Vaša korpa je prazna

"Građani imaju moć" protiv GMO

19.01.2015.
Prošle nedelje na Trgu Slobode u Novom Sadu i Trgu Republike u Beogradu održani su protesti nazvani "Zaustavimo GMO u Srbiji." Neposredan povod za protest je moguća izmena restriktivnog zakona o genetski modifikovanim organizmima kojom bi se dozvolilo njihovo gajenje. Na proteste je pozvala grupa "Građani imaju moć".

Skup su podržale mnoge organizacije i udruženja koje se prvenstveno bave organskom proizvodnjom i zaštitom životne sredine, poput Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica, Organic Control System, CEKOR, Terras iz Subotice, Asocijacija poljoprivrednika Srbije itd. Udruženja pčelara takođe su podržala skup.

Na skupu u Beogradu je bilo reči o sledećim temama:

- ekonomska šteta GMO
- ekološka opasnost GMO i negativan uticaj na biodiverzitet
- DunavSoja inicijativa: uzgoj tradicionalne soje u podunavskim državama kako bi GM soja bila istisnuta sa tržišta Evrope.
- organska proizvodnja kao alternativa: ko su proizvođači, gde kupiti, kako početi sam.
- predlozi za poboljšanje tradicionalne poljoprivrede
- revitalizacija sela.

Na skupu "Zaustavimo GMO u Srbiji" u organizaciji grupe "Građani imaju moć", prof. dr Miladin Ševarlić govorio je o sledećim problemima:

"U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, upozorio je agroekonomista Miladin Ševarlić. GMO soja seje se uprkos zakonu iz 2009. koji izričito zabranjuje sejanje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO, podseća Ševarlić. Naša zemlja uopšte nema evidenciju o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO, poput artikala iz Crne Gore, BiH i Makedonije", upozorio je Ševarlić.

Na skupu "Zaustavimo GMO u Srbiji", koji su istovremeno održani u Beogradu i Novom Sadu, Ševarlić je rekao da je njihov cilj bio da se građani Srbije podsete na probleme koji mogu nastati eventualnom izmenom Zakona o GMO koji je donet 2009. godine i koji u najvećoj mogućoj meri štiti Srbiju od mogućih problema, ukoliko bi se dozvolio uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO.

"U Srbiji i danas imamo hiljade hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, koja se godinama uzgaja, a da nadležni državni organi uopšte ne reaguju i ne uništavaju tu soju, kao što je to uradila Mađarska prošle godine kada je uništila hiljade hektara GMO kukuruza, jednostavno spaljivanjem sa napalmom", rekao je jedan od najeminentnijih agroekonomista u Srbiji.

"Ako bi se sabrala sva količina sirovina za stočnu hranu u Srbiji, koja sadrži GMO, dobila bi se mnogo veća sadržina od dozvoljenih 0,9 odsto u hrani za stoku, propisana zakonom", upozorio je Ševarlić.

On je napomenuo i da Srbija nema kontrolu nad GMO sojom, o tome da li odlazi na farme za stočnu ishranu ili ulazi u distribuciju za pravljanje stočne hrane na tržištu, niti postoje javni podaci o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja.

Prema njegovim rečima, nema odgovarajuće carinske kontrole za uvoz semena za uzgoj GMO soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato što je potrebna mnogo veća količina za samo jedan hektar.

Takođe, nadležne inspekcijske kontrole su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom i drugim rataskim kulturama, dok recimo policija može da pronađe i dva ara marihuane, u sred polja od nekoliko desetina hektara pod kukuruzoim, smatra on.

Nadležni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sačmi, koja je genetski modifikovana, i preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi, predočio je Ševarlić.

"Takođe je više nego sigurno da u Srbiju ulaze, a to će se u narednim godinama otkriti, određene količine proizvoda koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO, čak i preko zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazue o bescarinskom uvozu", upozorio je Ševarlić.

U tu grupu proizvoda, kako je rekao, spada dampinški uvoz prerađevina od mesa iz zemalja koje uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija.

