Vaša korpa je prazna

Kelj "Glavičar" - (Brassica oleracea var. sabauda)

Težina: 300 semenki
Cena: 200.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Kelj je dvogodišnja biljka iz porodice krstašica (Brassicaceae). Izdržljiviji je od kupusa i bolje podnosi visoke temperature i sušu, baš kao niske temperature i mraz. Zbog toga je idealan za gajenje u toplijim krajevima gde bez problema prezimljuje. Listovi su mehurasti i ne priljubljuju se čvrsto jedan uz drugi, pa glavica nije toliko tvrda kao kod kupusa. Boja listova varira izeđu tamnozelenih, kakve imaju spoljni listovi, i žutozelenih na unutrašnjim listovima. Postoje kultivari koji zbog svog dekorativnog izgleda služe kao ukrasno bilje.

Sadrži dosta C-vitamina, kalijuma i bogat je belančevinama, a ima vrlo malu kaloričnu vrednost što upućuje na njegovu izvanrednu biološku hranidbenu vrednost. U 70 g glavice nalazi se oko 33 kalorije, 2.21 g proteina, 6.7 g ugljenih hidrata, 1 g vlakana i oko 0.47 g lipida.



Temperatura: U stadijumu rozete i glavice otporniji je na niske temperature. Posejano seme kelja uz potrebnu vlažnost zemljišta počinje klijati na 1-5 °C. Pri optimalnoj temperaturi od 20 °C, seme kelja klija, a biljka niče za 5-6 dana. Za vegetativni rast biljke optimalna je temperatura 15-20 °C, a rast biljke prestaje na temperaturi višoj od 25 °C. Čim uslovi postanu povoljni, rast se nastavlja. Za oblikovanje glavice optimalna je tempeatura 15-18 °C.
 


Voda: Mlad rasad se mora redovno zalivati (svako veče ako je sušno). S vremenom kada postanu jači i otporniji, zalivanje se postepeno smanjuje.
 


Zemljište: Kelj ima vrlo visoke zahteve za kvalitetnim i humusnim zemljištem. Kelj može uspevati na gotovo svakom tipu zemljišta, pod uslovom da je duboko, strukturno i da ima dobar kapacitet za vodu i vazduh, uz pH 6-6,5, dakle blago kiselo zemljište. Za prolećnu sadnju i proizvodnju povoljnija su zemljišta lakšega mehaničkog sastava, koja se brzo greju. U povoljnim uslovima zemljišta i klime kao i izborom odgovarajućih hibridnih kultivara, proizvodi se rani kelj na otvorenu prostoru.
 


Plodored: Dobro uspeva ako se sadi i proizvodi nakon berbe leguminoza poput graška, pasulja mahunara, pasulja zrnaša, boba mahunara, zatim krastavaca, krompira, strnih žitarica kao i preoranih prinosnih i veštačkih livada. Ne podnosi gajenje u monokulturi, što znači da se na isto polje (površinu) može saditi tek nakon 3 ili 4 godine. Na taj se način u znatnoj meri izbegava i pojava i napad agresivnih bolesti i štetočina, a i rod se uz kvalitet znatno povećava. Kelj je vrlo dobra pretkultura većini povrtarskih kultura jer nakon berbe ostavlja značajnu organsku masu i zemljište s malo korova, odnosno korovskih semena. U vrlo intenzivnoj proizvodnji u zaštićenom prostoru, kelj ima ograničeniji plodored.
 


Obrada zemljišta: Vreme i način obrade zemljišta zavisi od vremena gajenja kelja. Osnovna obrada zemljišta obavlja se u jesenje-zimskom periodu i to odmah nakon osnovnog đubrenja zemljišta. Dubina oranja je 30 cm. Preorana brazda ostavlja se nedirnuta, sve do proleća kad se priprema zemljište za sadnju rasada. Za kasnije rokove sadnje, obrada se obavlja u tzv. jednoj fazi, što se odnosi na đubrenje, oranje, tanjiranje, kultiviranje kao i ravnanje površine zemljišta, kako bi se na površini popunile rupe i uklonile depresije u kojima bi se duže zadržala voda. Cilj pripreme zemljišta za sadnju rasada kelja je rastresanje zemljišta i stvaranje dobre strukture u sloju 8-10 cm.
 


Đubrenje: U pripremi zemljišta potrebno je dodati što je više moguće dobro humificiranog stajskog đubriva. Isto tako u osnovnom đubrenju potrebno je dodati kompleksno NPK đubrivo 12:11:18 + 3MgO  ili slična kombinacija koje uključuje kristalon đubrivo. Prihrana se vrši 10 dana od presađivanja, ako je u zasadu sistem navodnavanja kap po kap. Prihrana se obavlja dva puta nedeljno, a ako se radi o klasičnom gajenju u polju tada je potrebno obaviti tri prihrane prilikom kultivacije. S prihranom se prestaje kada veličina glavica zatvori redove. Treba voditi računa u jednom i u drugom slučaju da se s prihranom prekine deset dana pre berbe.
 


Setva i sadnja: Za ranu prolećnu proizvodnju seme se mora sejati u tople leje, plastenike ili staklenike tokom novembra i decembra, a posle 30 do 35 dana rasađuje se. Kelj se može sejati i uzgajati tokom cele godine što zavisi od sorte koju sejemo i dužini njene vegetacije. Sadi se na razmak za rane sorte 40 x 40 cm ili 50 x 50 cm, a za krupne sorte 60 x 40 ili 65 x 50 cm.
 


Nega zasada: Dok su rasad mali, potrebno je redovno zalivanje i uklanjanje korova plevljenjem. Kada biljke izrastu imaju bujnu nadzemnu zelenu masu koja do neke mere smanjuje rast korova, no ako to nije slučaj i ako se pojavi šteta od insekata, zasad se može tretirati određenim pesticidima.
 


Berba: Kelj se bere ručno rezanjem glavice i to obično tek nakon što temperature padnu ispod nule. Što je duže kelj izložen hladnoći, to je slađi i blažeg ukusa. No to funkcioniše samo na sunčevoj svetlosti, pa se taj proces ne može izazvati u zamrzivaču.

Prinosi kelja zavise od toga da li je sorta rana ili kasna. Za rane sorte može se očekivati prinos od 20 do 25 t/ha, a za kasne sorte od 40 do 60 t/ha.

 

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

200.00 rsd
(Solanum lycopersicum)
200.00 rsd
(Solanum melongena)
200.00 rsd
(Withania somnifera)
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..