Vaša korpa je prazna

Kratak kurs organskog povrtarstva

09.04.2014.
Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, možda imanje na selu, stoji neiskorišćeno, uzgojite organski povrće.
Kratak kurs organskog povrtarstva

Koliko ste se puta gledajući na pijačnim tezgama paradajz, paprike ili krastavac , zapitali da li su i čime prskani

Da li vas je prodavac uverio da je sve uzgajano po ekološkim standardima? Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, možda, imanje na selu, stoji neiskorišćeno, uzgojite sami organsko voće i povrće, tada ćete znati da je 100% čisto. Učnićete puno ne samo za zdravlje već i za kućni budžet. Nudimo vam odgovore na pitanja: koje mesto i zemljište odabrati za povrtnjak, kako i kada sejati i zalivati, kako povrće zaštiti na prirodan način.

Pravo mesto : Daleko od zagađivača.


Povrće treba gajiti iza kuće i pomoćnih zgrada, odnosno što dalje od puteva i drugih mogućih zagađenja. Zemljište očistiti od kamenja, delova cigala, crepova i ostalog otpada, a ukloniti i nepoželjno žbunje i drveće, s tim da se ne ukloni i površinski najaktivniji sloj zemljišta. Ukoliko se to desi, neophodno je ovakva mesta nasuti nekim od organskih đubriva.

Povrtnjak ne sme biti u senci zgrada, jer većina povrtarskih vrsta traži dosta svetla i toplote. Imaće dobar položaj ako je sa severne strane zaštićen, pa se zemljište u proleće brže zagreva. Izvrsno bi bilo da je malo nagnut prema jugu ili jugoistoku, jer bi tako imao dovoljno sunca, a zemljište ne bi bilo prevlažno. Nepovoljan je otvoreni položaj povrtanjaka, zbog nekada hladnih prolećnih vetrova koji mogu da oštete rano zasejano povrće, pa raste sporije i slabije. Pored toga, isušivanje zemljišta i ispravanje biljaka u tom slučaju je veće.


Dobro bi bilo da postoji mogućnost navodnjavanja kvalitetnom vodom iz jezera, bare ili potoka – reka. Ako toga nema, mora se obezbijediti bunarska ili voda iz gradskog vodovoda, mada su one nejnepogodnije jer su hladne, a voda iz gradske mreže sadrži i hlor.

Najčešće je da su povrtanjak i voćnjak na istom mestu. U tom slučaju, površina namenjana povrću treba da ma dovoljno direktne i difuzne sunačane svetlosti, pa valja prilagoditi i način orezivanja voćaka.

Povrće je pogodno sejati u leje (po mogućstvu u pravcu istok-zapad), dimenzija 1-1,2 m širine i 2-3 m dužine (ili duže), sa stazama od 30 cm. Tako se cela leja može obraditi bez gaženja.

Od potreba zavisi, da li ćete se baviti i ranom ili kasnom proizvodnjom u zaštićenom prostoru, pa ukoliko se odlučite, predvidite njegovo mesto.

Izbor zemljišta: Najbolja su neutralna.


Za povrtnjak izaberite srednje zbijena zemljišta, mogu se koristiti i teža – zbijena zemljišta, pa i peskuše, ali je onda izbor vrsta povrća koje se mogu gajtiti ograničen.

Na teškim zemljištima korenov sistem biljaka nema dobre uslove za razvoj, pa se čestim obradama i đubrenjem organskim đubrivima obradivi sloj mora održavati rastresitim. Ovakva zemljišta imaju obično i plitak vodo-nepropusni sloj. Zemljišta ovoga tipa pogodna su za kupusnjače i kasne useve.

Peskovita – rastresita zemljišta nemaju dovoljno hraniva, loše je i snabdevanje vodom, pa se moraju češće đubriti organskim đurivima. Pogodna su za ranu proizvodnju, jer se lakše i brže zagrevaju, a odlična su za korenaste kulture. Zbog velikih potreba biljaka za vodom, ne odgovaraju za letnju proizvodnju.

Odabrano zemljište treba pedološki ispitati ( u najbližem agrozavodu), prvenstveno zbog pH reakcije. Hemijska reakcija zemljišta može se prepoznati i po kulturama koje rastu na njima. Na kiselim zemljištima rastu – kiseljak, rastavić i bokvica, a na neutralnim – pirevina, kupina i detelina. Većina povrtarskih kultura zahteva neutralno zemljište.

Specifična melirativna mera kojom se zemljište hemijski dovodi u stanje pogodno za život gajenih biljaka jeste i unošenje kalcijuma a najčešće krečnjaka i kreča, radi smanjenja kiselosti zemljišta.

Navodnjavanje i odvodnjavanje najčešće su hidrotehničke mere kojim se zemljišta popravljaju.

 

Kako sejati: U redove, kućice ili “omaške” ?


Seme se seje u redove “omaške” po celoj površini ili u kućice. Setvom u redove, postiže se pravilan raspored, odnosno svaka biljka dobija svoj vegetacioni prostor koji se kasnijim korekcijama (proređivanjem, podsađivanjem i li podsejavanjem) dovodi u optimalan.

Setva omaške koristi se kod proizvodnje rasada, setve spanaća i rotkvice. Pri ovakvom rasporedu semena, poseban problem predstavljaju pokorica i korovi, koje je teško uništiti okopavanjem.

