Vaša korpa je prazna

Dobar razlog za promenu

04.09.2017.
Nikada ranije vegetarijanski način ishrane nije privlačio toliku pažnju kao danas. U prošlosti su zagovornici vegetarijanskog režima ishrane bili zreli ljudi, sa iskustvom na polju filozofije ili nauke. Danas su to mladi koji sa više entuzijazma traže jednostavniji, prirodniji način života.
Dobar razlog za promenu

Slavni univerziteti među kojima je Jejl, u SAD-u, svojim studentima nude meni sastavljen od kompletnih, ekološki ispravnih namirnica biljnog porekla. Hamburgeri, šnicle i pofrit, godinama omiljena hrana mladih u razvijenim zemljama, zamenjuju se sojinim proizvodima, različitim integralnim žitaricama, salatama i povrćem proizvedenim bez veštačkog đubriva, bez korišćenja konzervansa ili drugih aditiva.
 

Zdravstveni razlozi

Sve do šezdesetih godina ovog veka, nutricionisti su se više bavili nedostatkom hranljivih supstanci i ukupnom količinom kalorija nego kvalitetom namirnica. Negde u prvoj polovini veka pojavio se mit o proteinima: preporučivana je njihova upotreba (više nego što je to zaista potrebno), a najbolji način, kako se mislilo, bila je potrošnja mesnih proizvoda.

Međutim, u toku nekoliko poslednjih godina, istraživači i stručnjaci na polju ljudske ishrane dokazali su da je kvalitet namirnica važniji od kvantiteta; da je potreba za proteinima manja nego što se smatralo; da je problem u ishrani razvijenih zemalja upravo preterana potrošnja namirnica životinjskog porekla, masti i šećera u odnosu na unošenje biljnih namirnica (voće, žitarice i povrće).

Odnedavno, sve je više izjava u prilog vegetarijanskog načina ishrane, kako među istraživačima i stručnjacima preventivne medicine tako i u zvaničnim nacionalnim i međunarodnim institucijama.

Mediji ne preporučuju više veću upotrebu mesa, već ističu neophodnost obilnog unošenja namirnica biljnog porekla.

Još je 1980. godine Severno-američko udruženje za ishranu, poznato po svojim odmerenim izjavama, isticali "da je svakim danom sve više naučnih dokaza da postoji uska povezanost između biljne ishrane i prevencije određenih hroničnih degenerativnih bolesti (gojaznost, srčane bolesti, povišeni krvni pritisak, dijabetes, rak debelog creva i druge bolesti)".

Dr Migel Agilar, počasni član španskog kraljevskog društva za istraživanje fizičkog zdravlja i istraživač pri Visokom savetu za naučna istraživanja u svom delu "La dieta vegetariana: un camino hacia la alimentacion equilibrada" ("Vegetarijanski način ishrane: put ka uravnoteženoj ishrani" 1990), dokazuje naučnim putem da je vegetarijanski režim ishrane daleko bolji od mesnog režima i tipičnog zapadnog načina ishrane. U ovom zanimljivom delu su na osnovu činjenica srušene mnoge ustaljene zablude koje zapadno društo čuva o mesu, naime da su njegovi proteini boljeg kvaliteta, i da je ono najveći izvor gvožđa.


kardio-septembar-2017.jpgKardiovaskularne bolesti


SZO je nedavno objavila interesantan izveštaj, "Način ishrane i prevencija hroničnih bolesti", gde je jedan deo posvećen kardiovaskularnim bolestima. Grupa međunarodnih stručnjaka iznosi tu najnovija istraživanja o prednostima ishrane na bazi namirnica biljnog porekla. U tom izveštaju se pominje da jedna grupa ljudi čija je ishrana bogata namirnicama biljnog pokrela imaju nižu stopu srčanih oboljenja u odnosu na opštu populaciju.

