Vaša korpa je prazna

Luk "Majski srebrnjak" - (Allium cepa)

Težina: 300 semenki
Cena: 170.00 rsd
Dodaj u korpu
Dodaj u favorite

Luk koji se seje u jesen ili proleće, vrlo ukusna i sočna sorta sa belim spljosnatim glavicama, jako lepa sorta luka za salate a pogotovo kao mladi luk.

 

Luk pripada porodici lukova (Alliaceae) i biljka je s dvogodišnjim razvojem. Ima razgranat korenov sistem s vrlo malo korenovih dlačica, pa je moć usisavanja vrlo slaba. Lukovica se sastoji od pravog stabla, suvih ovojnih ljuski, sočnih mesnatih listova i od jednog do više pupoljaka. List se sastoji od asimilacijskog zelenog dela (peraje) i neasimilacijskog dela (lisnog rukavca). Pera su šuplja, na vrhu konusna sa voštanom prevlakom ili bez nje. Cvetonosno stablo se razvija u drugoj godini života. Cvet je loptasta i sadrži do 1000 cvetova. Luk je biljka dugog dana i ne podnosi zasenjavanje.

 

Poreklom je s područja srednje Azije, ima visoku hranjivu vrednost, visok sadržaj eteričnih ulja, izraženo fitocidno delovanje kojim se reguliše bakterijski rad creva, pospešuje varenje, a svojim antiseptičkim delovanjem pomaže radu organa za disanje pri prehladi. Lukovica sadrži 7-21 % suve materije, 6-10 % šećera, 120-170 mg C-vitamina, 1,6-5,9 % belančevina, zatim ulja, B-vitamina i minerala kalcijuma (Ca), fosfora (P) i gvožđa (Fe).

 

Temperatura: Luk je dosta otporan prema niskim temperaturama, seme niče već na 3-5 °C, ali mu je optimalna temperatura za klijanje 15 °C. Ta se temperatura postiže pomoću stajnjaka koji prilikom svoje razgradnje oslobađa toplotu.

 

Voda: Luk sporo niče, potrebno ga je često zalivati.

 

Zemljište: Zemljište treba biti rastresito, humusno i provetreno, ako je peskovito potrebno je intenzivno navodnjavanje, pH 6-7, ne podnosi kisela zemljišta i ima velike zahteve prema osvetljenju.

 

Plodored: Luk kao i ostale kulture iz porodice Alliaceae ne smeju se uzgajati na istoj površini do 5 godina zbog brojnih zajedničkih bolesti i štetočina. Dobre predkulture luku su: pšenica, ječam, uljana repica i deteline za letnju setvu ili jesenju sadnju ili pak krompir i pasulj za prolećnu sadnju. Kao predkulturu treba izbegavati zob i raž jer ih napada ista štetočina. Udaljenost druge parcele luka treba biti njamanje 300 m.

 

Obrada zemljišta: Osnovnu obradu zemljišta za jesenju sadnju luka potrebno je obaviti odmah nakon skidanja pretkultura. Na većim površinama zemljište se ore do dubine od 30-35 cm,  pođubri i pripremi kao za sadnju tanjiranjem ili setvospremačom. Na manjim površinama i u vrtu obrada i priprema zemljišta obavlja se ručno.

 

Đubrenje: Kako je setva u rano proleće, obrada zemljišta počinje u jesen. U osnovnom đubrenju koristi se 600-800 kg NPK u korist azota i kalijuma, a 0,5 vrednost fosfora (sve zavisi od analize zemljišta). Potrebno je tanjiranje (zatvaranje brazde). Pre setve uneti još 300-400 kg NPK 7:14:21. Obrada zemljišta setvospremačom mora biti vrlo kvalitetna, bez mikrodepresija. Prihranjivanje se vrši i do dva puta i to u fazi 3 lista do 100 kg/ha KAN-a u fazi stvaranja glavica. Trebalo bi biti na oprezu s azotom jer isti produžava vegetaciju i utiče na kvalitet lukovice.

 

Setva i sadnja: Proizvodnja luka može biti iz semena i iz lukovice. Proizvodnja je rentabilnija iz semena jer je prinos viši, a proces proizvodnje u celosti je mehanizovan. Potrebna količina semena je 6-7 kg/ha ili 1 688 000 semena/ha, a količina semena zavisi od razmaka redova i razmaka u redu. Za proizvodnju krupnog luka potrebno je 27-30 biljaka u dužnom metru, a za sitnije glavice 30-35 biljaka. Razmak gredice od gredice je 50 cm (seje se najčešće u 5 redova razmaka 25 cm), a dubina setve je 1,5-2 cm. Proizvodnja luka iz lukovice traži visok nivo agrotehničkih mera, mogućnost zalivanja, a priprema zemljišta i đubrenje ista je kao i kod proizvodnje luka iz semena. Sadnja je nešto ranije, čim to omoguće spoljni vremenski uslovi, i obavlja se mehanizovano - sadilicom. Lukovice ne smeju da proklijaju, dubina sadnje 2 cm, a količina lukovica po ha 600-800 kg (u zavisnosti od krupnoće).

 

Nega zasada: Navodnjavanje luka moguće je sistemom kišenja (koje se naročito primenjuje nakon setve luka kako bi se sprečilo stvaranje pokorice), sistemon „kap po kap“ kao i navodnjavanjem u brzade. Zaliva se intezivnije tokom suvog vremena i redovno plevi, pogotovo dok se oblikuju biljke. Okopavati ga treba plitko, pazeći da se ne ošteti relativno plitko korenje, a obično su dostatna 2-3 kultiviranja. Prvi se put kultivira nakon nicanja, a zatim 2-3 nedelje kasnije, s tim da se pritom i prihranjuje s 1-1,5 kg KAN-a na 100 m². Navodnjavanje je poželjno u početnim fazama rasta, kada luk razvija novo lišće i dok lukovica raste (ako je suvo proleće).

 

Vađenje luka: Luk se vadi kada lišće omekša i počne se sušiti, a oko 70 % stabljika polegne. Vadi se, u zavisnosti od sorte, od početka do kraja avgusta, ali bolje je do 15.08. jer, što glavica duže ostane u zemlji, smanjuje joj se kvalitet i teže se čuva. Vađenje se planira kada je vreme suvo, vadi se vadilicama, luk ostaje u u trakama. Luk se sprema u skladišta, ljušte se suvišne ovojne ljuske, kalibrira i pakuje u pletene polietilenske vreće. Skladišti se na temperaturi 0-2 ºC i RV (relativna vlažnost vazduha) 70-75 %, tako se može čuvati celu godinu. Iz semena direktnom setvom prinos može biti 40-50 t/ha, a iz lukovice 20-25 t/ha.

 

 

VIDEO PREZENTACIJA: 

Pogledajte još

200.00 rsd
(Zea mays)
200.00 rsd
(Ocimum basilicum)
200.00 rsd
(Allium schoenoprasum)
Proizvod se dodaje u korpu. Molimo Vas sačekajte.
Upešno ste dodali proizvod u korpu. Da završite kupovinu kliknite ovde. Da otvorite korpu kliknite ovde.
Proizvod se dodaje u favorite. Molimo Vas sačekajte..Proizvod se izbacuje iz favorita. Molimo Vas sačekajte..