Vaša korpa je prazna

Paradajz "Marmande" - (Solanum lycopersicum)

Težina: 30 semenki
Cena: 170.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Rana sorta spada u red najukusnijih paradajza. Plod je pljosnat težak intezivno crvene boje. Sorta je visoko prinosna i vrlo slatka.

 

Paradajz je jednogodišnja biljka iz porodice Solonaceae. Gaji se u plastenicima, staklenicima i na polju. Deli se na srednje rane i kasne. Ima dobro razvijen vretenast koren s puno bočnih žila, a glavni koren prodire u zemljište do 1,5 m dubine. Najveća masa korenovog sistema razvija se do dubine od 40-50 cm što zavisi od kvaliteta zemljišta. Biljka isto tako stvara i adventivno korenje. Stablo je zeljasto, razgranato, a visina se kreće od 0,5-3 m što zavisi od gajenja. Svi zeleni delovi biljke obrasli su dlačicama, a cvetovi su skupljeni u grozd. Boja cveta je žuta. Oprašuje se uglavnom autogamno (samooprašivanje), ali u savremenoj proizvodnji u zaštićenom prostoru oprašivanje podstiče čovek.

 

Temperatura: Minimalna temperatura za klijanje semena je 10 ºC, a klijanje traje 8-23 dana. Optimalna temperatura za klijanje je 22-25 ºC, a za rast i razvoj sve do plodonošenja potrebna je temperatura od 18-22 ºC. Najpovoljnija relativna vlažnost vazduha je između 55-65 %.

 

Svetlost: Paradajz za rast i razvoj traži dosta svetlosti. Tokom jeseni i zime imamo nepovoljne uslove za gajenje paradajza u zaštićenim prostorima. Dužina dana za cvetanje i zametanje plodova iznosi 8-10 sati, što se u kontinentalnim uslovima postiže već u februaru i traje sve do oktobra.

 

Voda: Paradajz se svrstava u useve sa srednjim zahtevima za vodom. Kritično razdoblje za vlagu je vreme cvetanja i zametanja plodova, što traje 1-2 meseca. Za normalan rast i razvoj paradajz traži umerenu vlažnost zemljišta i vazduha (60-70 % PVK i 50-60 % relativne vlažnosti vazduha). (PVK – Poljski vodni kapacitet)

 

Zemljište: Zemljište za gajenje paradajza mora biti rastresito, dobre strukture, plodno, neutralno ili slabo kisele reakcije pH 6,0-6,5. Treba izbegavati zemljišta koja sardže puno gline jer u tim uslovima ne može se dobro razvijati korenov sistem. Isto tako je važno da zemljište na kojem se gaji paradajz ne sme imati visok nivo podzemnih voda.

 

Plodored: U plodoredu, paradajz za prethodnu kulturu zahteva salatu, spanać, mladi luk, rotkvicu i sl., a nikada je ne treba uzgajati iza kultura iz porodica Solanaceae (paprika, patlidžan, krompir).

 

Obrada zemljišta: Zemljište za paradajz treba u jesen duboko preorati (30-35 cm). Pred sadnju se zemljište 1-2 puta obradi frezom. Na izravnano zemljište unose se herbicidi. U poslednje  vreme sve je više  prisutan gajenje na crnoj foliji, a ispod folije je sistem za navodnjavanje, kap po kap, pa se na taj način izbegava primena herbicida.

 

Đubrenje: Zbog velikih potreba za kalijumom za vreme rasta i sazrevanja ploda paradajz je uglavnom osjetljiv na manjak K. Tada plodovi prema peteljci ostaju zeleni (tamo ne sazrevaju), kao i žuto-ljubičasta pigmentacija unutar mreže žilica i ivica od vrha donjih listova. Kalijum se treba unositi u većim količinama, u obliku oksida, u odnosu od 1:2,5-3 N:K. Stajsko đubrivo se dodaje u količini  40-60 t/ha. Koristi se zrelo stajsko đubrivo koje se nakon rasipanja odmah unosi u zemljište, obično pred oranje. Za đubrenje paradajza koriste se razne kombinacije NPK mineralnih hraniva (s odnosom hraniva 7:14:21 ili 10:30:20) u količini  300-400 kg/ha. Za prihranjivanje se najčešće koristi KAN, u količini  200-300 kg/ha, ali je najbolje za prihranjivanje koristiti NPK đubriva u obliku kristalonske formulacije koja je pristupačna biljci. Prihranjivanje se obavlja 2-3 puta, i to u vreme cvetanja i zametanja prvih plodova kao i u vreme zrenja prvih plodova. Kod gajenja u zaštićenom prostoru ima nekoliko mogućnosti prihrane, ali svaka se bazira na osnovu analize zemljišta i preporuci stručnjaka. Najčešća prihrana je metodom kap po kap.

