Vaša korpa je prazna

Saveti o načinu sakupljanja, sušenja i korišćenja lekovitih biljaka

25.08.2020.
Priroda nam velikodušno nudi svoju saradnju, podršku i smernice u cilju obnove vitalnosti ljudskog organizma. Cenimo dakle prirodu i trudimo se da razumemo i prihvatimo njenu poruku čovečanstvu: “Vratite se prirodnoj ishrani i zdravlju koristeći prirodne lekove.”
Saveti o načinu sakupljanja, sušenja i korišćenja lekovitih biljaka
U arsenalu savremene medicine i preventivnog delovanja,fitoterapiju (lečenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvarnim vrednostima. Tradicija i delatnost fitoterapije potvrđuju činjenicu da u prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema lekovita svojstva za određenu bolest.
 
Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji između hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog farmakološko-dinamičnog delovanja na organizam. Složenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 30-40 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objašnjava terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod različitih bolesti.
 
Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i samo lečenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaničnoj) medicini, zavisi od kompletne i dobre dijagnoze.
 
Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je određena pojedinim principima i ograničenjima. Treba je dobro upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvorimo u lek sa “čudotvornim dejstvom” - lek koji leči svaku bolest. Fitoterapiju moramo primenjivati stručno i uz lekarsku asistenciju, da bi se očuvala njena vrednost i izbegle kompromitujuće situacije.
 
Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zasebnu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih sredstava. Fitoterapija sve više upotpunjuje koncepte savremene terapeutike, potpomažući lečenje različitih bole sti. Ona olakšava morfo-funkcionalnu regeneraciju organizma i učvršćuje njegov odbrambeni sistem.
 

Sakupljanje biljaka

 
Sakupljanje podrazumeva dobro poznavanje lekovitog bilja, kako bi se izbegle zabune oko indikacija različitih biljaka koje, iako veoma slične, mogu imati različite i neželjene efekte. Sakupljanje treba vršiti u nezagađenim sredinama, u najpogodnijem periodu razvoja biljke, kada je stepen koncentracije aktivnih supstanci najviši.
 
Iskustvo je pokazalo da se najbolji rezultati postižu korišćenjem sveže ubranih biljaka. Najpogodnije vreme za sakupljanje lekovitih biljaka zavisi od dela biljke koji koristimo:
 
- Cvetovi - u vreme cvetanja;
 
- Lišće - pre i za vreme cvetanja;
 
- Korenje - rano proleće ili kasna jesen;
 
- Kora - samo u proleće kada počinje cirkulacija biljnih sokova;
 
- Plodovi - kada su dovoljno zreli;
 
- Semenje - posle sazrevanja ploda;
 
- Pupoljci - u proleće, pre njihovog otvaranja.

Napomene:
 
- Beru se samo zdrave biljke, čiste i nenapadnute štetočinama;
 
- Sušenje se vrši po sunčanom vremenu, pošto rosa ili kišnica ispari;
 
- Zone gde se koristi veštačko đubrivo, sredina u čijoj blizini se nalaze nečiste i zagađene vode, nasipi železničkih pruga, fabrike ili putevi sa gustim saobraćajem, predstavljaju nepodesna, nezdrava, čak i opasna mesta za sakupljanje biljaka.
 
Biljne vrste koje su kao raritet zaštićene od strane države ne treba ugrožavati, budući da postoje nebrojene srodne vrste koje pripadaju istoj ili drugoj porodici sa podjednakim intenzitetom delovanja.
 
Sakupljanje biljaka ne treba da se pretvori u njihovo uništavanje. Više puta, prekomerno sakupljanje jedne biljke - npr. Gentiana lutea (lincura) - sa sobom povlači pretnju za nestanak iste. Potrebno je dakle sačuvati primerke pomenute biljke, kako bi se obezbedilo produženje te vrste.
 
- Ne treba gnječiti cvetove i listove dok ih sakupljamo, niti koristiti plastičnu ambalažu za njihovo odlaganje, jer se na taj način menjaju aktivne supstance u biljkama.
 

Sušenje

 
Da bi se održale u dužem vremenskom periodu, biljke i delovi biljaka koje smo sakupili, treba dobro osušiti.
 
Korisno je još jedanput napomenuti da se terapeutsko dejstvo lekovitog bilja sastoji u očuvanju aktivnih procesa koji se odvijaju unutar biljaka. U ostvarenju ovog cilja, važnu ulogu ima sušenje biljaka u odgovarajućim uslovima, kako se ne bi izgubili prirodna boja i miris.
 
Sakupljene biljke se ređaju u tankom sloju na platno ili belu hartiju, na šatorsko krilo ili ispletenu mrežu od pruća i suše se u što kraćem vremenskom roku, u senci, ili u toplim dobro provetrenim prostorijama (40C).
 
Direktno izlaganje suncu primenjuje se pri sušenju belih cvetova, korenja i kore. U senci se suše obojeni cvetovi, lišće, pupoljci. Plodovi se obično brzo suše na visokim temperaturama (npr. u pećnicama).
 
Za čuvanje osušenog bilja koristi se samo papirna ili platnena ambalaža.
 
Smatra se da je rok trajanja na ovaj način osušenih biljaka otprilike 1-2 godine, posle čega one gube lekovita svojstva.


Upotreba biljaka pri spravljanju različitih preparata

 
Upotreba lekovitih biljaka u terapiji zasniva se na postojanju aktivnih supstanci kojima se ove odlikuju. Lekoviti sastojci se dobijaju ekstrakcijom iz biljaka korišćenjem rastvarača kao što su: voda, alkohol, vino, ulje itd.
 
