\n– reprodukcija
\n– posao
\n– mentalne aktivnosti
\n– ujedna\u010dena telesna te\u017eina kod odraslih
\n\"uravnotezena-ishrana-2-avgust-2017.jpg\"
\n
\nZakon kvaliteta<\/strong><\/span><\/p>\n

Re\u017eim ishrane mora biti kompletan i raznovrstan po svom sastavu, obezbe\u0111uju\u0107i organizmu sve neophodne sastojke:<\/p>\n

– ugljene hidrate (glicide)
\n– masti (lipide)
\n– proteine (protide)
\n– vitamine
\n– minerale
\n– vodu
\n– biljna vlakna<\/p>\n

Zakon ravnote\u017ee
\n<\/strong><\/span>
\nKoli\u010dine razli\u010ditih supstanci koje obezbe\u0111uju energiju (ugljeni hidrati, masti, proteini) oraju sa\u010duvati pravilnu uzajamnu ravnote\u017eu.<\/p>\n

– Ugljeni hidrati <\/strong>obezbe\u0111uju izme\u0111u 55% i 75% od ukupnih kalorija, \u0161to za re\u017ei ishrane od 2000 kalorija iznosi izme\u0111u 1100 i 1500 kalorija u obliku ugljenih hidrata. To zna\u010di da se u \u017eeludac unosi izme\u0111u 275 i 375 grama ugljenih hidrata dnevno.<\/p>\n

– Masti <\/strong>ne bi trebalo da prelaze 30% od ukupno unesenih kalorija. Ve\u0107im delom bi trebalo da budu biljnog porekla. To iznosi maksimalno 66 grama masti dnevno, za prose\u010dnu ishranu od 2000 kalorija.<\/p>\n

– Proteini <\/strong>bi trebalo da sa\u010dinjavaju 10% do 15% od ukupih kalorija. To zna\u010di da za prose\u010dan re\u017eim ishrane od 2000 kalorija, 200 ili 300 kalorija budu u obliku proteina; to posti\u017eemo sa 50 do 75 grama proteina dnevno.<\/p>\n

Zakon uskla\u0111ivanja<\/strong><\/span><\/p>\n

Izbor, na\u010din pripreme i koli\u010dina namirnica moraju se uskladiti sa te\u017einom, godinama, fiziolo\u0161kom stanjem i vrstom delatnosti.
\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom celog \u017eivota, vi\u0161e puta u toku dana unosimo hranu u na\u0161 organizam. Zato je od klju\u010dne va\u017enosti da razumemo kakvu ulogu vr\u0161i hrana u odr\u017eavanju na\u0161eg tela, i koji su najbolji odnosi masti, proteina i ugljenih hidrata za optimalno zdravlje na\u0161eg tela.<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":10097,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[294],"tags":[619,1039,464,1687,2959,310,741,1227,1028,597],"class_list":["post-10094","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-studije-i-nova-saznanja","tag-hrana","tag-ishrana","tag-mast","tag-masti","tag-protein","tag-proteini","tag-secer","tag-ugljeni-hidrati","tag-zakoni-zdravlja","tag-zdrava-hrana"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10094","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=10094"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/10094\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media\/10097"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=10094"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=10094"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.centarzaprirodnumedicinu.com\/test\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=10094"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}