 

Setva i sadnja: Paradajz se proizvodi iz rasada i direktnom setvom. Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu oko 15. februara. U severnim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju početkom marta pa sve do 10. aprila, što zavisi i od sorte koju sejemo. Direktna setva na otvorenom, za proizvodnju industrijskog paradajza, počinje polovinom aprila i  traje do 10. maja i obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina je setve 2-3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu 25-30 cm. Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje ili u plastične saće. Direktna setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se setva obavlja, dubina zemljišnog supstrata treba biti 15 cm. Koriste se razne kombinacije zrelog stajskog đubriva, zemlje i peska, zatim gotove hranjive smese (Klasmann supstrat ili Brill supstrat). Pre setve, smesa se zbije daskom. Ako se seje u redove, razmak redova je 4-5 cm, dubina setve je 1,5-2 mm, a razmak od semenke do semenke je 2 cm. Ovako se dobije čvrst i neizdužen rasad. Nakon setve seme se pokrije hranivom smesom debljne 2 cm, zatim se malo zbije i dobro zalije.
 

Veliki proizvođači rasada obično nakon setve i zalivanja, pokriju leju prozirnom plastikom ili novinama da bi se održala povoljna vlažnost. Taj se pokrivač drži do pojave prvih znakova nicanja. Tako se štedi u radnoj snazi potrebnoj za obavljanje zalivanja, a omogućuje se ravnomerna vlažnost u rasadu. Rasad paradajza za ranu proizvodnju, kao i za proizvodnju za plastenike, pikira se (presađuje) kad razvije 1-2 prava lista, (obično 20 dana nakon setve), u plastične lonce prečnika 10 cm, tresetne kocke 10x10 cm. Nakon što se pikirani rasad razvije, treba razmicati lonce ili kocke, kako bi biljke imale dovoljno prostora za svoj rast i razvoj.
 

Sadnja paradajza obavlja se kad biljke formiraju 5-6 listova, pa sve dok se na njima pojave začeci prvih cvetnih grančica (što se postiže za 40-60 dana od nicanja). Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije da bi se lakše čupao, a rasad u loncima ili kockicama poslednja se 2-3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi ispadala. Pred iznošenje, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.
 

Kao potpora za gajenje paradajza na okućnicama se najčešće koriste drveno kolje, dok su u plastenicima i staklenicima najpraktičniji plastificirani konopci obešeni o krovnu konstrukciju. U vrtinm centrima se mogu nabaviti i spiralni potpornji za paradajz izrađeni od metala uz koje se biljka lako vodi u vis. Vreme sadnje zavisi od regije proizvodnje. Tako u toplijim južnijim krajevima sadnja počinje već krajem marta za ranu proizvodnju na otvorenom, a u hladnijim krajevima sadnja počinje sredinom aprila do početka maja. Industrijska paradajz sadi se od 10-15 maja.
 

Rana paradajz sadi se na razmak 70 x 35 cm (41000 biljaka/ha). Srednje rana i kasna paradajz sadi se na razmak 80 x 40 cm. U plastenicima i staklenicima sadi se na razmak 70 x 50 cm.
 

Što se tiče navodnjavanja, od formiranja plodova, pa sve do berbe i tokom berbe, paradajzu je dovoljno 25-30 l/m2 ili 3 l/min po jednoj dužini, ako se vrši navodnjavanje kišenjem. Normalno da su u zimskom gajenju potrebe biljke za vlagom u zemljištu manje, ali  u letnjom gajenju na otvorenom potrebno je nedeljno dodati 40-50 l vode/m2.
 

