Vaša korpa je prazna

Šećerna repa "Golden ball" - (Beta vulgaris subsp. vulgaris convar. vulgaris var. altissima)

Težina: 50 semenki
Cena: 170.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Šećerna repa (nije stočna već za ishranu ljudi) sa visokim sadržajem šećera. Stara sorta koja potiče iz Škotske. Za berbu stiže nakon 45-65 dana. Seje se direktnom setvom tokom cele godine ali je najbolje pred jesen s obzirom da se dugo skladišti i do 4 meseca. Ova repa je izuzetno slatka, sa njom mogu da se pripremaju jela na razne načine, o tome možete pogledati na internetu. Svima je poznato da se od šećerne repe pravi šećer, današnje šećerne repe su uglavnom hibridne i gotovo je nemoguće naći organsku sortu, ovo je organska stara sorta koja je veoma ukusna i bogata vitaminima i mineralima za razliku od hibrida. 

 

Šećerna repa je industrijska biljka koja se gaji za proizvodnju šećera, zbog visoke koncentracije saharoze u njenom zadebljanom korenu. Iz šećerne repe se dobije 16% svetske proizvodnje šećera. Šećerna repa sadrži 75% vode, 16 – 18% šećera, 5 - 6% celuloze i 2 - 3% ostalih supstanci, uključujući i minerale. Gotovo polovina vode se ponovno iskoristi tokom ekstrakcije šećera, a ostatak ispari. Oko 90% sadržaja šećera postaje beli šećer. Ostatak čini melasa koja se koristi u proizvodnji stočne hrane, kvasca i alkohola. Celuloza iz repe se koristi kao repin rezanac i predstavlja dodatak stačnoj hrani. Preostalih 2 - 3% sadrži magnezijum i fosfor koji se talože iz otpadnih voda tehnološkog procesa proizvodnje šećera i koristi se kao dodatak zemljištu koje je siromašno ovim supstancama.


Morfološka svojstva šećerne repe: Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 – 25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm. Stabljika je uspravna, rebrasta, grana se i naraste do 2 m kao i iz pazuha listova oblikuje postrane grane prvoga reda, iz kojih se oblikuju grane drugog reda i tako dalje. U pazuhu listova grana zadnjeg reda oblikuju se cvetovi. Oprašivanje obavljaju insekti, pa je šećerna repa stranooplodna. Plod je srasli orašac.

 

Temperatura: Minimalna temperatura za klijanje je 2 – 3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C.

 

Svetlost: Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme.

 

Voda: Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Ekstremne suše tokom jula i avgusta mogu jako smanjiti prinos, pa ako postoje mogućnosti za navodnjavnaje, potrebno je navodnjavati. Šećerna repa najbolje uspeva pri umerenoj vlažnosti vazduha.

 

Zemljište: Odgovaraju joj zemljišta velike plodnosti, dubokog oraničnog sloja, dobrih vodopropusnih odnosa, dobre strukture, rastresita, neutralne do slabo kisele reakcije (pH 6 – 7). Najbolji tipovi zemljišta za gajenje šećerne repe su černozem i njegovi varijeteti, aluvijalna zemljišta i livadske crnice.

 

Plodored: Šećerna repa ne bi trebalo da se vraća na istu parcelu 4 godine ili više. Gajenje u plodoredu omogućuje dublju i intezivniju obradu i obilnije đubrenje svih površina na kojima se smenjuje šećerna repa. Najbolje pretkulture su joj zrnate mahunarke, rane okopavine i strna žitare (kulture koje se ranije skidaju). Za šećernu repu zemljište se duboko i kvalitetno obrađuje, dobro đubri, izvodi se intezivna nega, pa nakon repe zemljište ostaje plodno i čisto od korova. Ako se na vreme vadi, pod povoljnim uslovima, repa je jako dobra pretkultura za mnoge ratarske useve.


Obrada zemljišta: Nakon ranih pretkultura odmah posle žetve obavlja se plitko oranje na 10 cm dubine. Prema potrebi nakon oranja obavlja se tanjiranje, drljanje i valjanje. U prvoj polovini avgusta obavlja se drugo oranje na 20 cm dubine. Krajem septembra i početkom oktobra, obavlja se jesenje duboko oranje na dubini od 35 – 40 cm i tanjiranje.


Đubrenje: Planiranje đubrenja treba obaviti prema analizi zemljišta i planiranom prinosu, a korekcije u đubrenju na temelju izgleda biljaka i analize biljnog tkiva. Na prosečno plodnim zemljištima trebalo bi osigurati oko 160 kg/ha azota, 120 – 130 kg/ha fosfora i 250 – 300 kg/ha kalijuma. Šećerna repa izvanredno dobro reaguje na đubrenje stajskim đubrivom. Za osnovnu đubrenje pogodne su formulacije mineralnih đubriva koja sadrže mali procenat azota, više fosfora i još više kalijuma.


Setva: Seme šećerne repe slabo klija i niče i računa se da od posejanog semena oko 30 % propada. Zato se posebna pažnja posvećuje proizvodnji i doradi semena. Seme se može dorađivati s omotačem (u omotač se ugrađuju zaštitna sredstva), bez omotača i pilirano. Pilirano seme treba upiti više vode u vreme klijanja, pa to u uslovima suše predstavlja nedostatak. Seme s omotačem ima izjednačen oblik i veličini što omogućuje precizniju setvu. Šećerna repa sije se sejalicama u redove na međuredni razmak od 45 ili 50 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 10 – 12 cm, a otimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je od sredine do kraja marta, a može se sejati do početka aprila.


Nega useva šećerne repe: Ako je setva obavljena u suvo zemljište, obavlja se valjanje. Korove u šećernoj repi obavezno bi trebalo suzbijati jer oduzimaju vodu, hranjive materije, smanjuju osvetljenje i stvaraju bolje uslove za razvoj štetočina i bolesti. Ako stanje zemljišta dopušta, prvo kultiviranje (na dubini od 5 cm, a kasnije i dublje) izvodi se čim se vide redovi.


Vađenje šećerne repe: Vadi se u tehnološkoj zrelosti. Vreme početka vađenja određuju stručnjaci šećerane na bazi provere zrelosti šećerne repe. Može se vaditi ručno vilama, plugom, linijama za vađenje (sekač glava, vadilica, utovarivač) i kombajnima. Mašine treba dobro podesiti da pravilno režu glave i ne oštećuju koren. Koren repe treba odmah pokupiti s njive i odvesti u šećeranu na preradu jer svako zadržavanje dovodi do gubitka. Ako se izvađena repa ne može odmah otpremiti treba je slagati na depoe u prizme da bi se gubici što više smanjili.

 

 

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

170.00 rsd
(Brassica oleracea var. botrytis)
200.00 rsd
(Angelica archangelica)
200.00 rsd
(Helianthus annuus)
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..