Srbija ima carine na uvoz mesa, pogotovo kada se radi o mašinski otkoštenom mesu (MOM), koje se uvozi po dampinškim cenama, a uglavnom se dobija od stoke koja se hrani GMO sojom, objasnio je Ševarlić.

Na te navode se oglasilo Ministarstvo poljoprivrede:

"Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su inspekcijske kontrole utvrdile da je ove godine geneteski modifikovana (GMO) soja bila posejana na 23 hektara. Kako su u Ministarstvu rekli, pregledano je oko 1.300 parcela, a prisustvo GMO soje je potvrđeno u 42 od 45 uzetih uzorka.

Protiv seljaka, kod kojih su pronađeni zasadi sa GMO sojom, a čija je upotreba zabranjena u Srbiji, podnete su prijave.

"Građani imaju moć", koji su organizovali skup "Zaustavimo GMO u Srbiji" su govorili o DunavSoja inicijativi: "EU godišnje uveze 35 miliona tona soje iz Južne i Severne Amerike. Soja, zbog svoje visokoproteinske vrednosti, je bitan proizvod za države EU. Istovremeno raste otpor potrošača prema genetski modifikovanoj soji i potražnja za konvencionalnom ili organskom sojom postaje sve veća. To omogućava proizvođačima sigurno tržište. Profiti od organske ili tradicionalne soje su mnogo veći od GM soje pa ovakvi tržišni uslovi mogu biti velika šansa za evropske, podunavske proizvođače. Inicijativa "DunavSoja" je nepolitička, nestranačka inicijativa. Srbija pod sojom ima 165.000 hektara i godišnje proizvede oko 416 000 tona (2012.) ili 2,5 tone po hektaru. Pilot projekti DunavSoje bi obuhvatili uzgoj na površinama od 200 do 1000 hektara, a sadnju bi pored domaćih pratili i agronomi iz inostranstva, tj. iz zemalja potpisnica inicijative, kako bi bili sigurni da to nije GM soja. Cilj DunavSoja inicijative je da se sve države kroz koje protiče reka Dunav fokusiraju na tradicionalnu ili organsku soju za potrebe evropskog tržišta i istovremeno istisne GM soja iz Evrope."

Saopšteni su i dalji ciljevi grupe i to:

a) laboratorijska ispitivanja proizvoda za koje se sumnja da su poreklom od GMO i ispitivanja useva za koje se sumnja da su GMO

b) organski obrok u obdaništima. To je program koji za sada sprovodi nekoliko udruženja koja se bave organskom proizvodnjom i primenjeno je već u nekoliko obdaništa.

Udruženje za organsku proizvodnju "Terras" iz Subotice započelo je projekat prekogranične saradnje 'Organica.net' koji podrazumeva uvođenje organskog obroka za ishranu dece u obdaništima. Nakon seminara organizovanih za kuvare, vaspitače, roditelje i predstavnike pretškolske ustanove "Naša radost" ušlo se u proces javne nabavke hrane i deo sredstava izdvojen je za nabavku organskih proizvoda. Organski obrok je u periodu od 2012-2013. uveden u 41 objekat 'Naše Radosti' u Subotici. Ovaj obrok podrazumeva da povrće i žitarice budu pretežno ili 100% organskog porekla, kao i deserti. Trenutno, ovaj program nije moguće u potpunosti primeniti na voće, ali jedan deo voćnih obroka dece je takođe organski.

Pored toga što se deci daje najkvalitetnija hrana, ovaj program je dobar i za poljoprivrednike jer poljoprivrednici tako vrše direktan plasman svojih proizvoda, obzirom da ne postoje posrednici koji bi se ugradili u cene. Tako deca dobijaju organsku hranu po vrlo povoljnim cenama. Zbog dobrih iskustava u Subotici, ista inicijative pokrenuta je u objektima "Naše Radosti" u Smederevu, a pregovori su otpočeli i sa Kanjižom.

Ovaj program se pročuo i u inostranstvu, pa iz udruženja "Terras" dobijaju pozive za seminare iz Mađarske i Makedonije, a u Hrvatskoj oni već drže radionice o ovoj temi.

