Vaša korpa je prazna
POČETNA » Blogovi » Dr Nil Nidli » Srčana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 - Dr. Nil Nidli

Srčana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 - Dr. Nil Nidli

30.03.2021.
Srčana oboljenja: Savladavanje ubice broj 1 - Dr. Nil Nidli

Svetski problem

 
Sara se nikada nije previše brinula o bolestima srca. Svakako, njen otac je umro sa 45 godina od infarkta, ali svi znaju da će je ženski hormoni zaštiti od srčanih problema bar dok ne prođe kroz menopauzu. Međutim, preko noći se vratila u realnost. Sa 40 godina njena mlađa sestra je umrla od svog prvog srčanog udara – pre nego što je prošla kroz “životnu promenu”. Odjednom je Sara bila suočena sa onim čega se duboko u sebi sve vreme bojala: postojao je rizik od srčanog udara.
 
nil-nidli-tabela-30-mart-2021-2.pngSkoro svaki Amerikanac zna nekoga ko je umro od infarkta. Kao i Sara, i vi ste možda prerano izgubili bliskog rođaka od ovog strašnog ubice. Možda ste imali susede, prijatelje ili saradnike kojima je srčana bolest oduzela život. Kao rezultat vladavine ovog ubice, većina od nas se bar ponekad upitala: “Da li ću ja biti sledeći sa infarktom?” Takve brige su opravdane. Bolesti srca su ubica broj jedan u industrijskim zemljama, kao što je označeno u tabeli.
 
Suprotno od popularnih zabluda, bolest srca nije jedino bolest muškaraca. U Americi, infarkt je vodeći ubica i muškaraca i žena podjednako. Uprkos svemu što medicina zna o prevenciji ove bolesti, najnovije statistike pokazuju da je preko 954.000 ljudi umrlo od bolesti srca i krvnih sudova (kardiovaskularnih bolesti) u Sjedinjenim Državama samo 1994. godine, u odnosu na 925.000 u 1992. godini. Svake 33 sekunde jedan Amerikanac umre od kardiovaskularne bolesti. Od 1900. godine, ubica broj jedan u Sjedinjenim Državama bila je kardiovaskularna bolest u svim godinama osim jedne (1918). Kada se sruši avion u Sjedinjenim Državama i stotine ljudi umre, vesti su ispunjene ovom pričom danima. Vrše se detaljne analize i izveštaji u vezi sa mogućim uzrocima rušenja i kako se to moglo sprečiti. Razmotrite približno 2.600 smrtnih slučajeva, od kojih su mnogi od njih podjednako iznenadni kao pad aviona, koji se odigravaju svakog dana u Sjedinjenim Državama samo od kardiovaskularnih bolesti. To je više nego 10 rušenja džambo džetova na dan. Pa ipak, ti smrtni slučajevi uopšte ne dospevaju do vesti osim kada poznata osoba umre od infrakta, a i tada ako se bolest uopšte spomene, to je samo sporedna misao, kao da je to bilo neizbežno. Uzrok smrti broj jedan zaslužuje temeljniju pažnju u Americi.
 
Nažalost, smrtni slučajevi pričaju samo deo priče o ovoj strašnoj bolesti. Od trenutne američke populacije od oko 258 miliona ljudi, više od 57 miliona ima neki oblik ove bolesti. Godišnja suma koju Amerika izdvaja za bolesti srca i krvnih sudova je zapanjujućih 259,1 milijardi dolara, koja uključuje ne samo medicinsko i hirurško lečenje, već i gubitak produktivnosti u radnoj snazi. Ako ste možda preživeli šlog, prosečni životni troškovi medicinskih računa i izgubljenih zarada će biti 103.576 dolara. Koliko je bolje sprečiti šlog ili infarkt nego platiti za njih i dalje patiti od umanjenog kvaliteta života koji će skoro sigurno uslediti. Nije čudo da je Klajd Jensi (Clyde Yancy), lekar, predsednik Američke asocijacije za bolesti srca odseka u Dalasu i kardiolog istraživač na jugozapadnom medicinskom centru Univerziteta u Teksasu u Dalasu nedavno rekao: “Bez obzira dokle je ko dospeo u svom procesu sazrevanja, bio mlad, srednjih godina ili star, upražnjavanje načina života zdravog za srce je najefektivnije što se trenutno može učiniti što se tiče cene.” Ne samo da je cena efektivna, nego je još značaj nije da će verovatno spasiti život, a svakako će ga poboljšati.
 
Kako se može smanjiti broj srčanih udara? Šta može osoba da učini kako bi umanjila rizik od infarkta? Dr Ivan Girfas (Ivan Gyarfas), direktor Programa za prevenciju kardiovaskularnih bolesti svetske zdravstvene organizacije, objašnjava da preventivne mere mogu da spasu značajan broj ljudi od prevremene smrti: “Oko 12 miliona ljudi umre (širom sveta) svake godine od srčanih problema, ali je i do polovina njih mogla da bude spasena da su upražnjavani bolji preventivni programi.”
 
Iako bolji preventivni programi mogu da umanje broj smrtnih slučajeva usled oboljenja srca (naročito od infarkta) do oko 50%, dokazi ukazuju da bi optimalni preventivni programi mogli da umanje broj smrtnih slučajeva od oboljenja srca i do 90%. Ukratko, iako je bolest srca uzrok smrti broj jedan u Americi, ona to ne mora da bude. Devet od deset infarkta se može sprečiti.
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..