Vaša korpa je prazna
POČETNA » Blogovi » Dr Nil Nidli » Životni stres može da prouzrokuje srčani udar - Dr. Nil Nidli

Životni stres može da prouzrokuje srčani udar - Dr. Nil Nidli

26.04.2021.
Životni stres može da prouzrokuje srčani udar - Dr. Nil Nidli
stres-i-srcani-udar-april-2021-2.jpgStres je još jedan faktor koji povećava rizik od srčanog udara. Rokovi, neslaganja sa šefom i druge takve situacije koje povećavaju puls značajno povećavaju rizik od srčanog udara. Ukupno 129 osoba koje su preživele srčani udar je ispitivano o svemu što im se desilo 26 časova pre napada. Ozbiljni stres je proživelo 51%. Tipovi događaja koje su oni proživeli su navedeni u tabeli 27.
 

Bes može da bude opasan

 
Stresne situacije koje izazivaju bes su naročito opasne za one sa srčanim oboljenjima. Osobe sa već postojećim srčanim oboljenjem više nego duplo uvećavaju rizik od infarkta miokarda kada se razbesne. Ovaj povećani rizik traje još dva sata posle napada besa.
 
Na osnovu ovih i drugih istraživanja je jasno da stresna iskustva mogu značajno da povećaju naš rizik od infarkta. Jedan razlog može da bude taj što stres može da prouzrokuje grč srčanih arterija. Kao rezultat toga, kada ćelije za zgrušavanje krvi, krvne pločice, pokušaju da prođu kroz arteriju, onemogućene su i lakše se zgrušavaju.
 

Značaj emocionalne potpore

 
Istraživanja su pokazala da emocionalna potpora obezbeđuje način za ublažavanje stresa. Bilo da to uviđamo ili ne, to je faktor koji je poželjan za sve nas. Međutim, naročito je značajan za one sa srčanim oboljenjima. Stariji ljudi koji su doživeli srčane napade i koji imaju jedan ili dva izvora emocionalne potpore imaju dva puta veću verovatnoću da žive najmanje još godinu dana posle napada od onih bez potpore. Autor jednog istraživanja je zaključio: “Ovim istraživanjem imamo daleko određeniju ideju da aspekt emocionalne potpore može da predstavlja neophodnu dimenziju povezanu sa opstankom posle početka napada koji ugrožavaju život.” Rođaci i prijatelji obezbeđuju jedinstveni izvor emocionalne potpore; međutim, duhovni faktori takođe igraju određenu ulogu. Iako možda živite sami, možete da imate osećaj duhovne potpore koja dolazi lično od Boga.
 
Značaj emocionalne potpore nas takođe podseća na naše obaveze prema našim prijateljima i susedima. Ukoliko nam je bliska osoba doživela infarkt, naša emocionalna potpora može da predstavlja ogromnu pomoć u sprečavanju drugog srčanog udara. To nije nešto što treba uzimati olako. Drugi infarkt je često smrtonosniji od prvog.
 

Da li treba koristiti lekove za kontrolu stresa?

 
Mnoge osobe pokušavaju da kontrolišu svoj stres korišćenjem lekova. To nije optimalno. Takvi lekovi mogu u stvari da povećaju rizik od infarkta. Izvršeno je istraživanje na ženama koje su uzimale lekove za umirenje (kao što je valijum, ativan, librium i ksanaks) i/ili protiv depresije (kao što je elavil, tofranil i pamelor). Istraživanje je utvrdilo da lekovi mogu u velikoj meri da povećaju rizik od infarkta. Žene koje koriste lekove su imale skoro 17 puta veći rizik od infarkta, a one koje su neko vreme u toku svog života koristile te lekove, imale su tri puta veći rizik. Povećani rizik ne mora u celini da se javlja usled korišćenja lekova. Deo može da nastane usled stresa koji leži u osnovi njihovih problema. U svakom slučaju, čak i pored faktora stresa, sam lek predstavlja značajan rizik od infarkta.
 
Značajna poruka ovih istraživanja je da način života u cilju sprečavanja srčanih oboljenja stavlja akcenat na rešavanje problema stresa – idealno bez lekova.
 
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..