U zemljama EU organski obrok u javnim ustanovama je u velikom zamahu. U Danskoj na primer postoji nacionalna politika uvođenja organskog obroka u javne ustanove, a između 50-60% vrtića u Danskoj je već u ovom programu.

Grupa "Građani imaju moć" podržava akciju uvođenja organskog obroka u vrtićima, jer deca zaslužuju najbolju moguću hranu!

c) pomoć gladnima u Srbiji. Srbija, kao poljoprivredna zemlja sa velikim obradivim površinama, nikada nije imala problema u prehrani svog stanovništva. A u 21. veku ima 100.000 gladne dece i više stotina hiljada odraslih.

Prof. dr. Miodrag Dimitrijević, sa katedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je podržao ovaj skup kaže:

"Genetički modifikovani organizmi su još jedan korak u sužavanju slobode proizvodnje hrane. Onaj ko puni tanjir, taj obično i diktira političke uslove. A onaj ko je prehrambeno nezavistan, taj je i politički nezavistan. Lično mislim da u ovom trenutku nama GMO nije potreban, da imamo klasičnu proizvodnju koja je vrlo poznata svetski i veoma uspešna, da imamo druge brige – da zaštitimo i patentiramo naše resurse, da podignemo našu poljoprivredu; male serije, kvalitetnih, ekskluzivnih proizvoda: to je ono što možemo da uradimo. Pri čemu, treba da poznajemo transgenu tehnologiju, treba da znamo kako se to radi, treba naučno to da ispitujemo i da budemo u korak sa tim. Nama ne nude tehnologiju, nego samo proizvod tehnologije, a nama to ne bi ekonomski činilo ništa dobro. Nije dokazano van opravdane sumnje, kako to kažu u američkim filmovima, da je to sasvim bezbedno po zdravlje. To bi čak i pravno trebalo da bude dovoljno da budemo oprezni," konstatuje Dimitrijević.

Dragan Nedeljković, potpredsednik Asocijacije poljoprivrednika Srbije, govorio je na skupu o položaju malih poljoprivrednika u Srbiji kao i o velikom problemu nepostojanja Zakona o zadrugarstvu dugi niz godina. Asocijacija poljoprivrednika Srbije, grupa 'Građani imaju moć' kao i još neka udruženja se zalažu za to da se napravi predlog nacrta Zakona o zadrugarstvu, javno razmotri i konačno donese. Nedeljković je takođe govorio o potrebi obrazovanja poljoprivrednika po pitanju GM hrane, jer su nedovoljno obavešteni o mogućim posledicama gajenja takve hrane.

Prof. dr. Miodrag Dimitrijević dodaje: 'Nama je potreban kvalitetan Zakon o zadrugarstvu. Mi smo trenutno na ko zna kojoj verziji Zakona o zadrugarstvu, a Zakon nikako da uđe u skupštinsku proceduru. Taj Zakon treba da bude u skladu sa uputstvima i tendencijama i zadružnom politikom UN i da bude u skladu sa principima zadrugarstva International Cooperative Alliance (ICA) odnosno Međunarodnog zadružnog saveza, čiji smo mi sa još 12 zemalja bili suosnivači početkom 20. veka. Tu ima 10 principa koji definišu načine udruživanja. Uz Zakon o zadrugama potrebno je posebno da se obrati pažnja na obnavljanje i zakonsko omogućavanje finansijskog zadrugarstva, odnosno obnavljanje štedno-kreditnog zadrugarstva kroz štedno kreditne unije. Bez omogućavanja finansijskog zadrugarstva svako drugo udruživanje je besmisleno.'

Grupa "Građani imaju moć" se pridružuje stavu prof.dr. Dimitrijevića da je finansijsko zadrugarstvo neophodno za uspešno organizovanje poljoprivrednika i napredak poljoprivrede u Srbiji.

autori:
Snežana Vasilić
Vladimir Milenković

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле

Specijalna ponuda

Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..