Vaša korpa je prazna

Opasnosti jedenja mesa

03.03.2014.
Životinje unose i skladište u svom telu veštačko đubrivo i pesticide koji se koriste pri proizvodnji njihove hrane.
Opasnosti jedenja mesa

Životinjama koje se uzgajaju u skučenom prostoru rutinski se daju hormoni, antibiotici i druge hemikalije...

Životinje unose i skladište u svom telu veštačko đubrivo i pesticide koji se koriste pri proizvodnji njihove hrane. I biljna hrana je danas zagađena; međutim, koncentracija svih tih otrovnih materija mnogostruko se umnožava taloženjem u masnom tkivu životinja.

Koja je hrana najbolja?

Danas još uvek mnogima ide voda na usta od ukusnog pečenja. Ispada da je prava hrana dobar komad teletine ili svinjetine. Ko bi samo želeo da se odrekne tako sočnog zalogaja!

Autoritativni glas informiše nas da u 100 grama teleće šnicle nema više holesterola nego u 100 grama piletine.

Ono što se, međutim, često prećutkuje jeste činjenica da čak i nemasna junetina, iako se po holesterolu može uporediti sa piletinom, sadrži tri do šest puta više opasnih zasićenih masnoća koje podižu nivo holesterola u krvi. Osim toga, ko jede obrok od 100 grama? Prosečni hamburger ima oko 150 grama mesa, a prosečna šnicla 170 grama.

Ali, zar meso nije važan izvor belančevina?

Meso je po svojoj prehrambenoj vrednosti zaista izvor obilnih količina belančevina, ali ono sa sobom donosi i niz drugih problema. Pre svega, većina ljudi precenjuje svoju potrebu za belančevinama. Preporučena dnevna količina (RDA) belančevina iznosi 45-60 grama.

Ali prosečni stanovnik razvijene zemlje pojede dva do tri puta veću količinu. Takav prekomerni unos belančevina stvara probleme bubrezima, podstiče razvoj gihta i dovodi do izlučivanja kalcijuma iz kostiju.

Kod mesa je još veći problem u tome što ono sadrži veliku količinu masnoća (većinom zasićenih) i holesterola. Naučna istraživanja uveliko ukazuju na to da je ishrana bogata masnoćama jedan od glavnih krivaca za današnje bolesti. Ona se sastoji od upotrebe proizvoda životinjskog porekla kao što su meso, jaja i mlečni proizvodi.Nevolja pri upotrebi tih proizvoda nastaje kad ljudskom telu, iako je u stanju da se hrani životinjskom hranom, zafali zaštita protiv velikih količina masnoća i holesterola. Čovek, naime, za razliku od životinja mesojeda, ne poseduje enzime koji mogu da vare holesterol.

U njegovom krvotoku se skuplja suvišna masnoća i holesterol koji se talože na zidove krvnih žila. Tokom vremena one odebljaju i suze se, stvore se naslage i nastaje ateroskleroza.
Zbog toga dolazi do smanjenja ili potpunog prestanka dotoka krvi u vitalne organe. Na taj način se udara temelj mnogim današnjim smrtonosnim bolesti ma kao što su koronarna bolest, visoki krvni pritisak, moždani udar, šećerna bolest i više vrsta raka.

Ali, čovek oduvek jede meso. Otkud sada takve vrste problema?

- Vratimo se u mislima malo u prošlost, na početak 20. veka. Tada nije bilo toliko bolesti vezanih uz aterosklerozu jer ljudi nisu jeli meso dva ili tri puta dnevno kao danas. Oko 70% belančevina oni su unosili preko biljne hrane. Danas, međutim, prosečan čovek u razvijenim zemljama dobija 70% belančevina iz životinjskih proizvoda zasićenih masnoćama i holesterolom.
- U ono vreme su se domaće životinje uzgajale na veoma drugačiji način. Kokoške su trčale po dvorištu, a svinje se valjale u blatu. Međutim, te idilične farme su danas velikim delom zamenjene tovilištima. Na najmanjem mogućem prostoru i po najmanju moguću cenu uzgaja se najveći mogući broj životinja. Većina životinja koje danas jedemo uzgajaju se u tovilištima ili su zatvorene u kavezima, praktično bez ikakve mogućnosti kretanja. Meso tih životinja može sadržavati dva puta više masnoća od mesa domaćih životinja koje se slobodno kreću.