U uglednom medicinskom časopisu Lancet nedavno je objavljena studija prema kojoj je kod 82% bolesnih od ateroskleroze koji su bili podvrgnuti vegetarijanskom režimu ishrane, nisu pili alkohol ni pušili, a radili fizičke vežbe, došlo do smanjenja naslaga holesterola koje sužavaju prečnik arterija i otežavaju proticanje krvi.


holesterol-septembar-2017.jpgHolesterol

Strogo vegetarijanski režim ishrane ne sadrži holesterol, jer se ta supstanca isključivo nalazi u namirnicama životnjskog porekla. Ni voće, ni žitarice, ni povrće ne sadrže holesterol. Organizam je sposoban da od masnih kiselina unetih hranom sam proizvede holesterol koji mu je neophodan. Ali ako pored toga upotrebljavamo namirnice bogate holesterolom, nivo holesterola u krvi opasno se povećava.


Vegetarijanci imaju nizak nivo holesterola u krvi, to ih štiti od ateroskleroze, srčanog infarkta, moždane tromboze i drugih kardiovaskularnih bolesti.

U Australiji je izvršeno jedno ispitivanje da bi se proverio uticaj ishrane na nivo holesterola. Jednoj grupi ljudi je između ostalog svakog dana davano 250 gr posnog mesa, dok je drugoj grupi, uz isti režim, meso bilo zamenjeno žitaricama i sojom. Posle 6 sedmica nivo holesterola kod vegetarijanaca opadao je dva puta brže nego kod drugih.


rak-septembar-2017.jpgRak

Vegetarijanski režim ishrane štiti od raka iz sledećih razloga:

- Vegetarijanska ishrana je bogata zaštitnim supstancama koje se nalaze jedino u biljnoj hrani: karotinom ili provitaminom A (šargarepa, paprika i drugo obojeno povrće), enzimima koji neutrališu kancerogeni benzopiren (možemo ih naći u kupusu i zelenoj salati), inhibitorima proteaza, tj. antioksidansima (vitamini C, E, A).

- Bogata je biljnim vlaknima čiji nedostatak povećava opasnost od raka debelog creva. Meso uopšte ne sadrži biljna vlakna (celulozu). Biljna vlakna uneta hranom ubrzavaju pasažu i sprečavaju duže zadržavanje crevnog sadržaja, pa tako makar jednim delom smanjuju rizik od nastanka karcinoma ove lokalizacije.

- Normalno, vegetarijanska ishrana sadrži mnogo manje masti. Sem toga, biljne masti sadrže mono ili polinezasićene masne kiseline koje nas štite od raka i povoljno utiču na zdravlje. Dokazano je da se pri većoj potrošnji životinjskih masti povećava i stopa smrtnosti od raka dojke.

- Ishrana na bazi namirnica biljnog porekla ne sadrži kancerogene materije koje se nalaze u mesu, kao što su benzopiren, metilholantren, nitriti i hormoni koji služe za tovljenje stoke.


gojaznost-septembar-2017.jpgGojaznost

Prema izveštaju stručnjaka SZO, sve je više dokaza da povećana potrošnja masti u ishrani doprinosi povećanju telesne težine. Što je veća količina kalorija koje potiču iz masti, veća je i opasnost od gojaznosti.

Većina studija pokazuje da vegetarijanci prosečno imaju 4 do 10 kg manju težinu od onih koji upotrebljavaju meso.

Ove statistike objavljene u izveštaju SZO potkrepljuju činjenicu da vegetarijanci unose u organizam manju količinu masti, kako u apsolutnom smislu (dnevna količina u gramima) tako i u relativnom (količina kalorija iz masti).


visok-krvni-pritisak-septembar-2017.jpgPovišeni krvni pritisak

Prema stručnom izveštaju SZO, "epidemiološke studije uvek sistematski upozoravaju da je arterijski pritisak kod vegetarijanaca niži nego kod nevegetarijanaca". Ako tome i nije lako utvrditi tačan uzrok, pomenute studije ukazuju na to da komponente proizvoda životinjskog porekla, pre svega proteini i masnoće, mogu uticati na arterijski pritisak kod pojedinaca koji se obilno hrane.

U ovom izveštaju se preporučuje da bi se izbegao i povišeni krvni pritisak i gojaznost, prelazak na režim ishrane siromašan mastima a bogat složenim ugljenim hidratima (integralne žitarice), i maksimalno smanjenje potrošnje alkohola i soli.

