Vaša korpa je prazna
POČETNA » Blogovi » Dr Nil Nidli » Razvoj bolesti srca i krvnih sudova - Dr. Nil Nidli

Razvoj bolesti srca i krvnih sudova - Dr. Nil Nidli

08.04.2021.
Razvoj bolesti srca i krvnih sudova - Dr. Nil Nidli
Mnogi ljudi koji imaju bolesti srca nisu svesni toga. To je zbog toga što se bolesti srca obično tiho razvijaju. Pre nego što se javi bilo kakvo oštećenje srca, proces zvani ateroskleroza (ili “otvrdnjavanje arterija”) se odigrava u arterijama srca više godina. Rana faza ateroskleroze se naziva “masna pruga”. Proces ateroskleroze nije ograničen na srčane arterije (poznate kao “koronarne arterije”). Izraz “bolest koronarnih arterija” se odnosi specifično na postepeno sužavanje ateroskleroze dok deluje na srčane arterije. Velike i srednje arterije širom tela mogu da postanu sužene ovakvim nagomilavanjem masnih materija kako se formira plaka, kako je ilustrovano na slici 1.
 
razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli-april-2021-1.pngTreba uočiti da ateroskleroza ne predstavlja samo nakupljanje masti. Kada se mast nakuplja na unutrašnjoj strani srčanih arterija (ili bilo koje druge arterije), telo reaguje kako bi sprečilo formiranje krvnog ugruška. Ono prekriva te masne naslage debelim, fibroznim omotačem (kapom), kao što je prikazano na slici. To je značajan odgovor, jer ako se dopusti da masni materijal dođe u direktan kontakt sa krvlju, on može da stimuliše zgrušavanje krvi. Fibrozni omotač štiti od tog smrtonosnog zgrušavanja. U stvari, ovaj dvostruki proces daje aterosklerozi svoje ime. “Atero” se odnosi na “kašastu” masu masnog materijala koji se nagomilava unutar arterija. “Skleroza” opisuje tvrdi fibrozni materijal koji je telo proizvelo kao odgovor.
 
Nažalost, na aterosklerotičnoj plaki može doći do ulceracije (razjedanja), prouzrokujući pucanje zaštitnog omotača kao što je pokazano na slici. Kada se to desi, kombinacija firboznog i masnog materijala se oslobađa u krvotok. Sada manja, erodovana masna naslaga, zvana ulcerozna plaka (ponekad zvana “lezija”), ostaje zakačena za arterijske zidove i oslobođen masni materijal i ulcerozna plaka mogu da aktiviraju krvne pločice, ćelije tela za zgrušavanje krvi. To često pokreće niz događaja koji mogu potpuno da zakrče arteriju koja je već značajno sužena aterosklerozom. Ukoliko ovaj ili drugi proces rezultuje potpunim zakrečenjem srčane arterije, srčani mišić koji je bio zavisan od protoka krvi u arteriji će umreti. Ova smrt srčanog tkiva se naziva infarkt miokarda (MI) ili srčani udar. Ateroskleroza napreduje različitim stopama kod različitih ljudi. Promena tokom vremena u arterijama osobe koja će sa 60 ili 70 godina starosti doživeti srčani udar je prikazana na slici 2.
 
razvoj-bolesti-srca-i-krvnih-sudova-dr-nil-nidli-april-2021-2.pngZapazite da je rana ateroskleroza prisutna sa 20 godina starosti, kako je prikazano u dnu slike. To je uobičajeno u zapadnim zemljama. U stvari, može da bude prisutna već sa 10 ili 15 godina starosti. Do vremena kada osoba napuni 20 godina, masne trake mogu biti toliko istaknute da su jasno vidljive kada se srčana arterija preseče. Ako se nezdravi način života nastavi, do 30. godine plake napreduju i postaju još izraženije. Do 40. godine, nije neobično da se jave značajne blokade srčane arterije koje smanjuju prečnik arterije na manje od polovine. Čak će i tada, efekat 30-ogodišnjeg razvoja arterioskleroze verovatno biti “tih”. Većina osoba neće imati nikakve simptome, kako je istaknuto na slici u oblasti označenoj kao “bez simtoma”.
 
Ukoliko simptomi zaista nastanu, mogu da budu nejasni ili “atipični”, ili mogu da se jave u obliku klasične “angine pektoris”, što je prikazano na slici kao prvi simptom u napredovanju ka infarktu (prikazano sa MI na slici). Angina pektoris označava bol u grudima pri vežbanju ili snažnom emocionalnom stresu koji se obično opisuje kao težina, pritisak ili skučenost skocentrisana u sredini ili na levoj strani grudnog koša. Bol može da putuje do vrata ili vilice, ili niz bilo koju ruku. Povremeno se javlja bol u leđima ili stomaku. Veliki obrok ili hladno vreme takođe mogu da izazovu taj bol. Simptom bola je prouzrokovan nedovoljnom dostavom krvi srčanom mišiću, što je na slici označeno kao “srčana insuficijencija”.
 