-Životinje unose i skladište u svom telu veštačko đubrivo i pesticide koji se koriste pri proizvodnji njihove hrane. I biljna hrana je danas zagađena; međutim, koncentracija svih tih otrovnih materija mnogostruko se umnožava taloženjem u masnom tkivu životinja. Životinjama koje se uzgajaju u skučenom prostoru rutinski se daju hormoni, antibiotici i druge hemikalije kako bi se neutralizovao učinak stresa pod kojim one žive, sprečio nastanak bolesti i ubrzao rast.

Ostaci tih zagađivača ulaze u prehrambeni lanac, na čijem je vrhu čovek!

Da li onda treba da izostavimo meso iz upotrebe?

Milijarde ljudi na ovoj planeti sasvim dobro žive hraneći se samo biljnim belančevinama. Evo nekih prednosti takve ishrane:

ZDRAVSTVENE PREDNOSTI

Ljudi koji ne jedu namirnice životinjskog porekla:

- duže žive;

- manje oboljevaju od srčanih napada i moždanih udara;

- imaju manje problema sa težinom;

- imaju niži nivo holesterola;

- imaju niži krvni pritisak;

- manje oboljevaju od šećerne bolesti;

- manje oboljevaju od hemoroida i divertikuloze, i imaju redovniju stolicu;

- manje oboljevaju od raka dojke, prostate i debelog creva;

- imaju jače kosti, a manje osteoporoze;

- manje oboljevaju od bubrežnih i žučnih kamenaca;

- manje oboljevaju od bubrežnih bolesti i gihta.

Osim toga, takva ishrana je ukusna i finansijski isplativa.
 

ZAŠTITA OKOLINE

Stočarstvo je, sa ekološke strane, jedna od najrazornijih industrija na svetu. Prelaz na bezmesnu hranu bi:

- sačuvao velike količine vode: Za proizvodnju jednog kilograma pšenice potrebno je oko 300 litara vode, dok je za proizvodnju jednog kilograma junetine potrebno 3.000 litara vode, dakle deset puta više.

- zaštitio kišne šume: Proizvodnja pola kilograma mesa za hamburgere zahteva uništenje 5 kvadratnih metara kišne prašume za uzgoj potrebne životinjske hrane.

- sačuvao plodno tlo: Svake godine se zbog preterane ispaše stoke i neodrživih metoda uzgoja životinjske hrane izgubi više milijardi tona površinskog plodnog tla.

POVEĆANJE ZALIHA HRANE U SVETU

Oko 85% žitarica proizvedenih u Americi odlazi za stočnu hranu. Kad bi se samo u SAD-u upola smanjila potrošnja mesa, sa sačuvanom zemljom i ušteđenom vodom, kao i sa žitaricama i sojinim zrnom mogle bi se ishraniti sve zemlje u razvoju.

Impresivni podaci


Činjenice koje ukazuju na potrebu prestanka upotrebe mesa i drugih proizvoda životinjskog porekla svakog dana su sve brojnije. Nutricionistička istraživanja potvrđuju da je ishrana zasnovana na integralnim biljnim namirnicama ne samo adekvatna, već i najbolja.

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Rak debelog creva – simptomi i lečenje
24.08.2016.
 / Kancerogene bolesti
Rak jetre - uzrok, simptomi i lečenje prirodnim putem
12.09.2016.
 / Kancerogene bolesti
Majonez od prosa
10.08.2014.
 / Recepti
Stare sorte semena
21.10.2018.
Klistiranje kafom - značaj i primena
04.08.2016.
 / Dobre metode lečenja

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле

Specijalna ponuda

Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..