Dijabetes

Oni koji ne jedu mesu u manjoj su opasnosti da postanu dijabetičari. Štaviše, istraživanja su pokazala da stalna, obilna upotreba mesa i mesnih proizvoda može dovesti do dijabetesa. Ako je to tako, trebalo bi izmeniti način ishrane dijabetičara, gde se uvek javlja meso na roštilju. Možda im upravo preporučujemo ono što izaziva ili pogoršava njihovu bolest.


osteoporoza-septembar-2017.jpgOsteoporoza

Normalne, zdrave kosti sve do trideset pete godine života povećavaju čvrstoću i opseg. Tada proces polako počinje da se kreće u suprotnom smeru, pa kosti svake godine pomalo gube na masi. Ovaj gubitak se ubrzava kod žena nakon menopauze i može potrajati još 7 do 15 godina. Ako su prisutni i drugi rizični faktori, slabljenje kostiju je sve brže i razvija se pravo bolesno stanje.



Kada su kosti izložene opterećenju, telo delotvorno skladišti minerale. Vežbanje jača koštanu strukturu proizvodeći mala električna pražnjenja koja privlače i zadržavaju kalcijum i druge minerale. "Koristite ih ili ćete ih izgubiti", poznata je američka izreka koja se svakako odnosi i na održavanje čvrstih kostiju.

Osteoporza se može lečiti na sledeće načine:


Vitamin D. Da bi telo moglo pravilno iskoristiti kalcijum, potreban je vitamin D. Ali, većina Amerikanaca, kao i stanovnika drugih ekonomski razvijenih zemalja, dobija ga više od stvarnih potreba organizma; dodaci se, generalno gledajući, nisu pokazali posebno korisnim.

Kalcijum. Različita stručna tela širom sveta preporučuju dnevni unos kalcijuma u količini od 800 do 1500 mg. Međutim, SZO preporučuje samo 500 mg dnevno zbog toga što nigde u svetu nikad nije dokumentovan slučaj pravog nedosatka kalcijuma, čak niti kod osoba koje su uzimale samo 300 mg dnevno.

Vežbanje.
Kosit neće odebljati niti ojačati bez redovne vežbe uz određeno opterećenje. Da bi u sebi zadržale minerale, kosti treba pritiskati, gurati, vući i uvrtati protiv sile teže.

Osteoporoza je bolest izobilja i pretereivanja, a ne oskudice.


To je, bez sumnje, vrlo složena bolest koja je u velikoj meri povezana s našim prehrambenim navikama. Naša standardna ishrana, bogata životinjskim belančevinama, solju, fosforom (meso, neka gazirana pića) i kofeinom, dovodi do ispiranja kalcijuma iz kostiju i njegovog izbacivanja iz tela preko mokraće. Čini se da ovakvi gubici uzrokovani načinom života nadmašuju svu količinu kalcijuma uzetog preko hrane ili tableta.

Rešenje nije u tome da čovek uzima više kalcijuma, već u tome da smanji unos belančevina, soli i kofeina. Time omogućuje telu da sačuva kalcijum koji je već uskladišten u kostima.


Pokušajte da smanjite upotrebu mesa i mlečnih proizvoda koji vam zbog velike količine belančevina oduzimaju kalcijum iz tela. Umesto toga, okrenite se izvorima kalcijuma koji su siromašni belančevinama. To su integralne žitarice, tamno lisnato povrće i mahunarke.


vezbanje-septembar-2017.jpgPodnošenje fizičkog napora

Neosporne su činjenice da atletičari vegetarijanci bolje podnose fizički napor i ispoljavaju veću otpornost na zamor nego atletičari koji upotrebljavaju meso. Oni koji jedu meso imaju veću snagu na početku i postižu maksimum za kratko vreme, ali se brzo umaraju. To je slučaj halterofila koji uglavnom imaju režim bogat proteinima, sa puno mesa: oni mogu ispoljiti silnu snagu u određenom trenutku, ali nemaju izdržljivosti.


Isto to se dešava i kod životinja. Kako to da jelen uspeva da pobegne od lava? Jednostavno zato što lav razvija veliku brzinu na početku trke, ali ne uspeva da uhvati svoju vegetarijansku žrtvu koja će ga na kraju izmoriti. Otpornost životinja biljojeda je veća, i ne samo optornost. Nosorog je jedna od životinja koja ima najbrži start, a strogi je vegetarijanac. Slon, bufalo i goveče takođe su biljojedi izuzetne mišićne mase i snage.

