Vaša korpa je prazna

Šta se dešava pri porođaju?

16.09.2016.
"Porađanje koje majke iskuse je Mont Everest fizičkih funkcija kod bilo kog sisara. Ukoliko ga nismo videli ranije, jedva da možemo da zamislimo da nešto tako relativno veliko može izaći iz mesta koje inače izgleda tako malo. A opet to se događa svaki dan." Ina Mej Gaskin
Šta se dešava pri porođaju?

Fizičke promene koje se dešavaju u ženskom telu tokom porođaja su možda najuzbudljivije koje se dešavaju ljudskom biću. One podrazumevaju više pokreta, menjanje oblika unutrašnjih organa, dugotrajne fizičke senzacije i mnogo više energije nego što treba za ostale fiziološke funkcije tela poput zevanja, gutanja, podrigivanja, kijanja, kašljanja, smejanja, plakanja, varenja, disanja, mokrenja, povraćanja, vršenja velike nužde, puštanja gasova, i kretanja funkcija koje se odvijaju na normalnoj osnovi. Porađanje koje majke iskuse je Mont Everest fizičkih funkcija kod bilo kog sisara. Ukoliko ga nismo videli ranije, jedva da možemo da zamislimo da nešto tako relativno veliko može izaći iz mesta koje inače izgleda tako malo. A opet to se događa svaki dan.

fetus_septembar_2016.jpgPošto nije odmah jasno kako ovo može da se dogodi, pogledajmo osnovne činjenice, počinjući sa onim što se dešava u materici u trudnoći i pri porođaju. Ni jedan organ nije poput materice. Da muškarci imaju takav organ sigurno bi se hvalili njime. Pa zato trebalo bismo i mi. Membrana je skoro prozračan vrećast prostor pun slane tečnosti, minijaturan okean u kojoj je beba smeštena i povezana pupčanom vrpcom. Pupčana vrpca vodi do placente, kratkotrajnog, ali čudesnog organa koji je, imajući svoju vezu sa bebom preko njenog pupka, smešten u prostoru bogatom krvlju i obloženom materičnom prostoru, koji je nosi i služi na bezbrojene načine u trudnoći. Placenta vrši ono što će kasnije preuzeti bebina pluća, digestivni trakt, jetra, organi za izlučivanje i dve bebine srčane komore koje uglavnom ne funkcionišu tokom života u stomaku.

U nekim jezicima, reč placenta se prevodi kao majčin kolač, možda da ukaže na glavnu ulogu placente u bebinom razvoju unutar majčinog stomaka. Placenta doslovno hrani bebu. Grlić - cerviks (vrat na latinskom), kružni otvor kao grlo flaše na nižem kraju materice, je moćna grupa mišića koja drži matericu čvrsto zatvorenom dok ne počne porođaj. Zamislite pletenu torbu sa skupljenim otvorom pridržavanim žicom. Ovaj tanan kružni mišić mora biti dovoljno jak da drži matericu zatvorenom uprkos pritisku otprilike šest kilograma i osamsto grama bebe, placente i tečnosti i znatno više u slučaju blizanaca i ostalih mnogostrukih trudnoća. Ovaj mišić može ostati zatvoren bez naprezanja u pretporođajnom periodu. (Jednom kada porođaj počne, njegov zadatak je da se stanji i skloni sa puta.) Grlić je tokom trudnoće obložen slojem guste sluzi, koja je izlučena satima pre nego što je porođaj počeo. Obično je ova sluz blago pomešana sa krvlju, koja mu daje crvenkastu ili braonkastu boju.

