Jedna je žena sedela na rubu ceste, te on zastane da se kod nje raspita o gradu, u koji je namerio.

"Kaži mi, kakvi su ljudi u onom tamo gradu ?"

Žena ga pogleda i upita: ”Kakve si ljude susretao u mestu odakle dolaziš ?"

"Odvratne", požali se putnik. "Sve gore od gorih. Škrtice, nepouzdane, lažljivce, ljude vredne svakoga prezira."

"Ah", reći će žena, "žalim, ali takve ćeš iste zateći u gradu u koji si se uputio."

Čovek uzdahnu, i produži namrštena čela. Nedugo potom naiđe još jedan putnik. I on zastane da bi se raspitao o gradu. I opet ga žena upita kakvi su bili ljudi, koje je ostavio za sobom u mestu odakle je došao.

"Bili su to dobri ljudi, pošteni, marljivi, istinoljubivi, i velikodušni. Lako su praštali tuđe greške i zablude. Zaista mi je žao što sam se morao od njih rastati."

"Ne brini", reče mu žena. "Takve ćeš iste sresti u gradu u koji si se zaputio."