Švedski istraživači su izvršili ispitivanje o otpornosti istreniranih atletičara, koristeći statički bicikl. Pošto su se tri dana držali režima ishrane bogatog namirnicama životinjskog porekla, sa puno proteina i masti, oni su uspevali da samo 57 minuta (prosečno vreme) okreću pedale bez prekida. Naredna tri dana dobijali su mešovitu hranu (meso, jaja, mleko, krompir, povrće, voće) i njihovo maksimalno vreme popelo se u proseku na 114 minuta. Sledeća tri dana, bili su podvrgnuti strogo vegetarijanskom režimu bogatom integralnim žitaricama, uljaricama, svežim i suvim voćem i povrćem. Sada su uspevali da bez prestanka okreću pedale prosečno 167 minuta. U ovom ishrana ima presudnu ulogu, ali i trening u lakšem podnošenju fizičkih napora.

Etički razlozi

Neke osobe se hrane proizvodima biljnog porekla iz etičkih razloga. Očigledno je da ti razlozi ne mogu biti naučno odmeravani ili analizirani. Svako je slobodan da ih prihvati ili ne. U ovom domenu moramo pokazati veliku toleranciju koja je toliko potrebna savremenom čovečanstvu, poštujući mišljenja i ubeđenja drugih ljudi.


zivotinje-septembar-2017.jpgPoštovati život životinja

Poštovanje života životinja, što ljude navodi da ne jedu meso, veoma je stara ideja. Tokom istorije mnogi umetnici, filozofi i naučnici pokazivali su saosećanje prema životinjama. Leonardo da Vinči, Edison, Bernard Šo, Rabindranat Tagore i Tolstoj bili su vegetarijanci. Dovoljno je videti kako dete sa puno ljubavi štiti pile ili bilo koju drugu domaću životinju da bi se shvatilo da je žrtvovanje životinja za ljudsku ishranu suprotno ljudskoj prirodi.



Uzgajani da bi patili

Nije samo činjenica da se životinje ubijaju navodila ljude da zauzimaju pomenute moralne stavove. To što se životinje uzgajaju, transportuju i žrtvuju svirepo i bezobzirno izaziva negodovanje mnogih. U časopisu El Medico jedan članak govorio je o novim metodama koje se primenjuju na stočarskim farmama: "Život na stočarskoj farmi izgleda ovako: telad koja su došla na svet odvajaju od svojih majki. Hrane se obranim mlekom i nekoliko meseci žive bez ikakvog kretanja, u štalama na teperaturi od 37 stepeni. Zbog toga te jadne životinje više piju nego što bi činile u normalnim uslovima. Između ostalog, životinje se hrane mešavinom proteina koja dovodi do bržeg stvaranja tako cenjenog belog mesa. Na klanicu stižu napunjeni i antibioticima koji su im dati radi prevencije."
 

Poštovanje života kao takvog

Ne upotrebljavati meso iz etičkih razloga može se objasniti ne samo poštovanjem životinja već i poštovanjem sopstvenog organizma. To je bila misao vodilja velikog pokreta koji se zalagao za zdrav način života sredinom 19. veka u SAD-u. Sledeći etičke i religiozne principe oni su ostavili sve što je moglo da škodi dobrom funkcionisanju organizma: droge, alkoholna pića, duvan i nezdrave namirnice kao što su meso i njegovi derivai.

Danas mnogi ljudi u svetu, bilo iz religioznih ili drugih razloga, pokušavaju da primene iste etičke principe zdravog života i poštovanja samog organizma.
 

Ekološki i ekonomski razlozi

Uzgajanje stoke namenjene ishrani je luksuz, pravo rasipništvo u ekološkom smislu. Kad bi se velike količine žitarica i mahunarki koje se koriste za stočnu ishranu, kao i zemljište i voda neophodni za tovljenje životinja, iskoristili za potrebe ljude, lako bi se mogao rešiti problem gladi. Od 5000 kalorija u obliku kukurza (1,4 kg) koji se daje kravi za ishranu dobija se samo 200 kalorija u vidu mesa (130 g). Sa 1,4 kg kukuruza mogao bi se hraniti jedan stanovnik siromašnih zemalja nekoliko dana, dok 130 g mesa predstavljaju samo jednu šniclu na stolu zapadnjaka. Proizvodnja mesa iziskuje velike investicije samo za ishranu stoke, a da ne govorimo o ostalom.