Kada ta sluz izađe iz grlića materice, to je znak da je porođaj krenuo. Gornji deo materice takođe predstavlja splet mišića, ali drugačijeg tipa od grlića. Tri sloja mišićnih vlakana glavnog tela materice su neverovatno jaka, elastična i gipka. Oni se moraju proširiti da bi izdržali čak i mnogostruku trudnoću i bili i dalje u mogućnosti da istisnu sve iznutra kada porođaj krene, bez obzira na to koliko velika ili mala beba ili mišićna vlakna bila. Pre nego što žena zatrudni, materica je šupalj mišićni organ oblika i veličine kruške okrenute naopako. Smeštena je u donjem delu ženskog stomaka, pridržavana od strane snažnih ligamenata. Nakon oplođenja, oplođeno jaje je istisnuto iz jajovoda u unutrašnjost materice. Tamo se veže za zid materice i gradi placentu i vodenjak u kojem je buduće ljudsko biće. Kako beba i placenta rastu, materica se širi sa njima. Tokom trudnoće, materica raste do veličine jedne velike lubenice ukoliko je unutra samo jedna beba čak i veća ako je više beba. Do trenutka kada je beba spremna da se rodi, gornji deo materice je porastao iznad nižeg grudnog rebra i isturio stomak iznad njegovog uobičajenog položaja. (Ovo je razlog zašto trudnice često imaju potrebu da jedu češće na dan male obroke tokom poslednjih sedmica trudnoće da bi izbegle gorušicu. Neke je ne uspeju izbeći.)

U vreme porođaja, zidovi materice su relativno tanki. Ali ipak je njihova moć istiskivanja tokom porođajnih kontrakcija dovoljna da pogura bebu kroz grlić i van vagine, koja takođe mora da se proširi i otvori. Tokom poslednjih nekoliko dana pre porođaja, hormoni zvani prostaglandini izazivaju debeo cervikalni mišić da se stanji i omekša dok ne bude spreman za porođaj. Ovaj proces se zove zrenje. Grlić, koji je tokom trudnoće osetljiv poput nosa, postaje jako nežan na dodir kada sazreva, gubeći svoj oblik nalik na vrat. Pošto više ne liči na grlić boce, izgleda kao deo boce. Deo porođaja kada se grlić otvara, naziva se „prva faza“. Najveći broj sisara je nemiran tokom ovog dela porođaja, jer je ovo vreme kada je beba pogurana, potisnuta, nemirna i postavljena u položaj koji je poput izazova, ako nije u dobrom položaju. Sisari sa kopitima izlaze iz stomaka prvo sa nogama. Primati, poput ljudskih bića, a takođe i majmuni, obično izlaze prvo sa glavom napolje.

materica_septembar_2016.jpgOnda kada je grlić potpuno otvoren, kombinacija materičnih kontrakcija i pritiska abdominalnih mišića gura bebu van iz majčinog tela. Ovo se zove „druga faza porođaja“. Ona traje do rođenja deteta. Gravitacija može dosta uticati na progres u ovoj fazi porođaja. Isto tako može još dosta stvari da utiče, ali o njima ćemo kasnije. Što se tiče vodenjaka, nekada pukne pre porođaja, nekada to kom porođaja, a ponekad je netaknut pri porođaju pa mora da se otvori i ukloni da beba može da udahne prvi put. Ponekad se vodenjak namerno natera da pukne kako bi se požurio porođaj. To može biti opasno kada je beba i dalje dovoljno visoko da izađe iz stomaka, pa bi pupčana vrpca mogla da izleti iz materice zajedno sa tečnošću.

U ovakvim slučajevima, cirkulisanje oksigenisane krvi ka bebi može biti prekinuto kada je vrpca uhvaćena između bebine glave i grlića koji se otvara. Ritmične kontrakcije gornjeg dela materice tanje se i povlačegrlić tokom prve faze porođaja. Tokom druge faze, ove kontrakcije takođe guraju bebu dole kroz niži deo karlice. Retko kad dimenzije ženske karlice mogu nauditi rođenju bebe. (Gradske žene 19. veka, su često patile od karličnih deformiteta uzrokovanih nedostatkom vitamina D, i takvi deformiteti su ometali porođaj.) U međuvremenu, bebina lobanja (koja je, poput karlice, stvorena od odvojenih kostiju držanih zajedno fleksibilnim ligamentima) je sposobna da se privremeno oblikuje za lakši prolazak kroz majčine karlične kosti. Jedna od najboljih strana porođaja su periodi odmaranja koji se događaju između kontrakcija. Jedva da iko govori o ovome u knjigama o porođanju, ali to su jedna od najbriljantnijih stvari u vezi sa porođajem. Uživajte u svakom tom trenutku. Poštujte ih.