U kućice se uobičajeno seju pasulj, boranija, lubenica, krastavac, dinja, kukuruz šećerac pa i paradajz. Setva u kućice poželjna je ako je zemljište nešto vlažnije, kad se očekuje nešto duže nicanje semena ili kada se nakon setve može obrazovati pokorica koju samo semenke posejane u grupi mogu probiti.

Dubina setve je veoma bitna. Sitno seme , ako je posejano dublje od optimalne dubine, ne može da nikne. Ili, obratno: krupnije seme, bliže površini takođe propada, zbog nedovoljne vlage i nemogućnosti da klica “probije” semenjaču. Seme može propasti i zbog većeg kolebanja toplote.

Kod ručne setve sitnog semena, seme se može mešati sa nekim materijalom (piljevina, pesak, prekrupa itd), koji omogućava ravnomerniji raspored semena kao i pravac redova.

Zbog sadržaja eteričnog ulja, semena celera, mrkve niču dugo (15-40 dana) pa im se zato dodaju semena salate, kupusa ili rotkvice koja brže niču i omogućavaju međurednu obradu zemljišta dok glavni usev ne nikne.

Prilikom setve (ili sadnje), redove podstavljate u pravcu čestih vetrova. Na taj način se obezbjeđuje dobro provetravanje biljaka pri čemu nema zadržavanja visoke vlažnosti u njihovoj blizini, neophodnog uslova za razvoj mnogih patogenih gljiva. Između redova i biljaka ostavljati neophodno rastojanje - ne saditi pregusto.

Plodored je najvažniji !


Da bi se parcela što bolje iskoristila i omogućilo dobijanje dva ili više useva tokom godine, mora se voditi računa o plodoredu (pravilna smena useva tokom vremena na i stoj površini). Tako su mahunarke (grašak, boranija itd.) dobar predusev za većinu povrtarskih kultura osim za same mahunarke i delimično za lisnato povrće (zbog mogućnosti pojave truleži i nematoda).

Paradajz , papriku, krompir, korenasto povrće, lukove mahunarke dobro je saditi posle krastavaca, tikve dinje i lubenice. Posle korenastog povrća i kupusnjače dobro je sejati i papriku , paradajz, krompir, plavi patlidžan i dr.

Pridržavanje plodoreda takođe je preventivna mera zaštite jer se njime sprečava nagomilavanje inokuluma i štetočina koje bi inače bile neizbežne gajenjem iste ili slične kulture uzastopno.

 

Tečna biljna đubriva


Fermentisani ekstrakt komorača (Foeniculum vulgare) koji se pripremi za 3-4 dana, odlično je azotno đubrivo za paradajz, celer i kupusnjače u rastvoru 10-20. Rastvorom se prska zemljište uz biljke ili se prihranjuje preko lista (1:50). Fermentisani ekstrakt komorača, u razblaženju 1:20, koristi se za đubrenje jednom nedeljno. Tečna đubriva od kupusnjača, posebno od kelja, daju dobre efekte u gajenju pasulja , krastavaca, tikvi, krompira, paradajza i celera.

Ovaj ekstrakt (3 kg svežih listova na 10 l kišnice) dobija se za 14 dana i koristi se u rastvoru 1:10. Može se koristiti u smešni sa ekstraktom korpirve (1:1) i tada se smeša razblaži 1:5-10.

Tečno đubirvo od maslačka reguliše rast biljaka i poboljšava kvalitet plodova, a dobija se za 14 dana. Njime se u proleće zemljište zaliva bez razređivanja (kao i ekstraktima drugih biljaka) a tokom vegetacije razblaženim rastvorom 1:3.

Razblažen fermentisani ekstrakt nevena (Calendula efficinalis) u odnosu 1:10-20 koristi se u proizvodnji paradajza i kupusa.

Sve povrtlarske biljke ne reaguju podjedanko na đubrenje ogranskim đubrivima, pa su zato podeljene u tri grupe. Prva grupa zahteva đubrenje stajnjakom (paprika, paradajz, plavi patlidžan, kupusnjače, porodica tikva, praziluk, celer). Druga grupa povrća gaji se druge godine po rasturanju stajnjaka: korenasto povrće, crni i beli luk, spanać, salata. Treću grupu čine mahunarke (boranija, bob, pasulj i grašak) koje se gaje treće godine po primeni stajnjaka.

Dejstvo stajnjaka


Živinski stajnjak se razlikuje od ostalih. Koncentrovaniji je, dejstvo mu je brže pa se primjenjuje 10- 15 dana pre setve (sadnje). Rastvoren u vodi, koristi se za prihranjivanje.

Norme za osnovno đubrenje živinskim stajnjakom iznose 0,5-1kg/m2, a za prihranjivanje 0,03-0,06 kg/m2 čistog živinskog stajnjaka.

Kompost je naročito pogodan kao jedan od sastojaka supstrata, za pripremu setvenog sloja i za pikiranje rasada, kao i zemlje za pokrivanje semena. Za đubrenje se upotrebljava neposredno pre setve (sadnje) u količinama 3-6 kg/m2. Dejstvo mu je 1-2 godine.

Ako imate makar mali komad zemlje van gradske vreve, možda imanje na selu, stoji neiskorišćeno, uzgojite  organski povrće.

Za više informacija možete nas kontaktirati putem maila,
CPM.

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле

Preporučujemo proizvode

20%
650.00 rsd 520.00 rsd
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..