Haićia i Venki (Haixia and Wenqi) su dva 53-godišnja muškarca iz Kine koji su se susreli sa neverovatnim izazovima u životu. Haićija je rođen sa kongenitalnom kataraktom, koja je uticala da bude slep na jedno oko. Kasnije je izgubio vid i na drugo oko tako što se povredio u jednoj nezgodi na poslu u 2000. godini. Venki  je tragično izgubio obe ruke u nesreći koja ga je zadesila dok je imao samo tri godine.

Uprkos svojim fizičkim smetnjama, Haićija i Venki su ostali potpuno odlučni da žive svoj život punim plućima. Ova dva najbolja prijatelja pomažu jedan drugome u navigaciji tokom kretanja po svetu, i kada su zajedno ne postoji ništa što ne mogu uraditi.
Dodatna stvar vezana za ovu neverovatnu priču o prijateljstu je činjenica da je ovaj par uspeo da posadi preko 10,000 stabala drveća u proteklih 10 godina.

“Ja sam njegove ruke, a on je moje oči. Mi smo dobri partneri.” govori Haićija.

Njih dvojica su se upoznali u 2001. kada su se objica bezuspešno mučili da nađu posao zbog svojih invaliditeta.



Ni jedan od njih dvojice nije hteo da se preda, tako da su osmislili plan da sade drveće kako bi zaradili novac.



Sađenjem drveća su omogućili bolju budućnost za sebe i druge, umesto da sede i primaju invalidsku penziju. Sa ovom idejom na umu, oni su zakupili 3 hektara zemlje od države i počeli su da rade.



Haićija i Venki ustaju svaki dan u 7 ujutru i odlaze na plantažu gde sade drveće. Da bi stigli do svoje parcele potrebno je da pređu potok, koji prelaze tako što Venki na leđima nosi svog vernog prijatelja Hanićija do druge obale.



Nije lako zaraditi novac, ali ovaj par je odlučan u tome da pošumi svoju zemlju. Pošto nisu u mogućnosti da kupe nove sadnice, oni koriste reznice od starijih stabala kako bi isklijali nov život.



Kada je potrebno peti se na drveće kako bi se napravile reznice, Venki pažljivo usmerava Haićija, služeći mu umesto očiju.



Njihov posao zahteva dosta strpljenja, a plodovi njihovog rada nisu uvek tako očigledni. Ali kada mlade sadnice rastu centimetar po centimetar, to je dovoljno da Haićije i Venki budu srećni i to im daje mir.



“Živimo od svog truda i rada,” kaže Venki. “Plodovi našeg rada nam ne omogućavaju da živimo baš najbolje. Često jedemo samo đevrek, ali su nam bar srca puna”



Nekolicina velikodušnih ljudi su se ponudili da pomognu Haićiju i Venkiju nakon što su čuli njihovu priču. Jedan čovek je ponudio da plati operaciju koja bi Haićiju povratila vid, dok je jedan drugi čovek donirao novac u njihove penzione fondove kako bi osigurao da uvek imaju krov nad glavom i kako bi uvek imali hrane.