Oni su vaša šansa da se opustite i uživate u trenutku osećajući se „normalno“ i živo. Ovi trenuci odmora mogu biti pet čak petnaest minuta odvojeni u ranoj fazi porođaja. U drugoj fazi, mogu biti samo minut ili dva odvojeni međusobno do rođenja deteta. Treća faza porođaja traje od rođenja deteta do izbacivanja placente. Materica nastavlja da se grči nakon rođenja deteta, smanjujući se na veličinu placente. Dalje kontrakcije odvajaju placentu od zida materce. Ovo se manifestuje izbacivanjem tamno crvene krvi kroz petnaest ili dvadeset minuta nakon porođaja. Još kontrakcija onda izbaci placentu. Gravitacija i nežni pritisak na pupčanu vrpcu od strane onog ko je prisutan na porođaju mogu pomoći u ovom procesu.

Četvrta faza porođaja je posleporođajni ili novorođeni period, grubo rečeno šest sedmica koje prate rođenje deteta. Ovo je vreme tokom kojeg se majčino telo navikava na materinstvo i vraća u stanje bez trudnoće. Prvi porođaj kod majke traje od manje od sata (ovo je relativno retko u našoj kulturi) do dvadeset sati ili i više, kao što se može videti iz nekih priča u prvom delu knjige. Ipak, veći deo ovog vremena u kasnijim porođajima, nije „težak“ porođaj. Sledeći porođaji su nekako brži, ali ima izuzetaka. Preko trideset godina iskustva kao babice nije oslabilo moje strahopoštovanje prema efikasnoj i divnoj konstrukciji ženskog tela kao što je pokazano pri porođaju i rađanju. Zapravo, godine samo uvećavaju moje iznenađenje oko toga kako naša tela mogu funkcionisati u datim okolnostima. Rezultati porođaja u našem centru za porađanje pokazuju kako se retko pojavljuju komplikacije i poteškoće kada su žene dobro pripremljene za porođaj i kada su tehnološke intervencije minimalne one se rade samo kada je neophodno. 94% žena se porodilo kod kuće ili u našem centru za porađanje. Manje od 2% je imalo carski rez. Manje od 1% porodile su se uz pomoć klješta ili vakumskih ekstraktora.

adrenalin_septembar_2016.jpgHormoni koji regulišu porođaj i rođenje Kompleksna i izvanredno uravnotežena kombinacija hormona je neophodna da aktivira sve procese porođaja i rođenja koji su već opisani. Domišljat, kompleksan odnos menjanja hormona tokom porođaja je jedan od najfascinantnijih i slabo razumljivih aspekata trudnoće i rođenja u modernom svetu. Prostaglandini, oksitocin, adrenalin i endorfini su neki od najbitnijih prirodnih hemijskih kombinacija nastalih u ženskom telu tokom porođaja i rođenja. Oni igraju glavnu ulogu u regulisanju i izazivanju materičnih kontrakcija. Oni stimulišu majčine i detetove odgovore (emocije i postupke) koji su važni za opstanak deteta. Ranije sam spomenula da prirodni prostaglandini deluju na grlić da se smekša i stanji kako bi se pripremio za porođaj.

Oksitocin uzrokuje da se materica grči
. Nadalje, kada beba prođe kroz vaginu, iznenadni rast nivoa oksitocina kod majke i kod deteta stimuliše lanac instinktivnog plesa među njima koji se najčešće zove zaljubljivanje. Oni gledaju jedno drugom u oči sa zahvalnošću i iznenađenjem.