Idealni je sistem navodnjavanja kap po kap ili primena perforiranih plastičnih cevi koje već prema određenom pritisku crpke doziraju vodu pokraj biljke. Idealno zalivanje je ono u ranim jutarnjim satima jer su biljke i zemljište u to vreme najhladniji, što je posebno važno u letnjim mesecima. Ovo je jednako važno i za proizvodnju paradajza u zaštićenom prostoru.

 

Nega zasada:
 

- Pinciranje (zakidanje zaperaka) - Paradajz raste tako da se mladi izdanci (tzv. zaperci) stvaraju u pazusima listova. Kad bismo pustili biljku da se slobodno razvija, poprimila bi zamršen žbunolik izgled. Zbog slabije provetrenosti porasla bi opasnost od razvoja gljivičnih bolesti, a i plodovi bi bili manji i slabijeg kvaliteta jer bi kroz gustiš izdanaka i listova sunce do njih teže prodiralo pa bi oni zbog toga neravnomerno dozrevali. Da bi se sprečilo da do toga dođe zaperci se otkidaju dok su još mali, tj. ne veći od 5 do 8 cm i to najmanje jednom nedeljno. Ako vam je neki zaperak promakne i naraste, više ga nemojte čupati, nego mu samo otkinite vrh.

 

- Dekaptacija (zakidanje vrhova) - obavlja se nakon što je biljka razvila 4-6 cvetnih grančica ili etaža (i do 14 etaža) da bi se ubrzala zrenje.

 

- Skidanje donjeg lišća - uklanja se donje lišće koje stari i uvija se, a počinje nakon što su prvi plodovi sazreli ili postigli veličinu karakterističnu za sortu. Ovo je važno zbog boljeg provetravanja useva. Naročito se izvodi u plastenicima i staklenicima. Nakon skidanja lišća (koje mora biti postepeno, 1-2 lista u jednom prohodu) obavezno je prskanje fungicidima, radi zaštite rana od napada uzročnika bolesti.

 

- Oplodnja - produktivnija je u doba oblačnog vremena s visokom relativnom vlažnosti vazduha (sprečava oslobađanje polena) obavlja se mehaničkim i hemijskim putem. Mehaničkim putem, upotrebom vibratora ili protresanjem gornjih žica za koje su biljke pričvršćene, vršimo oslobađanje polena koji na taj način lako oplodi tučak u cvetu. Ovaj postupak izvodi se u prepodnevnim satima kada je relativna vlažnost niža. Hemijska sredstva, fitohormoni ili stimulatori rasta takođe pomažu oplodnju. Ovim sredstvima tretiraju se prve 2-3 cvetne grančice, bilo da se prskaju ili potapaju u rastvor ovih sredstava. Ova se mera takođe obavlja u jutarnjim satima.

 

Berba: Berba je gotovo uvek 90-120 dana od sadnje. Kod rane i srednje rane proizvodnje berba traje od početka meseca jula pa do novembra. Za sveže tržište, u zavisnosti od o udaljenosti tržišta, određuje se trenutak berbe. Tako, za udaljeno tržište, gde transport traje 1-2 dana, berba se obavlja kada se na plodovima pojavi ružičasta boja. Potpuno crven i zreo paradajz bere se, ako se želi plasirati na mesnom tržištu. U početku se bere retko (svakih 6-7 dana), a kasnije češće (svaka 2-3 dana), a u staklenicima se berba vrši svaki dan. Rane sorte tokom juna i jula daju 70 % od ukupnog prinosa. Berba industrijskog paradajza iz direktne setve počinje kad je oko 70-75 % plodova zrelo, a kasnije se zrelost povećava za oko 5 % za svaki dan pri normalnim temperaturama. Za berbu industrijskog paradajza koriste se kombajni, koji imaju veliki dnevni učinak (1-1,5 ha), u plastenicima i staklenicima to se radi ručno. Paradajz može naknadno dozrevati, pa se zeleni plodovi, ubrani pre mraza i neoštećeni, koriste se u industriji za kiseljenje. Paradajz se pakuje u drvene gajbice, holandeze i u kartonske kutije čije su stranice obložene  parafinom da sačuvaju svežinu i tako se transportuju.

 

 

 

 

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

170.00 rsd
(Cucurbita pepo var. giromontiina)
170.00 rsd
(Allium ampeloprasum 'Leek Group')
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..