Trenutno, približno 6.750.000 ljudi u Sjedinjenim Državama pati od angine pektoris. Nažalost, mnogi nemaju takve simptome sve do svog prvog srčanog udara. Čak i pod uslovima značajnog vežbanja, srčana arterija mora da ima najmanje 50 do 60% svog prečnika blokirano pre nego što srčani mišić počne da pati od nedostatka dotoka krvi, što prouzrokuje bol. Mnoge osobe sa suženjima čak i do 70% ili više nemaju prepoznatljive simptome.
 
Kao rezultat nedostatka simptoma, bolest srca se često ne registruje u svojim ranim stupnjevima. Osoba može da se oseća sjajno, da radi puno radno vreme, a da opet bude na ivici velikog srčanog udara i možda čak iznenadne smrti. Približno 60% smrtnih slučajeva od infarkta se javlja iznenada ili van bolnice pre nego što se lečenje može primeniti. Više od polovine svih iznenadnih smrtnih slučajeva (skoro 2/3 iznenadnih smrtnih slučajeva kod žena) javlja se kod osoba kojima prethodno nije utvrđena bolest srčanih arterija. Žalosna realnost je da je za mnoge ljude njihov prvi srčani udar takođe i njihov jedini. Iznenadna smrt ne pruža drugu šansu.
 
Čak i kada ljudi prežive infarkt, preko dve trećine se ne oporavi potpuno, ostajući sa nekim oblikom bolesti i trajno umanjujući kvalitet života. Posle infarkta srce je slabije zbog gubitka mišićnog tkiva.
 
Ova slabost može biti značajna naročito ako je srčani udar bio veliki. U takvom slučaju, srce možda neće moći da na odgovarajući način vrši čak ni rutinske funkcije pumpanja. To je primer onoga što se naziva ishemijska kardiomiopatija koja je označena na slici 3. Izraz se odnosi na srčani mišić (“kardio-mio”), bolest ili patologiju (“patija”) koja je prouzrokovana nedostatkom dotoka krvi (“ishemija”). Kada takvo obolelo srce nije u stanju da održava telesne funkcije, lekari koriste izraz “insuficijencija srca”. U takvoj situaciji pogođena osoba može lako da ostane bez daha, da doživljava oticanje stopala ili članaka, ili da bude konstantno umorna.
 
Kako bi se sprečilo da ovi progresivni koraci dovedu do smrtonosnog srčanog udara ili onog koji će dovesti do invalidnosti, nije mudro odlagati preglede srca dok se simptomi ne razviju. Dostupan je čitav niz testova za dijagnozu bolesti srca pre smrtnog događaja, kao što su elektrokardiogram (EKG), sa ili bez testa pri naporu. EKG meren pri odmoru može da otkrije dokaze o prethodnim srčanim udarima, ali je slabo sredstvo za otkrivanje blokada koje još uvek nisu proizvele gubitak srčanog mišića. Jedan značajan izuzetak predstavlja pojava bola u grudima. U toj situaciji, ako srčani problem prouzrokuje nelagodnost, EKG će, kada se vrši dok se bol javlja, često prepoznati potencijalu srčanu blokadu.
 
Kod osobe bez simptoma, EKG test pri naporu je daleko moćniji u registrovanju suženja srčanih arterija od običnog EKG-a. Čak će se i blokada od samo 50% jedne arterije ponekad pokazati na testu pri naporu. Međutim, čak i test pri naporu može da promaši značajan broj obolelih osoba. I do 35% onih koji imaju značajne blokade srčanih sudova imaće normalan EKG meren pri naporu. Broj pogrešno uverenih osoba se može značajno smanjiti upotrebom radioaktivnog elementa za praćenje zvanog talijum, ili vršenjem testa pri naporu u spoju sa ehokardiografijom (test srca ultrazvukom koji se vrši neposredno pre ili posle testa pri naporu). Davanje injekcije talijuma pri maksimalnom nivou napora prilikom testa uočiće sve osim oko 8% osoba sa blokadom srčanih arterija i sve osim 4% ako se koristi ehokardiogram. Pošto su bolesti srčanih arterija i bol u grudima toliko česti, kao aktivni lekar vršim jedan ili više ovih testova dnevno.
 
Najbolji test koji se može izvršiti je istraživanje srca i krvnih sudova bojom. Veoma je dobar za uočavanje blokada koje će verovatno prouzrokovati probleme. Takva istraživanja bojama se nekad označavaju kao “srčane kateterizacije” ili kao “srčani angiogrami”. Za razliku od prethodnih testova koji su pomenuti, srčana kateterizacija je invazivni test (što znači da ulazimo u telo kateterom). Kada jednom blokada suzi prečnik krvnih sudova za 40 do 50% ili više, takvo istraživanje bojom obično prepoznaje problem.
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..