Sada smo došli do adrenalina. Ako je oksitocin onaj koji ub rzava porođaj (pošto stimuliše kontrakcije materice i podstiče je da se otvori), adrenalin služi kao kočnica. Adrenalin nas ojačava. Visoki nivo adrenalina ubrzava srčani ritam i čini nas jačim i bržim tako da se možemo ili boriti ili pobeći. Nekada može kao što sam napisala u prethodnom poglavlju zaustaviti porođaj. Uticaj adrenalina se ne sme potceniti, posebno kod porođaja koji se odvijaju u punim bolnicama. Verujem da je visok nivo adrenalina razlog što tako mnogo porodilja, nakon prijave u bolnicu, ne oseća porođajne napone. Nikada neću zaboraviti ženu koja mi je rekla da je na njenom porođaju bio mladi stažista (doktor na praksi) koji nije bio dobar u skrivanju svojih izraza užasa na licu kada je njena beba odvojila usne od njene stidnice. Izgleda da je beba izlazila prvo sa licem, i to je bio prvi put za stažistu da to vidi (obično prvo izlazi teme bebine glave). Mislio je da vidi neki strašan defekt. Izraz njegovog lica je prestrašio majku, koja je odmah osetila kako se beba vraća u telo takvom snagom da je njoj puklo jedno rebro. Pribrana medicinska sestra preuzela je stvar u svoje ruke i uspela da po novo započne drugu fazu pritiskajući ženinu matericu. Beba je rođena u dobrim uslovima.

Prvi porođaj moje sestre je bio primer suprotnog efekta adrenalina ubrzavanja porođaja umesto usporavanja. Kada ju je nestrpljivi doktor upozorio da će carski rez biti neophodan ako se grlić potpuno ne otvori za dvadeset minuta, ona je uspela da se otvori pet centimetara, dovoljno da izbegne operaciju. „Zaista nisam htela da me seku!“ rekla mi je kasnije. Francuski fizičar Mišel Oden naziva iskustvo moje sestre primerom refleksa izbacivanja fetusa iznenadni rast adrenalina daje nam talas neophodne energije da se završi porođaj. Treća važna kategorija hormona uključena u porođaj su endorfini. Endorfini su prirodni opijati. Kada potrošimo mnogo fizičke energije, nivo endorfina srazmerno raste, posebno kada nam je dovoljno toplo, kada se osećamo voljeno i podržano, i iznad svega, kada nismo uplašeni. Endorfini su blagoslov zato što oni blokiraju osećaj bola. Oni nam pružaju isti osećaj kao kada dob ro odradimo neki posao ili kada napredujemo u poslu.

Vagina ima sposobnost da se prilagodi veličini i obliku onoga što u sebi sadrži. Velika tajna je u tome da je moguće izvršiti taj zadatak kada ga zamislimo kako se događa. Moramo zapamtiti da majke koje se plaše, više proizvode hormona koji usporavaju ili blokiraju porođaj. Ovo je činjenica za sve sisare i deo je konstrukcije prirode. One porodilje koje se ne plaše, verovatno u izobilju proizvode hormone koji čine porođaj i rađanje lakšim i manje bolnim nekad čak i prijatnim.

 

Autor: Ina Mej Gaskin

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Mekane sirove veganske perece
14.12.2017.
 / Recepti
Kašalj - lečenje prirodnim putem
13.12.2017.
 / Dobre metode lečenja
Najbolji zimski sirovi veganski kolač
12.12.2017.
 / Recepti
Čokoladni medaljoni
10.12.2017.
 / Recepti
Rak debelog creva – simptomi i lečenje
24.08.2016.
 / Kancerogene bolesti
Majonez od prosa
10.08.2014.
 / Recepti
Rak jetre - uzrok, simptomi i lečenje prirodnim putem
12.09.2016.
 / Kancerogene bolesti
Tajna zdravih naroda
28.08.2017.
 / Zanimljivosti
Najbolji biljni izvori proteina
14.11.2017.
 / Otkrivamo

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..