Ako posadimo 100 m2 soje, dobićemo 5 kg proteina kojim možemo zadovoljiti potrebe za proteinima 70 ljudi u toku jenog dana. Ali ako tih 5 kg proteina iskoristimo da bismo nahranili stoku, dobićemo samo 500 g govedine, što jedva obezbeđuje dnevnu potrebu u proteinima za dve osobe.


glad-septembar-2017.jpgSolidarnost u borbi protiv gladi

Neke osobe, osetljive na neravnotežu u ishrani stanovnika naše planete, nalaze u ovim podacima dovoljan razlog da prestanu sa upotrebom namirnica životinjskog porekla. Siromašne zemlje u svetu primorane su da bogatim zemljama prodaju za stočnu hranu žitarice i soju kojima bi mogli ishraniti sopstvene stanovnike.



Neophodna solidarnost u borbi protiv gladi u svetu, mogla bi se jednostavno pokazati na delu kada bi se tone žitarica i soje namenjene proizvodnji stočne hrane koristle za ljudsku ishranu. To bi značilo da stanovnici bogatih zemalja treba da smanje potrošnju mesa (što bi, uzgred, poboljšalo njihovo zdravlje), a da povećaju upotrebu žitarica i mahunarki. Kada bi se ljudi potpuno uzdržavali od mesa, ne bi bilo nikakvih problema na planu ishrane, jer je uveliko dokazano da meso nije neophodni sastojak u ljudskoj ishrani.

Nema tu nikakve utopije: hranljivost proteina iz soje jednaka je pa čak i veća od hranljivosti proteina iz mesa. Proteini iz soje i žitarica su privlačni i ukusni, kao što se to može zapaziti u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, a i kroz iskustva koja su stečena pripremom jela od ovih namirnica.
 

Potrošačka korpa

Ekonomski razloi mogu takođe biti važni na individualnom planu. Meso je skuplje od povrća, žitarica ili voća ako se uzmu u obzir načela hranljivosti. U jednoj studiji iz 1990. godine u SAD-u izračunato je da je za režim ishrane siromašan zasićenim mastima i holesterolom, sa manje mesa i mlečnih proizvoda (od neobranog mleka) potrošač mogao da uštedi 1250 franaka godišnje. Prema tome, vegetarijanski režim nije samo zdraviji, već je i jeftiniji.
 

Zaključak

Kao što možemo videti, vreme je da se učine velike promene kada je u pitanju ishrana i životne navike. Svet je dosta uznapredovao kada je u pitanju širenje informacija i više nemamo izgovora za naše nepromišljene postupke. Niko vas ne osuđuje, ali ako prihvatite činjenice koje stoje ispred vas uslediće promena, koja ne mora biti momentalna, ali postepene i lagane promene mogu promeniti vaš život na bolje.

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Belo brašno uzrokuje rak debelog creva
20.09.2017.
 / Otkrivamo
Sirovi veganski kari namaz
19.09.2017.
 / Recepti
Sirovi veganski ajvar
12.09.2017.
 / Recepti
Čudesni zagrljaj spasa
11.09.2017.
 / Duhovnost
TEST - Ocenite svoj način života
18.08.2017.
 / Lečenje neizlečivog
Sirova veganska ruska salata
17.08.2017.
 / Recepti
Veganski maslac
05.03.2017.
 / Recepti

Najnovije teme na forumu

27.08.2015.
 / CPM
29.07.2015.
 / Slavica
12.02.2015.
 / CPM
19.01.2015.
 / савле

Specijalna ponuda

790.00 rsd
Biljne mešavine čajeva
790.00 rsd 690.00 rsd
Super hrana i dodaci ishrani
790.00 rsd 710.00 rsd
Biljne tinkture

Preporučujemo proizvode

Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..