Infuzija, dekokokcija i maceracija su neki od načina ekstrakcije (izvlačenja lekovitih sastojaka).
 
INFUZIJA se dobija držanjem biljke u vreloj vodi, obično u vremenu od 2-3 minuta, posle čega se vrši ceđenje. Uobičajena mera je 1 kašičica na 250 ml vrele vode. Kod svežih i nekih sušenih biljaka, vreme kontakta sa vodom je nešto kraće (videti posebne napomene uz dotičnu biljku). Ova metoda se koristi uglavnom za cvetove i listove.
 
DEKOKT se spravlja od usitnjene biljne materije (obično jedna kašičica), kojoj se dodaje vrela voda (obično 250 ml i kuva se 5-30 minuta. Dekokt se cedi u vrelom stanju, a ono što se izgubilo isparavanjem u toku kuvanja, nadoknađuje se dolivanjem takođe vrele vode u potrebnoj količini. Ova metoda se koristi uglavnom u cilju očuvanja aktivnog principa delovanja u onim delovima biljaka koje imaju drvenasto tkivo, npr. koren, kora.
 
SVEŽ SOK dobijen od biljke, koristi se interno (unutrašnja upotreba), u obliku kapi, ili spolja za masažu.
 
MACERAT se dobija držanjem isitnjene biljke u hladnoj vodi 1-12 časova. Primenjuje se u slučajevima kada izdvajanje aktivnih supstanci iziskuje više vremena, kao npr. kod: imele, sleza, lana. Macerat se spravlja na sobnoj temperaturi. Čaj dobijen na ovakav način (vodenom ekstrakcijom), koristi se za jednodnevnu upotrebu. Pije se nezaslađen ili zaslađen medom.
 
KATAPLAZMA (oblog) je kašast preparat dobijen od usitnjene biljke koja se stavi u platnenu vrećicu ili između dve gaze, zatim se natopi vodom, alkoholom ili izloži dejstvu pare i stavi na obolelo mesto, posle čega se uvije toplom tkaninom.
 
TINKTURA je alkoholni rastvor dobijen ekstrakcijom na sobnoj temperaturi. Koristi se etil-alkohol jačine 40-70%. Tinktura je jačine 20% (20 g biljne materije na 100 ml alkohola). Usitnjena biljka se stavi u flašu i dodaje se alkohol. Svakodnevno treba promućkati, 10-14 dana, a posle toga procediti i čuvati u dobro zatvorenoj flaši tamne boje. Koristi se u obliku kapi rastvorenih u čaju ili vodi.
 
VINO (lekovito) se dobija potapanjem dobro usitnjene biljke u vino. Najčešće se na 1 litar vina dodaje 50-60 grama biljne materije koja stoji potopljena 10-14 dana, posle čega se procedi i čuva u dobro zatvorenim flašama.
 
Koristi se kao lek za stomačne tegobe i pije se 30 minuta do 1 sat pre jela. Ne preporučuje se osobama koje boluju od gastritisa (upale želudačne sluznice), hiperaciditeta (povećane kiselosti), čira, hipertenzije (povišenog krvnog pritiska), oboljenja jetre.
 
AROMATIČNO SIRĆE se priprema potapanjem biljke u vinsko sirće u odnosu: 50 -100 grama usitnjene biljke na 1 litar sirćeta. Ovaj macerat stoji 10-14 dana, a zatim se procedi. Koristi se za masažu.
 
LEKOVITO ULJE se dobija iz dobro usitnjenih biljaka, potopljenih u jestivom ulju u trajanju 3-6 sedmica.
 
INHALACIJA se vrši pomoću lekovitog bilja koje je bogato isparljivim uljima, ili korišćenjem samih isparljivih ulja koja se stavljaju u emajlirano posuđe, u posuđe od porcelana ili stakla otpornog na visoku temperaturu, a zatim se dodaje vrela voda. Para koja se oslobađa je bogata isparljivim uljima i blagotvorno deluje i kod oboljenja gornjih respiratornih (disajnih) puteva.
 
GARGARIZMA (sredstvo za ispiranje grla i usta) - Koristi se u vidu infuzije ili biljnog dekokta za ispiranje kod tonzilitisa (upale krajnika), afti (oboljenja na sluzokoži usne duplje), dentalnih apscesa (otoka zuba).

FITOTERAPEUTSKE KUPKE podrazumevaju spoljašnju upotrebu lekovitog bilja. Kupka može biti lokalna ili opšta. Za ovu drugu koristi se 200 grama biljne materije potopljene u 5 litara hladne vode u trajanju od 12 časova, koja se zatim ugreje, procedi i sipa u vodu pripremljenu za kupanje.
 
U cilju jednostavnijeg odmeravanja količine biljne materije potrebne za pripremu različitih farmaceutskih preparata, dajemo približne ekvivalente u gramima za jednu kašičicu različitih delova usitnjene biljke i na vrh noža biljne mešavine:

1 puna kašičica:
 
- listova 2-3 g
- cvetova 3-4 g
- semenja 8-10 g
- korenja i rizoma 5-7 g
- kora 6-7 g
- plodova 5-6 g
- vazdušastih delova 4-5 g
- kukuruzne svile 1 g
 
Vrh noža biljne mešavine od različitih delova biljke 1 g

Komentari

Trenutno nema komentara, budite prvi i ostavite svoj komentar

Najnovije   Najčitanije   Izdvajamo

Specijalna ponuda

690.00 rsd
BILjNE MEŠAVINE ČAJEVA
1,190.00 rsd
PČELINjI PROIZVODI
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..