Vaša korpa je prazna

Zašto moramo da jedemo?

30.08.2017.
Tokom celog života, više puta u toku dana unosimo hranu u naš organizam. Zato je od ključne važnosti da razumemo kakvu ulogu vrši hrana u održavanju našeg tela, i koji su najbolji odnosi masti, proteina i ugljenih hidrata za optimalno zdravlje našeg tela.
Zašto moramo da jedemo?

Sažvakana hrana unosi se u želudac, a zatim pretvara u energiju ili koristi za izgradnju organizma. Hrana, dakle, prolazi kroz različite faze: varenje, upijanje i metabolizacija (sagorevanje).

1. Varenje

Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji počinje u ustima i dovodi do foizičkih i hemijskih promena strukture hrane.

Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i protetina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane ćelije u organizmu.

a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
v) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.

Konačno, u crevnom aparatu dobijamo mešavinu glukoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to još i vitamina i minerala.

2. Apsorpcija (upijanje)

Upravo preko sluzokože tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glukoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se reguliše proces kojim organizam reguliše apsorpciju hranljivih suspstanci.

3. Metabolizam

Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do ćelija organizma gde bivaju upotrebljeni za različite telesne funkcije: život ćelije, stvaranje novih organskih materija, rezerve energije i toplotu.

rast-avgust-2017.jpgRast organizma

Prilikom rođenja dete je teško tri kilograma, do osamnaeste godine ono će se razviti i biće teško 60 kilograma. Većim delom povećanje težine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najviše doprinose razvoju tela, jer čine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene određenih organskih tkiva: kože, kose, noktiju.

Sluzokoža koja oblaže unutrašnjost šupljih organa takođe je u procesu neprekidne obnove.Sluzokoža želuca obnavlja se svaka 3 do 4 dana, sluzokoža materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka tri meseca.

Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova našeg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.

Stvaranje energije

Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Život je sam po sebi neprekidna potrošnja energije. A hrana je u stvari gorivo koje snabdeva organizam neophodnom životnom energijom.

Hranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevajući proizvode energiju, potiču iz ugljenih hidrata, masti i proteina.


Po jednom od osnovnih zakona funkcionisanja materije, poznatom kao prvi princip termodinamike, znamo da se "energija ne stvara i ne uništava, već transformiše". Na taj način, hranom unosimo hemijsku energiju (potiče od sunca) koju naš organizam pretvara u električnu energiju (za funkcionisanje nervnog sistema), u toplotnu (za održavanje telesne temperature) ili u mehaničku (omogućava pokrete).

- Ugljeni hidrati (skrob iz brašna i šećeri) su osnovno gorivo našeg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glukozu. Taj proces sa odigrava naročito u jetri, koja nakon sagorevanja glukoze, tj. metabolizma, proizvodi otprilike četiri kalorije po gramu.

- Masne kiseline dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Višak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladišti se u obliku masnoća.

- Proteini služe za rast i obnou organskih tkiva. Višak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskorišćena (4 kalorije po gramu).

Specifične funkcije

Motor može imati dobar sklop i pun rezervoar goriva, ali bez varničenja svećie on ne može da se pokrene. Tako je to i u telu: osim odgovarajuće strukture (minerali i proteini) i goriva (ugljeni hidrati, masti, proteini), potrebna je varnica koja će pokrenuti hemijske reakcije neophodne za sagorevanje. Tu varnicu obezbeđuju vitamini i neki minerali (oligoelementi) koji deluju kao katalizatori, tj. pokretači mnogobrojnih hemijskih transformacija u našim ćelijama.

Vitamini i oligoelementi nisu ni gradivni materijal ni gorivo, ali su neophodni, u malim količinama, za funkcionisanje organizma.

Pretvaranja bitnih hranljivih sastojaka u neke druge hranljive supstance


Hranljivi sastojci mogu se transformisati u neke druge, u skladu sa potrebama organizma i osobenostima metabolizma. Ugljeni hidrati koji se pretvaraju u glukozu, mogu se transformisati i u masti (poznato je da skrob goji). Tako se na uštrb masnih kiselina ili ugljenih hidrata (glukoza) mogu sintetizovati neke aminokiseline, izuzev esencijalnih masnih kiselina.
 

Nezamenljivi hranljivi sastojci

To su sastojci koje organizam ne može da sintetiuje iz drugih hemijskih jedinjenja. Oni se unose spolja.

Esencijalne aminokiselina


One su deo proteina, bilo da su životinjskog ili biljnog porekla. ORganizam može stvoriti neke aminokiseline, ali esencijalne aminokiseline su nezamenljive.

Masne esencijalne kiseline

To su masne kiseline, polinezasićene (linoleinska i linolenska), koje se nalaze u biljnim uljima, uljaricama i u orašastim plodovima.

Vitamini i minerali

Oni se nalaze u svim namirnicama, a najviše u biljnim.

Voda

Nalazi se u svim namirnicama, ali u nedovoljnim količinama da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Zato je neophodno piti između 6 i 8 čaša vode dnevno. Ta količina se može povećati za vreme letnjih meseci.

Biljna vlakna

Ona se nalaze samo u namirnicama biljnog porekla. Najviše ih ima u integranim žitaricama, voću, zelenom povrću i mahunastom povrću (pasulj, sočivo, grašak i soja). Iako sama po sebi nisu hrana, neophodna su za dobro, normalno funkcionisanje organizma.
 

Zakon kvantiteta

Količina unetih namirnica treba da zadovolji potrebe organizma u pogledu energije i supstanci neophodnih za rast, za održavanje tkiva i organa. Pravilna ishrana omogućava nam da ostvarimo sledeće funkcije:

- rast
- reprodukcija
- posao
- mentalne aktivnosti
- ujednačena telesna težina kod odraslih
uravnotezena-ishrana-2-avgust-2017.jpg

Zakon kvaliteta


Režim ishrane mora biti kompletan i raznovrstan po svom sastavu, obezbeđujući organizmu sve neophodne sastojke:

- ugljene hidrate (glicide)
- masti (lipide)
- proteine (protide)
- vitamine
- minerale
- vodu
- biljna vlakna

Zakon ravnoteže

Količine različitih supstanci koje obezbeđuju energiju (ugljeni hidrati, masti, proteini) oraju sačuvati pravilnu uzajamnu ravnotežu.

- Ugljeni hidrati obezbeđuju između 55% i 75% od ukupnih kalorija, što za reži ishrane od 2000 kalorija iznosi između 1100 i 1500 kalorija u obliku ugljenih hidrata. To znači da se u želudac unosi između 275 i 375 grama ugljenih hidrata dnevno.

- Masti ne bi trebalo da prelaze 30% od ukupno unesenih kalorija. Većim delom bi trebalo da budu biljnog porekla. To iznosi maksimalno 66 grama masti dnevno, za prosečnu ishranu od 2000 kalorija.

- Proteini bi trebalo da sačinjavaju 10% do 15% od ukupih kalorija. To znači da za prosečan režim ishrane od 2000 kalorija, 200 ili 300 kalorija budu u obliku proteina; to postižemo sa 50 do 75 grama proteina dnevno.

Zakon usklađivanja

Izbor, način pripreme i količina namirnica moraju se uskladiti sa težinom, godinama, fiziološkom stanjem i vrstom delatnosti.
 

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле

Specijalna ponuda

790.00 rsd
Biljne mešavine čajeva
790.00 rsd
Super hrana i dodaci ishrani
790.00 rsd 710.00 rsd
Biljne tinkture

Preporučujemo proizvode

10%
20%
600.00 rsd 480.00 rsd
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..